Герман (митологија)

За другу употребу, погледајте чланак Герман.

Герман или Ђерман је биће из словенске митологије. У Србији су постојале две врсте веровања у Германа. По једном, Герман је био демон атмосферских појава, који доноси временске непогоде, олује, кише, град. Друго веровање је било хришћанско веровање у светог Германа. Међутим, и он је, у неким крајевима, примио неке особине владаоца атмосферским појавама, тако да се долази до занимљиве симбиозе хришћанских веровања и паганизма. Герман I Цариградски је био цариградски патријарх у периоду од 715.—727. године и касније је проглашен светим.

Од обичаја познате су разне варјанте сахрањивања лутке Германа. Лутка је често била прављена од глине са истакнутим гениталијама. Божанства чије представе су прављене са истакнутим репродуктивним органима су заправо представљале њихову улогу у плодности. Лутка је могла бити прављена и од сламе. Сахрањивање Германа се обично радило када би наступила велика суша. Ове обичаје су најчешће изводиле девојке, чест је био случај да се захтевало да оне буду девице. У обреду су учествовале и додоле, а један мушкарац би смео у свему томе да учествује правећи сандук. Овај обичај се изводио да би се призвала киша.

    Kada bi dolazila oluja, u mnogim krajevima, su žene raznim stihovima prizivale Germana da odvuče nevreme na drugo mesto, gde nevreme neće ništa uništiti.
    Pravljene su lutke i za Kupala, Marenu i Jarila. Jarilo je najsličniji po osobinama Germanu, tako da se može smatrati i da je German preuzeo osobine Jarila, dolaskom hrišćanstva i umesto božanstva postao demon.