Гонадотропин-ослобађајући хормон рецептор
| Гонадотропин-ослобађајући хормон рецептор | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ГНРХР |
| Алт. симболи | ГнРХ-Р; ЛРХР; |
| Ентрез | 2798 |
| ХУГО | 4421 |
| ОМИМ | 138850 |
| РефСеq | НМ_000406 |
| УниПрот | П30968 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 4 q21.2 |
| Гонадотропин-ослобађајући хормон (тип 2) рецептор 2 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ГНРХР2 |
| Ентрез | 114814 |
| ХУГО | 16341 |
| РефСеq | НР_002328 |
| УниПрот | Q96П88 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 1 q12 |
Гонадотропин-ослобађајући хормон рецептор (GNRHR), такође познат као лутеинизирајући хормон ослобађајући хормон рецептор (LHRHR), је члан седам-трансмембранске фамилије Г-протеин спрегнутих рецептора. Он је изражен на површини хипофизних гонадотропних ћелија, као и лимфоцита, и у дојкама, јајницима, и простати.
Овај 60 kDa Г протеин-спрегнути рецептор се првенствено налази у хипофизи. Он је одговоран за изазивање LHRH дејства, након што је тај хормон ослобођен из хипоталамуса.[1] Активирани LHRHR стимулише тирозинску фосфатазу и изазива отпуштање LH из хипофизе.
Постоје докази да о присуству LHRH и његовог рецептора у екстрахипофизним ткивима, као и њиховој улози у развоју неких врста рака.[2]
Гени[уреди | уреди извор]
Постоје две главне ГНРХР форме, свака од којих је кодирана засебним геном (GNRHR и GNRHR2).[3][4]
Алтернативно сплајсовање GNRHR гена, резултује у вишеструким трансцриптним варијантама које кодирају различите изоформе. Више од 18 места транскрипционе иницијације у 5' региону и вишеструки полиаденилациони сигнали у 3' региону су идентификован за GNRHR.
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Миллар РП (2005). „ГнРХс анд ГнРХ рецепторс”. Аним. Репрод. Сци. 88 (1-2): 5—28. ПМИД 16140177. дои:10.1016/ј.анирепросци.2005.05.032.
- ^ Харрисон ГС, Wиерман МЕ, Нетт ТМ, Глоде ЛМ (2004). „Гонадотропин-релеасинг хормоне анд итс рецептор ин нормал анд малигнант целлс”. Ендоцр. Релат. Цанцер. 11 (4): 725—48. ПМИД 15613448. дои:10.1677/ерц.1.00777.
- ^ Неилл ЈД, Мусгрове ЛЦ, Дуцк ЛW (2004). „Неwлy рецогнизед ГнРХ рецепторс: фунцтион анд релативе роле”. Трендс Ендоцринол. Метаб. 15 (8): 383—92. ПМИД 15380810. дои:10.1016/ј.тем.2004.08.005.
- ^ Цхенг ЦК, Леунг ПЦ (2005). „Молецулар биологy оф гонадотропин-релеасинг хормоне (ГнРХ)-I, ГнРХ-II, анд тхеир рецепторс ин хуманс”. Ендоцр. Рев. 26 (2): 283—306. ПМИД 15561800. дои:10.1210/ер.2003-0039.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Гонадотропхин-Релеасинг Хормоне Рецепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.
- ГНРХР+протеин,+хуман на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)