Гвожђе(II) хлорид

Гвожђе(II) хлорид
Називи
	IUPAC називс Gvožđe(II) hlorid; Gvožđe dihlorid
	Други називи Феро хлорид
Идентификација
CAS број	7758-94-3 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:30812 ;
ChemSpider	22866 ;
ECHA InfoCard	100.028.949
PubChem C ID	24458;
RTECS	НО5400000
УНИИ	С3Y25ПХП1W ;
	SMILES Cl[Fe]Cl; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	FeCl2
Моларна маса	126,751 g/mol (anhidrat); 198,8102 g/mol (tetrahidrat)
Агрегатно стање	жуто мрка чврста материја (анхидрат); бледо зелена чврста материја (ди-тетрахидрат)
Густина	3,16 g/cm3 (anhidrat); 2.30 g/cm3 (dihidrat); 1.39 g/cm3 (tetrahidrat)
Тачка топљења	677 °C (anhidrat) ; 120 °C (dihidrat) ; 105 °C (tetrahidrat)
Тачка кључања	1023 °C (anhidrat)
Растворљивост у води	64.4 g/100 mL (10°C),; 68.5 g/100mL (20°C),; 105.7 g/100 mL (100°C)
Растворљивост у ТХФ	растворан
Структура
Кристална решетка/структура	Моноклинична
Геометрија молекула	октаедрална на Fe
Опасности
НФПА 704	0 3 0
Сродна једињења
Други ањони	Гвожђе(II) флуорид; Гвожђе(II) бромид; Гвожђе(II) јодид
Други катјони	Кобалт(II) хлорид; Манган(II) хлорид; Бакар(II) хлорид
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Гвожђе(II) хлорид (феро хлорид) је хемијско једињење са формулом FeCl₂. То је парамагнетична чврста материја са високом тачком топљења. FeCl₂ се кристалише из воде као зеленкасти тетрахидрат. То је облик који се најчешће среће у лабораторији. Постоји и дихидрат, који је такође растворан у води. Водени раствор FeCl₂ је жут.

Производња[уреди | уреди извор]

Хидратисане форме феро хлорида се добијају третманом отпада производње челика хлороводоничном киселином. Такви раствори се називају "потрошеном киселином," посебно кад хлороводонична киселина није комплетно конзумирана:

Fe + 2 HCl → FeCl₂ + H₂

Потрошена киселина се мора третирати пре ного што се одбаци. Гвожђе(II) хлорид је јавља као споредни продукт и при производњи титанијума, пошто неке руде титанијума садрже гвожђе.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0070494398
^ Egon Wildermuth, Hans Stark, Gabriele Friedrich, Franz Ludwig Ebenhöch, Brigitte Kühborth, Jack Silver, Rafael Rituper “Iron Compounds” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry Wiley-VCH, Wienheim, 2005.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0070494398

[Ullmann-4] Egon Wildermuth, Hans Stark, Gabriele Friedrich, Franz Ludwig Ebenhöch, Brigitte Kühborth, Jack Silver, Rafael Rituper “Iron Compounds” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry Wiley-VCH, Wienheim, 2005.

[1]

[2]

[3]

[4]