Histaminski H₁ receptor

Хистамине рецептор Х1
Хистамине рецептор Х1
	Хистамински Х1 рецептор у комплексу са доксепином (3РЗЕ)
Доступне структуре
	3РЗЕ
Идентификатори
Симболи	ХРХ1; Х1-Р; хисХ1
Вањски ИД	ОМИМ: 600167 МГИ: 107619 ХомолоГене: 668 ИУПХАР: Х1 ГенеЦардс: ХРХ1 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност преноса сигнала; • рецепторска активност; • активност Г-протеин спрегнутог рецептора; • активност хистаминског рецептора; • везивање хистамина;
Целуларна компонента	• мембранска фракција; • нуклеус; • нуклеолус; • цитоплазма; • ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном;
Биолошки процес	• инфламаторни респонс; • сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • активација фосфолипазе C сигналним путом Г-протеин спрегнутог рецептора посредством ИП3 секундарног гласника; • синаптичка трансмисија; • респонс на гравитацију; • негативна регулација стероидног биосинтетичког процеса; • поситивна регулација биосинтетичког процеса азот оксида; • поситивна регулација вазоконстрикције;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	3269
Енсембл	ЕНСГ00000196639
УниПрот	П35367
РефСеq (мРНА)	НМ_000861.3
РефСеq (протеин)	НП_000852.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 3:; 11.18 - 11.31 Мб
ПубМед претрага	[1]

Х₁ рецептор је хистамински рецептор из фамилије родопсину сличних Г протеин спрегнутих рецептора. Овај рецептор, који активира биогени амин хистамин, је изражен широм тела, у глатким мишићима, васкуларним ендотелним ћелијама, у срцу, и у централном нервном систему. Х₁ рецептор је спрегнут са интрацелуларним Г протеином (G_q) koji aktivira signalni put fosfolipaze C i fosfatidilinozitola (PIP2). Antihistamini koji deluju na ovaj receptor se koriste kao lekovi protiv alergije. Kristalna struktura receptora je određena.^[1]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Tatsuro Shimamura, Mitsunori Shiroishi, Simone Weyand, Hirokazu Tsujimoto, Graeme Winter, Vsevolod Katritch, Ruben Abagyan, Vadim Cherezov, Wei Liu, Gye Won Han, Takuya Kobayashi, Raymond C. Stevens & So Iwata (2011). „Structure of the human histamine H1 receptor complex with doxepin”. Nature. 475 (7354): 65—70. PMID 21697825. doi:10.1038/nature10236.

Literatura[уреди | уреди извор]

Mitsuchashi M, Payan DG (1989). „Molecular and cellular analysis of histamine H1 receptors on cultured smooth muscle cells.”. J. Cell. Biochem. 40 (2): 183—92. PMID 2670975. doi:10.1002/jcb.240400207.
SS, Braman (1987). „Histamine receptors in the lung.”. N Engl Reg Allergy Proc. 8 (2): 116—20. PMID 2886904. doi:10.2500/108854187778994446.
Hill SJ; Ganellin CR; Timmerman H; et al. (1997). „International Union of Pharmacology. XIII. Classification of histamine receptors.”. Pharmacol. Rev. 49 (3): 253—78. PMID 9311023.
Holden CA, Chan SC, Norris S, Hanifin JM (1988). „Histamine induced elevation of cyclic AMP phosphodiesterase activity in human monocytes.”. Agents Actions. 22 (1–2): 36—42. PMID 2891264. doi:10.1007/BF01968814.
Moguilevsky N; Varsalona F; Noyer M; et al. (1994). „Stable expression of human H1-histamine-receptor cDNA in Chinese hamster ovary cells. Pharmacological characterisation of the protein, tissue distribution of messenger RNA and chromosomal localisation of the gene”. Eur. J. Biochem. 224 (2): 489—95. PMID 7925364. doi:10.1111/j.1432-1033.1994.00489.x.
Fukui H; Fujimoto K; Mizuguchi H; et al. (1994). „Molecular cloning of the human histamine H1 receptor gene”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 201 (2): 894—901. PMID 8003029. doi:10.1006/bbrc.1994.1786.
Le Coniat M; Traiffort E; Ruat M; et al. (1994). „Chromosomal localization of the human histamine H1-receptor gene”. Hum. Genet. 94 (2): 186—8. PMID 8045566.
De Backer MD; Gommeren W; Moereels H; et al. (1994). „Genomic cloning, heterologous expression and pharmacological characterization of a human histamine H1 receptor”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 197 (3): 1601—8. PMID 8280179. doi:10.1006/bbrc.1993.2662.
Hishinuma S, Young JM (1996). „Characteristics of the binding of [3H]-mepyramine to intact human U373 MG astrocytoma cells: evidence for histamine-induced H1-receptor internalisation”. Br. J. Pharmacol. 116 (6): 2715—23. PMC 1909113 . PMID 8590995.
Max SI, Chowdhury BA, Fraser CM (1996). „Sequence analysis of the 5'-untranslated region of the human H1 histamine receptor-encoding gene”. Gene. 171 (2): 309—10. PMID 8666296. doi:10.1016/0378-1119(96)00036-4.
De Backer MD; Loonen I; Verhasselt P; et al. (1998). „Structure of the human histamine H1 receptor gene”. Biochem. J. 335 (3): 663—70. PMC 1219830 . PMID 9794809.
Horváth BV; Szalai C; Mándi Y; et al. (1999). „Histamine and histamine-receptor antagonists modify gene expression and biosynthesis of interferon gamma in peripheral human blood mononuclear cells and in CD19-depleted cell subsets”. Immunol. Lett. 70 (2): 95—9. PMID 10569698. doi:10.1016/S0165-2478(99)00126-1.
Wang KY; Arima N; Higuchi S; et al. (2000). „Switch of histamine receptor expression from H2 to H1 during differentiation of monocytes into macrophages”. FEBS Lett. 473 (3): 345—8. PMID 10818238. doi:10.1016/S0014-5793(00)01560-X.
Oda T; Morikawa N; Saito Y; et al. (2001). „Molecular cloning and characterization of a novel type of histamine receptor preferentially expressed in leukocytes”. J. Biol. Chem. 275 (47): 36781—6. PMID 10973974. doi:10.1074/jbc.M006480200.
Brew OB, Sullivan MH (2002). „Localisation of mRNAs for diamine oxidase and histamine receptors H1 and H2, at the feto-maternal interface of human pregnancy”. Inflamm. Res. 50 (9): 449—52. PMID 11603849. doi:10.1007/PL00000269.
Gutzmer R; Langer K; Lisewski M; et al. (2002). „Expression and function of histamine receptors 1 and 2 on human monocyte-derived dendritic cells”. J. Allergy Clin. Immunol. 109 (3): 524—31. PMID 11898002. doi:10.1067/mai.2002.121944.
Idzko M; la Sala A; Ferrari D; et al. (2002). „Еxпрессион анд фунцтион оф хистамине рецепторс ин хуман моноцyте-деривед дендритиц целлс”. Ј. Аллергy Цлин. Иммунол. 109 (5): 839—46. ПМИД 11994709. дои:10.1067/маи.2002.124044.

Види још[уреди | уреди извор]

Антихистаминик – антагонист Х₁ рецептора

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Хистамине Рецепторс: Х₁”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.

[1] Tatsuro Shimamura, Mitsunori Shiroishi, Simone Weyand, Hirokazu Tsujimoto, Graeme Winter, Vsevolod Katritch, Ruben Abagyan, Vadim Cherezov, Wei Liu, Gye Won Han, Takuya Kobayashi, Raymond C. Stevens & So Iwata (2011). „Structure of the human histamine H1 receptor complex with doxepin”. Nature. 475 (7354): 65—70. PMID 21697825. doi:10.1038/nature10236.

[1]