Халид
- За чланак о имену, погледајте Халид.
Халид је бинарно једињење. Један његов део је атом халогена, а други део је елемент или радикал са мањом (или већом) електронегативношћу од халогена. Халид може да буде флуорид, хлорид, бромид, јодид, или астатид.[1][2] Многе соли су халиди. Сви алкални метали формирају халиде. Они су беле чврсте материје на собној температури.
Халидни јон је атом халогена са негативним набојом. Халидни ањони су флуорид (F−), хлорид (Cl−), бромид (Br−), јодид (I−) и астатид (At−). Ови јони су присутни у свим јонским халидним солима.
Тестови[уреди | уреди извор]
Халидна једињења као што је KCl, KBr и KI се могу тестирати са раствором сребро нитрата, AgNO3. Халоген реагује са Ag+ и формира преципитат различите боје у зависности од халогена:
За органска једињења која садрже халиде се користи Бајлштајнов тест.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
- ^ Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
