Хром(III) оксид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
Хром сесквиоксид
хроми оксид хром зелено Есколаит | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.013.783 |
| RTECS | ГБ6475000 |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| Cr2O3 | |
| Моларна маса | 151,99 g/mol |
| Густина | 5,22 g/cm3 |
| Тачка топљења | 2.435 °C (4.415 °F; 2.708 K) |
| Тачка кључања | 4.000 °C (7.230 °F; 4.270 K) |
| нерастворан | |
| Растворљивост у алкохол | растворан у киселинама |
| Индекс рефракције (nD) | 2.5 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Хром(III) оксид је неорганско једињење са формулом Cr2О3. Он је један од главних оксида хром. Cr2О3 се користи као пигмент. У природи се јавља као ретки минерал есколаит.
Структура и особине[уреди | уреди извор]
Cr2О3 поприма структуру корунда, која се састоји од хексагоналног густо пакованог низа оксидних ањона са 2/3 октаедралних шупљина заузетих хромом. Слично корунду, Cr2О3 је тврд, крт материјал (Мосова тврдоћа 8-8.5).[3]
Он је антиферомагнетан до 307 K (Нилова температура).[4][5] Он није у знатној мери подложан нападу киселина и база, мада истопљене алкалије производе хромите (соли са Cr 2О2−4 јоном, што различито од сродног минерала хромита). Он постаје браон кад се загреје, али се враћа у тамно зелену боју хлађењем. Он је хигроскопан.
Користи се као абразив код шмиргл папира.
Појава[уреди | уреди извор]
Cr2О3 се природно јавља као есколаит, који је нађен у цхромом богатим тремолитским стенама, метакварцитима, и хлорним жилама. Есколаит је исто тако ретка компонента хондритних метеорита. Минерал је добио име по финском геологу Пенти Ескола.[3]
Производња[уреди | уреди извор]
Пантиер и Бинет су први припремили транспарентно хидратисану форму Cr2О3 1838. путем тајног процеса. Он је продаван као пигмент.[6] Cr2О3 је изведен из минерала хромита, (Fe,Mg)Cr2O4. Конверзија хромита до хром(III) оксида иде путем Na2Cr2O7, који се редукује сумпором на високим температурама:[7]
- Na2Cr2O7 + S → Na2SO4 + Cr2O3
Оксид се такође формира декомпозицијом хромних соли, као што је хром нитрат, или егзотермном декомпозицијом амонијум дихромата.
- (NH4)2Cr2O7 → Cr2O3 + N2 + 4 H2O
Реакција има ниску температура паљења на мање од 200°Ц, и понекад се користи у демонстрацијама "вулкана".[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б „Eskolaite”. Webminerals. Приступљено 6. 6. 2009.
- ^ J.E Greedan, (1994), Magnetic oxides in Encyclopedia of Inorganic chemistry R. Bruce King, Ed. . John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-93620-6.
- ^ А. Ф. Холлеман анд Е. Wиберг "Инорганиц Цхемистрy" Ацадемиц Пресс. . New York. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9..
- ^ Ницхолас Еастаугх; Цхаплин, Трацеy; Сиддалл, Рутх (2004). Тхе пигмент цомпендиум: а дицтионарy оф хисторицал пигментс. Буттерwортх-Хеинеманн. стр. 391. ИСБН 978-0-7506-5749-5.
- ^ Герд Ангер, Јост Халстенберг, Клаус Хоцхгесцхwендер, Цхристопх Сцхерхаг, Улрицх Кораллус, Херберт Кнопф, Петер Сцхмидт, Манфред Охлингер, "Цхромиум Цомпоундс" ин Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy, Wилеy-ВЦХ, Wеинхеим, 2005.
- ^ Аммониум дицхромате волцано Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2010) Retrieved 2009-06-06.
