Гуанозин-трифосфат

С Википедије, слободне енциклопедије
Гуанозин-трифосфат
Називи
IUPAC назив
[(2R,3S,4R,5R)-5-(2-amino-6-oxo-3H-purin-9-yl)-3,4- dihydroxyoxolan-2-yl]methyl (hydroxy-phosphonooxyphosphoryl) hydrogen phosphate
Други називи
гуанозин трифосфат, 9-β-D-рибофуранозилгуанин-5'-трифосфат, 9-β-D-рибофуранозил-2-амино-6-оксо-пурин-5'-трифосфат
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.001.498
МеСХ Гуаносине+трипхоспхате
  • c1nc2c(n1[C@H]3[C@@H]([C@@H]([C@H](O3)CO[P@@](=O)(O)O[P@](=O)(O)OP(=O)(O)O)O)O)[nH]c(nc2=O)N
Својства
C10H16N5O14P3
Моларна маса 523,18 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Гуанозине-5'-трифосфат (GTP) је пурински нуклеотид. Он може да дејствује као супстрат за RNK синтезу током процеса транскрипције. Његова структура је слична гуанин нуклеобази, једина разлика је да нуклеотиди попут ГТП имају шећер рибозу и три фосфата везана за нуклеобазу у 1' позицији, и трифосфатни фрагмент на 5' угљенику рибозе.[3]

GTP је исто тако извор енергије или активатор супстрата у метаболичким реакцијама, попут ATP, али је далеко специфичнији. Он се користи као извор енергије за синтезу протеина.

Овај молекул је есенцијалан за трансдукцију сигнала, посебно са Г протеинима, у механизмима секундарних гласника где се он конвертује у GDP (гуанозин дифосфат) акцијом GTPaza.

cGTP[уреди | уреди извор]

Циклични гуанозин трифосфат (cGTP) цикличном аденозин монофосфату (cAMP) да активира цикличним нуклеотидом-контролисане јонске канале у олфакторном систему[4].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Давид L. Нелсон; Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (IV изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6. 
  4. ^ Борон & Боулпаеп (2005). Медицал Пхyсиологy. Упдатед едитион: Елсевиер Саундерс. стр. 90. ИСБН 1-4160-2328-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]