Хептанска киселина
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Heptanska kiselina
| |
| Други називи
Енантинска киселина; н-Хептанска киселина; н-Хептоинска киселина
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.003.490 |
| КЕГГ[2] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C7H14O2 | |
| Моларна маса | 130,19 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Уљаста течност |
| Густина | 0,9181 g/cm3 (20 °C) |
| Тачка топљења | −75 °C (−103 °F; 198 K) |
| Тачка кључања | 223 °C (433 °F; 496 K) |
| 0,2419 g/100 mL (15°C) | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Хептанска киселина (енантинска киселина) је органско једињење која се састоји од седмоланчаног уљеничног ланца који се завршава карбоксилном групом. Она је уљаста течност непријатног, оштрог задаха.[1] Она доприноси мирису ужеглог уља. Она је незнатно растворна у води, али је веома растворна у етанолу и етру.
Хептанска киселина се користи у припреми естара, попут етил хептаноата, који се користе као вештачки укуси.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (11тх изд.). Мерцк Публисхинг. 1989. стр. 4581. ISBN 091191028X. </noinclude>
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
