Гасна комора
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Гасна комора је справа за извршење смртне казне која се састоји из затворене одаје у коју се уводи отрован, загушљиви гас. Најчешће се употребљава цијановодоник, али и угљен диоксид и угљен моноксид. Гасна комора се као средство извршења смртне казне користи у САД од 1920. године. Током Холокауста велике гасне коморе су контруисали нацисти као део геноцидског програма. Такође је познато да се гасна комора користила и у Северној Кореји. Гасна комора у Мексику, кориштена је само једном 1961. године.
Историја [уреди]
Гасне коморе које су кориштене у Трећем Рајху за тзв. “јавни програм еутаназије”, што је подразумевало погубљивање физички и ментално онеспособљене људе, Јевреје, Роме, хомосексуалце, политички непожељнеи интелектуалце између 1930. и 1940. године . У то време гасне коморе су се налазиле концентрационим логорима и конструисане су тако да могу да приме око 2500 људи. За погубљење користио се угљен моноксид који су црпли из издувних гасова аутомобила, камиона и ратних тенкова. Раних 1940-их немачки научник је конструисао гасну комору која је користила хидроген цијанид (цијановодоник) и тестирао је на 250-оро ромске деце из Брна у концентрационом логору у Бухенвалду. 3. септембра 1941. године 600 совјетских заробљеника је погубљено у гасној комори у Аушвицу, то је био први експеримент са гасном комором у Аушвицу. Гасне коморе из Трећег Рајха су уништене под налетом руских трупа, изузев коморе у Дахау (нем. Дацхау), Захенхаусену (нем. Сацхсенхаусен) и Мајдану (нем. Мајданек). Гасна комора у Аушвицу је реконструисана након рата као ратни споменик, али без врата и зида који је одвајао комору од перионице. Врата која су додата на комору када је она постала склониште од пљачкашких напада остала су нетакнута.
У својој књизи “Наполенов злочин” (фр. Le Crime de Napoléon), француски историчар Клод Риб (фр. Claude Ribbe) тврди да је Наполеон користио отровни гас да усмрти побуњене робове на острвима Хаити и Гвадалупе. На основу сведочења француских официра, он је наводно користио затворене одаје, укључујући и усидрене бродове, као гасне коморе које су функционисале помоћу сумпор диоксида (вероватно насталог горењем сумпора). Тврди се да је ту погубљено више од 100.000 робова, али ове тврдње нису доказане.
Начин употребе у САД [уреди]
Када је у САД уведено извршење смртне казне путем гасне коморе, уведен је и протокол који се мора поштовати. Прво, извршилац смртне казне је дужан да стави одређену количину пилула калијум цијанида у преграду која се налази испод столице у одају. Тада осуђеника уводе у одају, постављају га у столицу, вежу га и херметички затварају комору. Затим извршилац сипа количину концентроване сумпорне киселине (Х2СО4) кроз цев која води до преграде у којој се налазе пилуле калијум цијанида. Након тога стражари смакну завесе да би сведоци могли да посматрају оно што се дешава унутар коморе. Управник затвора тада пита осуђеника да ли жели да да последњу изјаву. Пошто је ово завршено, извршилац повлачи ручицу која пилуле из преграде убацује у сумпорну киселину на тај начин изазивајући хемијску реакцију која ствара гас цијановодоник (ХЦН):
2КЦН(с) + Х2СО4(аq) → 2ХЦН(г) + К2СО4(аq)
Осуђени може да види гас, и обично га/је саветују да неколико пута удахне дубоко да убрза несвестицу и тако избегне непотребно мучење. Сходно томе, погубљења гасном комором су изузетно непријатна за сведоке који присуствују погубљењу што је условљено физичком реакцијом осуђеног. Неке од тих реакција могу бити насилне, и често укључују трзање, грчење и пену из уста. За сад је непознато да ли осуђени осећа бол током овог процеса. Након погубљења, комора се чисти од гаса спрецијалним четкама, а пре отварања се неутрализује сувим амонијаком. Чувари који носе маске са кисеоником ваде мртво тело из коморе. Напослетку доктор прегледа тело и утврђује време смрти.
Један од највећих проблема са гасном комором је опасност од тровања чак и након чишћења. Суви амонијак, као и киселина коју очисти су јако отровне супстанце. Разматра се погубљивање азотом или ваздухом пречишћеним од кисеоника, што може довести до гушења азотом али овај начин до данас није употребљаван.
