Генеративна уметност

Генеративна уметност је појава у савремене уметности која не припада самостално неком уметничком покрету или правцу, док се ближе може одредити као начин на који се формира визуелна порука. Она се односи на праксу-процес где уметник користи код, машину, систем, софтверски програм, алгоритме итд. где са одређеном дозом аутономије испољава своју идеју.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Генеративна уметност користи математички, компјутерски итд. систем као метод производње формулисања визуелне поруке. Функционисање система се умногоме ослања на разне научне теорије. Тако генеративна уметност тежи да кроз софтвер ,као алат, прикаже рад који тежи естетици. Уметник обично постави одређена правила или формуле, шаблоне материјала, I онда поставља случајне или полу-случајне принципе да раде на тим елементима. Идеја о постављању уметничког процеса у простор пре генерисаног дела је главна функција генеративне уметности.

Генеративна уметност се такође развија у реалном времену применом повратне информације I генеративних процеса у њиховом сопственом окружењу. Стога ово дело никад не може бити изводљиво на исти начин. Овакав овакав начин визуелне репрезентације одређених системских формула можемо приметити и у ВЈ култури.

Историја[уреди | уреди извор]

Генеративна уметност се по речима Пхилипа Галантера:

Generative art is as old as art

може пратити од почетка уметности. Још од почетка у уметности су видни одређени принципи, схеме начина извођења уметникове идеје. То се види у шарама исламске уметности, начинима грађења итд. Генеративни принципи су свуда око нас па и у природи, флорални и биоморфни облици. Од 1960. год. почиње развој апстрактне генеративне уметности која се базира на компјутерском систему. Уметници као Вазарели, Левит, Рајли су допринели њеном даљем развоју. До данас генеративна уметност – пракса (начин или процесс) се користи у многим областима уметности. Веома интересантан допринос има у музици.

Примери[уреди | уреди извор]

Принципе генеративне уметности користили су многи ранији уметници као Џон Кејџ, Брајан Ино, V.А. Моцарт, Хансе Хаке, Серђо Малтаљати, Сол Левит и многи други. Тако се ови принципи прожимају кроз различите области уметности, од музике, слике, инсталације, до архитектуре и даље.

Актуелни уметници[уреди | уреди извор]

Много је уметника који су актуелни и добро познати по свом раду кад је у питању генеративна уметност. С обзиром на њену распрострењеност у разним областима она се константно мења и усавршава. Једни од најзначајнијих су:

Филип Галантер – ради са физичким генеративним системима, аналогним и дигиталним видеом , инсталацијама и принтовима
Мариус Вац – основао је GeneratorX, блог који прати сва актуелна дешавања која се тичу дизајна, диталне уметности, софтверских процеса, генеративне уметности и креативне употребе кода. Он је уметник који свој рад базира на компјутерком коду истражујући виртуелни простор који је дефинисан по компјутерском систему.
C.Е.Б. Ренс – оснивач програмског језика Processing. Он се бави статичним сликама кодовима и програмским језицима како би испољио своје идеје о мапирању.
Ту су и Енди Децкас, Ено Хензе, M. Мор, Такми Икеда, и др.

Програми[уреди | уреди извор]

PROCESSING – програмски језик који ствара принтове, анимације…
AUTOANDY – прави цртеже користећи се алгоритмима
GLYPH TRASH – користи фонтове да би створио слику
SYSTEM C – softverski sistem za pravljenje slika koje su nastale pod određenim pravilima.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Generator.x. A conference and exhibition on software and generative strategies in art and design.
Generative Art International Conference. A yearly event in Milan, Italy.
generative.net. A collaborative collection of artworks, research and experiments.
processing.org. Open source software used to create artwork based on algorithms.
Playing with Time. A conversation between Will Wright and Brian Eno on generative creation.
Logic and Evolution in Computing by Emmanuel Ruffo. A simple evolutionary network system based on natural and physical systems.