Хетероциклично једињење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пиридин, пример хетероцикличног једињења
Цикло-октасумпор, пример хомоцикличног једињење

Хетероциклично једињење је циклично једињење чији атоми прстена нису сви од истог елемента.[1][2] Супротно од хетероцикличних једињења су хомоциклична једињења, чији прстени садржи само један елемент.

Мада хетероциклична једињења могу да буду неорганска, већина садржи бар један атом угљеника, и један или више атома других елемената у прстену, као што су сумпор, кисеоник или азот.[3] Пошто се у органској хемији други атоми обично сматрају заменама угљеника, они се називају хетероатомима, у смислу да су 'различити од угљеника и водоника'. ИУПАЦ препоручује Хантзсцх-Видманову номенклатуру за именовање хетероцикличних једињења.

Хетероциклична хемија је грана хемије која се бави синтезом, особинама, и применом хетероцикличних једињења.

Класификација базирана на електронској структури [уреди]

Хетероциклична једињења се могу поделити на основу њихове електронске структуре. Засићена хетероциклична једињења се понашају слично ацикличним дериватима. Пиперидин и тетрахидрофуран су конвенционални амини и етри, са модификованим стеричким профилима. Студије у хетероцикличној хемији се стога фокусирају првенствено на незасићене деривате, и највећи део рада и примене се бави ненапрегнутим 5- и 6-чланим прстенима. То обухвата пиридин, тиофен, пирол, и фуран. Друга велика класа хетероцикличних једињења су прстени спојени са бензеном, који су за пиридин, тиофен, пирол, и фуран хинолин, бензотиофен, индол, и бензофуран, респективно. Спајањем два бензенова прстена настаје трећа велика класа једињења, респективно акридин, дибензотиофен, карбазол, и дибензофуран. Незасићени прстени се могу класификовати на основу партиципације хетероатома у пи-систему.

Литература [уреди]

  1. ^ Међународна унија за чисту и примењену хемију. "Хетероцyцлиц цомпоундс". Компендијум Хемијске Терминологије Интернет едитион.
  2. ^ Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882. 
  3. ^ Eicher, T.; Hauptmann, S. (2nd ed. 2003). The Chemistry of Heterocycles: Structure, Reactions, Syntheses, and Applications. Wiley-VCH. ISBN 3527307206. 

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хетероциклично једињење