gama-Amino-beta-hidroksibutirna kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије

Гама-Амино-бета-хидроксибутирна киселина
IUPAC име
γ-Амино-β-хидроксибутирна киселина
Клинички подаци
Drugs.comацид.хтмл Монографија
Идентификатори
CAS број352-21-6 ДаY
ATC кодNone
PubChemCID 2149
ChemSpider2064 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC4H9NO3
Моларна маса119,119
  • NCC(O)CC(=O)O
  • InChI=1S/C4H9NO3/c5-2-3(6)1-4(7)8/h3,6H,1-2,5H2,(H,7,8) ДаY
  • Key:YQGDEPYYFWUPGO-UHFFFAOYSA-N ДаY

Гама-Амино-бета-хидроксибутирна киселина (ГАБОБ), такође позната као β-хидрокси-γ-аминобутерна киселина (β-хидрокси-ГАБА), а продаје се између осталог под брендом Гамибетал, је антиконвулзант који се користи за лечење епилепсије у Европи, Јапану и Мексику.[1][2] То је ГАБА аналог, или аналог неуротрансмитера γ-аминобутерне киселине (ГАБА), и утврђено је да је ендогени метаболит ГАБА.[2][3][4][5]

Медицинске употребе[уреди | уреди извор]

ГАБОБ је антиконвулзант и користи се у лечењу епилепсије.[1][2]

Фармакологија[уреди | уреди извор]

ГАБОБ је агонист ГАБА рецептора.[6] Ова киселина има два стереоизомера, и показује стереоселективност у свом деловању.[6] Конкретно, (Р)-(–)-ГАБОБ је умерено потентант агонист ГАБАБ рецептора, док је (С)-(+)-ГАБОБ парцијални агонист ГАБАБ рецептора и агонист ГАБАА рецептора.[6] (С)-(+)-ГАБОБ је око два пута јачи антиконвулзант од (Р)-(–)-ГАБОБ.[7] ГАБОБ се у медицини користи као рацемска смеша.[6]

У односу на ГАБА, ГАБОБ има снажније инхибиторне ефекте на централни нервни систем, можда због већег капацитета да пређе крвно-мождану баријеру.[5][8] Међутим, ГАБОБ је релативно ниске потентности као антиконвулзант када се користи сама, и кориснија је као помоћни третман који се користи заједно са другим антиконвулзивом.[9][10]

Хемија[уреди | уреди извор]

ГАБОБ, или β-хyдроxy-ГАБА, је близак структурни аналог ГАБА (видети ГАБА аналог), као и γ-хидроксибутерне киселине (ГХБ), фенибута (β-фенил-ГАБА), баклофена (β-(4-хлорофенил)-ГАБА),[11] и прегабалина (β-изобутил-ГАБА).

Особине[уреди | уреди извор]

Гама-Амино-бета-хидроксибутирна киселина је органско једињење, које садржи 4 атома угљеника и има молекулску масу од 119,119 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 3
Particioni koeficijent[12] (ALogP) -3,9
Растворљивост[13] (logS, log(mol/L)) 0,2
Поларна површина[14] (PSA, Å2) 83,5

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Index Nominum 2000: International Drug Directory. Taylor & Francis. јануар 2000. стр. 44—. ISBN 978-3-88763-075-1. 
  2. ^ а б в Smith MB (23. 10. 2013). „Biologically Important Amino Acids”. Methods of Non-α-Amino Acid Synthesis (Second изд.). CRC Press. стр. 146—. ISBN 978-1-4665-7789-3. 
  3. ^ Cooper JR, Bloom FE, Roth RH (2003). The Biochemical Basis of Neuropharmacology. Oxford University Press. стр. 112—. ISBN 978-0-19-514007-1. 
  4. ^ Melis GB, Paoletti AM, Mais V, Mastrapasqua NM, Strigini F, Fruzzetti F, et al. (2014). „Dose-related effects of gamma-amino beta-hydroxy butyric acid (GABOB) infusion on growth hormone secretion in normal women”. Journal of Endocrinological Investigation. 5 (2): 101—106. PMID 7096918. S2CID 71239193. doi:10.1007/BF03350499. 
  5. ^ а б Hayashi T (март 1959). „The inhibitory action of beta-hydroxy-gamma-aminobutyric acid upon the seizure following stimulation of the motor cortex of the dog”. The Journal of Physiology. 145 (3): 570—578. PMC 1356963 Слободан приступ. PMID 13642322. doi:10.1113/jphysiol.1959.sp006163. 
  6. ^ а б в г Corelli F, Mugnaini C (17. 1. 2017). „Chemistry of GABAB Receptor Ligands: Focus on Agonists and Antagonists”. Ур.: Colombo G. GABAB Receptor. Springer. стр. 25—. ISBN 978-3-319-46044-4. 
  7. ^ Roberts E, Krause DN, Wong E, Mori A (фебруар 1981). „Different Efficacies of d- and l-γ-Amino-β-Hydroxybutyric Acids in GABA Receptor and Transport Test Systems”. The Journal of Neuroscience. 1 (2): 132—140. PMC 6564147 Слободан приступ. PMID 6267220. doi:10.1523/JNEUROSCI.01-02-00132.1981. 
  8. ^ Demaio D, Pasquariello G (октобар 1963). „Gamma-amino-beta-hydroxybutyric acid (GABOB) and brain serotonin”. Psychopharmacologia. 5 (1): 84—86. PMID 14085623. S2CID 1436623. doi:10.1007/BF00405577. 
  9. ^ Chemello R, Giaretta D, Pellegrini A, Testa G (1980). „[Effect of gamma-amino-beta-hydroxybutyric acid (GABHB) on experimentally-induced epileptic activity]” [Effect of γ-amino-β-hydroxybutyric acid (GABHB) on experimentally-induced epileptic activity]. Rivista di Neurologia (на језику: италијански). 50 (4): 253—268. PMID 7466221. 
  10. ^ García-Flores E, Farías R (1997). „gamma-Amino-beta-hydroxybutyric acid as add-on therapy in adult patients with severe focal epilepsy”. Stereotactic and Functional Neurosurgery. 69 (1-4 Pt 2): 243—246. PMID 9711762. doi:10.1159/000099882. 
  11. ^ Lapin I (2001). „Phenibut (beta-phenyl-GABA): a tranquilizer and nootropic drug”. CNS Drug Reviews. 7 (4): 471—481. PMC 6494145 Слободан приступ. PMID 11830761. doi:10.1111/j.1527-3458.2001.tb00211.x. 
  12. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  13. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  14. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гама-Амино-бета-хидроксибутирна киселина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gama-Amino-beta-hidroksibutirna_kiselina&oldid=27605957”