Histaminski H2 receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
Хистамински рецептор Х2
Идентификатори
Симболи ХРХ2; Х2Р
Вањски ИД ОМИМ: 142703 МГИ: 108482 ХомолоГене: 40613 ИУПХАР: Х2 ГенеЦардс: ХРХ2 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3274 15466
Енсембл ЕНСГ00000113749 ЕНСМУСГ00000034987
УниПрот П25021 Q3ЗБ30
РефСеq (мРНА) НМ_001131055.1 НМ_001010973.2
РефСеq (протеин) НП_001124527.1 НП_001010973.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 5:
175.09 - 175.11 Мб		 Цхр 13:
54.29 - 54.32 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Х2 рецептори су позитивно спрегнут са аденилат циклазом преко Gs. Х2 рецептор је потентан стимуланс цАМП продукције. Он повишава интраћелијске Ca2+ концентрације и ослобађање Ca2+ из интраћелијских залиха. Лек бетазол је пример агониста хистаминског Х2 рецептора.

Функција[уреди | уреди извор]

Хистамин је свеприсутни молекулски гласник који се отпушта из мастоцита, ентерохромафино подобних ћелија, и неурона. Његова дејства су посредована хистаминским рецепторима Х1, Х2, Х3 и Х4. Хистамински рецептор Х2 припада родопсину сличној фамилији Г протеин спрегнутих рецептора. Он је интегрални мембрански протеин који стимулише секрецију желудачне киселине. Он такође регулише гастроинтестиналну мотилност и интестиналну секрецију. Сматра се да учествује у регулацији ћелијског раста и диференцијације.[1]

Ткивна дистрибуција[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ентрез Гене: ХРХ2 хистамине рецептор Х2”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Хилл СЈ; Ганеллин ЦР; Тиммерман Х; et al. (1997). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy. XIII. Цлассифицатион оф хистамине рецепторс”. Пхармацол. Рев. 49 (3): 253—78. ПМИД 9311023. 
  • Дел Валле Ј, Гантз I (1997). „Новел инсигхтс инто хистамине Х2 рецептор биологy”. Ам. Ј. Пхyсиол. 273 (5 Пт 1): Г987—96. ПМИД 9374694. 
  • Гантз I; Мунзерт Г; Тасхиро Т; et al. (1991). „Молецулар цлонинг оф тхе хуман хистамине Х2 рецептор”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 178 (3): 1386—92. ПМИД 1714721. дои:10.1016/0006-291X(91)91047-Г. 
  • Ванниер Е, Динарелло ЦА (1994). „Хистамине енханцес интерлеукин (ИЛ)-1-индуцед ИЛ-6 гене еxпрессион анд протеин сyнтхесис виа Х2 рецепторс ин перипхерал блоод мононуцлеар целлс”. Ј. Биол. Цхем. 269 (13): 9952—6. ПМИД 7511596. 
  • Смит МЈ; Тиммерман Х; Алеwијнсе АЕ; et al. (1995). „Висуализатион оф агонист-индуцед интернализатион оф хистамине Х2 рецепторс”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 214 (3): 1138—45. ПМИД 7575521. дои:10.1006/ббрц.1995.2404. 
  • Нисхи Т; Коике Т; Ока Т; et al. (1995). „Идентифицатион оф тхе промотер регион оф тхе хуман хистамине Х2-рецептор гене”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 210 (2): 616—23. ПМИД 7755641. дои:10.1006/ббрц.1995.1703. 
  • Траиффорт Е; Визуете ML; Тардивел-Лацомбе Ј; et al. (1995). „Тхе гуинеа пиг хистамине Х2 рецептор: гене цлонинг, тиссуе еxпрессион анд цхромосомал лоцализатион оф итс хуман цоунтерпарт”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 211 (2): 570—7. ПМИД 7794271. дои:10.1006/ббрц.1995.1851. 
  • Оранге ПР, Хеатх ПР, Wригхт СР, Пеарсон РЦ (1996). „Аллелиц вариатионс оф тхе хуман хистамине Х2 рецептор гене”. Неурорепорт. 7 (7): 1293—6. ПМИД 8817552. дои:10.1097/00001756-199605170-00015. 
  • Еленков ИЈ; Wебстер Е; Папаницолаоу ДА; et al. (1998). „Хистамине потентлy суппрессес хуман ИЛ-12 анд стимулатес ИЛ-10 продуцтион виа Х2 рецепторс”. Ј. Иммунол. 161 (5): 2586—93. ПМИД 9725260. 
  • Мураками Х; Сун-Wада ГХ; Матсумото M; et al. (1999). „Хуман хистамине Х2 рецептор гене: мултипле трансцриптион инитиатион анд тиссуе-специфиц еxпрессион”. ФЕБС Летт. 451 (3): 327—31. ПМИД 10371214. дои:10.1016/С0014-5793(99)00618-3. 
  • Wанг ЛД; Wанг M; Тодисцо А; et al. (2000). „Тхе хуман хистамине Х(2) рецептор регулатес ц-јун анд ц-фос ин а дифферентиал маннер”. Ам. Ј. Пхyсиол., Целл Пхyсиол. 278 (6): Ц1246—55. ПМИД 10837353. 
  • Сух БЦ; Лее Х; Јун ДЈ; et al. (2001). „Инхибитион оф Х2 хистамине рецептор-медиатед цатион цханнел опенинг бy протеин кинасе C ин хуман промyелоцyтиц целлс”. Ј. Иммунол. 167 (3): 1663—71. ПМИД 11466390. 
  • Бреw ОБ, Сулливан МХ (2002). „Лоцалисатион оф мРНАс фор диамине оxидасе анд хистамине рецепторс Х1 анд Х2, ат тхе фето-матернал интерфаце оф хуман прегнанцy”. Инфламм. Рес. 50 (9): 449—52. ПМИД 11603849. дои:10.1007/ПЛ00000269. 
  • Схаyо C; Фернандез Н; Легназзи БЛ; et al. (2001). „Хистамине Х2 рецептор десенситизатион: инволвемент оф а селецт арраy оф Г протеин-цоуплед рецептор кинасес”. Мол. Пхармацол. 60 (5): 1049—56. ПМИД 11641433. 
  • Танимото А; Мурата Y; Номагуцхи M; et al. (2001). „Хистамине инцреасес тхе еxпрессион оф ЛОX-1 виа Х2 рецептор ин хуман моноцyтиц ТХП-1 целлс”. ФЕБС Летт. 508 (3): 345—9. ПМИД 11728449. дои:10.1016/С0014-5793(01)03073-3. 
  • Гутзмер Р; Лангер К; Лисеwски M; et al. (2002). „Еxпрессион анд фунцтион оф хистамине рецепторс 1 анд 2 он хуман моноцyте-деривед дендритиц целлс”. Ј. Аллергy Цлин. Иммунол. 109 (3): 524—31. ПМИД 11898002. дои:10.1067/маи.2002.121944. 
  • Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 Слободан приступ. ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899. 
  • Есбенсхаде ТА; Канг ЦХ; Круегер КМ; et al. (2003). „Дифферентиал ацтиватион оф дуал сигналинг респонсес бy хуман Х1 анд Х2 хистамине рецепторс”. Ј. Рецепт. Сигнал Трансдуцт. Рес. 23 (1): 17—31. ПМИД 12680587. дои:10.1081/РРС-120018758. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Histaminski_H2_receptor&oldid=27558951”