Гликозилација
Гликозилација је ензимски процес који додаје гликане на протеине, липиде, или друге органске молекуле.[1] Овај ензимски процес производи један од фундаменталних биополимера нађених у ћелијама (поред ДНК, РНК, и протеина). Гликосилација облик котранслационе и посттранслационе модификације.[2] Гликани имају бројне структурне и функционалне улоге у мембрани и излученим протеинима.[3]
Већина протеина синтетизованих у ЕР се подвгава гликозилацији. То је ензимски-усмерен место-специфичан процес, за разлику од не-ензимске хемијске реакције гликације. Гликозилација се такође одвија у цитоплазми и једру као O-GlcNAc модификација. Пет класа гликана се формирају:
- N-везани гликани додати на азот бочних ланаца аспарагина или аргинина;
- O-везани гликани додати на хидроксилни кисеоник бочних ланаца серина, треонина, тирозина, хидрокси-лизина, или хидрокси-пролина, или на кисеонике на липидима као што је керамид;
- фосфо-гликани везани путем фосфата на фосфо-серину;
- C-везани гликани, ретка форма гликозилације где је шећер додат на угљеник бочног ланца триптофана;
- додавање ГПИ анкера који повезује протеине са липидима гликанском везом.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- ^ Ајит Варки, ур. (2009). Ессентиалс оф Глyцобиологy. Ајит Варки (ед.) (2нд изд.). Цолд Спринг Харбор Лабораториес Пресс. ISBN 978-0-87969-770-9.
