Хронологија еволуције
| Део серије о еволуцијској биологији |
| Еволуциона биологија |
|---|
 |
Ова хронологија еволуције живота показује све важне догађаје у развоју живота на планети Земљи. Датуми се темеље на научним доказима. Табела користи скраћенице "МYА " за "пре xx милиона година" и "кYА" за "пре xx хиљада година."
У биологији, еволуција је процес у којем популације организама стичу и преносе нове карактеристике с генерације на генерацију. Тај процес кроз дуге периоде објашњава порекло нове врсте и, коначно, велику разноликост биолошког света. Модерне врсте су сродне једна другој кроз заједничког претка, те продукти еволуције и специјације кроз милијарде година.
Основна хронологија[уреди | уреди извор]
Основна хронологија 4,6 милијарди година старе Земље, са приближном датумима:
- 3.8 милијарди година једноставних ћелија (прокариота),
- 3,4 милијарди година строматолита са способношћу извођења фотосинтезе,
- 2 милијарди година комплексних ћелија (еукариота),
- 1 милијарди година мултићелијског живота,
- 600 милиона година једноставних животиња,
- 570 милиона година зглавкара (предака инсекта, паука и ракова),
- 550 милиона година комплексних животиња,
- 500 милиона година рибе и протоамфибијана,
- 475 милиона година копнених биљки,
- 400 милиона година инсектата и семена,
- 360 милиона година водоземаца,
- 300 милиона година рептила,
- 200 милиона година сисара,
- 150 милиона година птица,
- 130 милиона година светова,
- 65 милиона година откад су не птичји диносауруси изумрли,
- 2,5 милиона година од појаве рода Хомо,
- 200,000 година анатомски модерног човека,
- 25,000 година од нестанка неандерталних особина од фосилном запису.
- 13,000 година од нестанка Homo floresiensis из фосилног записа.
Детаљна хронологија[уреди | уреди извор]
Хадеански период[уреди | уреди извор]
| Датум | Догађај |
|---|---|
| 4600 МYА | Планета Земља се формира од акрецијског диска који се окретао око младог Сунца. |
| 4100 МYА | Површина земље се довољно охладила да кора постане твда. Формирају се атмосфера и океани.[1] |
| 4000 МYА | Појављује се живот, вероватно од саморепродукујућих молекула РНК. Копирање и репродуковање тих молекула захтева ресурсе као што су енергија, простор и мањи градивни блокови, који су ускоро постали оскудни, што је довело до натицања. Природна селекција је погодовала оним молекулима који су били ефикасније у репликацији. Мокекули ДНК су након тога преузели улогу главних репликатора. Ускоро се развила спољашња мембрана која је створила стабилну физичку и хемијску околину погодну за властиту репликацију - рађање протоћелија. Атмосфера у то доба није садржавала слободни кисеоник. |
| 3900 МYА | Касно тешко бомбардовање: врхунац удара на Земљу, Месец, Марс и Венеру од стране астероида и комета (планетезимала); ови константни поремећаји су можда подстакли даљу еволуцију живота (Панспермија). Сматра се да су ти удари узроковали вишеструко прокувавање океана; упркос томе живот се наставио .[2]
Ћелије налик на прокариоте се први пут појављују. Ти први организми су хемоаутотрофи: они користе угљен-диоксид као извор угљеника и оксидирају неорганске материјале како би добили енергију. Касније прокариоте еволуирају у организме способне за гликолизу, низ хемијских реакција које ослобађају енергију из органских молекула као што је глукоза. Гликолиза ствара молекуле АТП као краткотрајну енергетску валуту која се користи у скоро свим организмима до данашњег дана. То је доба у коме живи последњи универзални предак; настаје раздвајање на бактерије и археје. |
Археански период[уреди | уреди извор]
| Датум | Догађај |
|---|---|
| 3500 МYА | Бактерије развијају примитивне облике фотосинтезе који на почетку не стварају кисеоник. Ови организми стварају АТП користећи протонски градијент, механизам који се дан-данас користи у скоро свим организмима. |
| 3000 МYА | Еволуирају фотосинтеске цијанобактерије; оне користе воду као редуктант, те стварају кисеоник као споредни производ. Кисеоник из почетка оксидира гвожђе у океанима, стварајући руду гвожђа. Ниво кисика потом почиње да расте у атмосфери, делујући као отров за многе бактерије. |
Протерозоички период[уреди | уреди извор]
| Датум | Догађај |
|---|---|
| 2,500 МYА | Неке бактерије еволуцијом стичу способност да ефикасније користе кисеоник како би користиле енергију из органских молекула попут глукозе. Готово сви организми који користе кисеоник се служе истим низом реакција - циклусом лимунске киселине и оксидативном фосфорилацијом. Ефект "наглог леденог доба".[3] резултује у хуронијској глацијацији (2,500 милион - 2,100 МYА)[4] |
| 2,100 МYА | Појављују се сложеније ћелије: еукариоте, које садрже разне органелаорганеле. Њихови најближи сродници су веројатно археје. Већина органела које су веројатно настале од симбиотских бактерија: митохондрији, који користе кисеоник како би извукли енергију из органских молекула и наликују данашњим рикецијама, те врло чести хлоропласти, који преузимају енергију из светла те синтетишу органске молекуле су настали из цијанобактерија и сличних облика. Ово је пример коеволуције. |
| 1,200 МYА | Сексуална репродукција еволуира и убрзава општу еволуцију.[5] Док већина живота постоји у океанима и језерима, неке цијанобактерије су можда већ живеле у тлу у то вриеме. |
| 1,000 МYА | Појављују се вишећелијски организми: испочетка колонијалне алге а касније морске траве које живе у океанима.[6] |
| 1000-750 МYА | Први познати суперконтинент, Родинија, се ствара, а потом разбија. |
| 950-780 МYА | Стуртијско ледено доба. Ово је доба вишеструких готово глобалних глацијација с периодима који су осцилирали од сњежне грудве Земље до стакленичке Земље. |
| 900 МYА | Има 481 дана од по 18 сати у години. Ротација Земље се отада успорила. |
| 750-580 МYА | Према хипотези о снежној груди Земљи, пракамбријско варангијско ледено доба је тако оштро да су се сви Земљини океани потпуно смрзли; остали су текући једино у тропима. |
| 600 МYА | Сунђери (Porifera), медузе (Cnidaria), пљоснати црви (Platyhelminthes) и друге вишећелијске животиње се појављују у океанима. Cnidaria и Ctenophora су неке од најстаријих створења са живцима; они су у облику једноставне мреже, без мозга и централног нервног система. Формира се озонски омотач, дозволивши тако прве изласке на копно. |
| 600-540 МYА | Други суперконтинент, Панотија, се формира и нестаје. |
| 565-525 МYА | Камбријска експлозија, брзи низ еволуцијских промена, ствара све модерне планове тела за (phyle) модерних животиња. Узрок ове велике експанзије разноликости живота је још увек предмет научне расправе. Артропода, представљени у мноштву трилобита, су доминантни. Pikaia, а мали пливач из колена свитковаца, је могући предак данашњег човека. Anomalocaris је грабежљивац дуг до 2 метра чији данас живући потомак може бити Pycnogonid, или морски паук .[7] |
Фанерозоички период[уреди | уреди извор]
Палеозоичка ера[уреди | уреди извор]
| Датум | Догађај |
|---|---|
| 530 МYА | Први трагови ногу на земљи [8] |
| 505 МYА | Појављују се први кичмењаци: остракодерми, рибе без чељусти сродне данашњим пакларама и слепуљама. Haikouichthys и Myllokunmingia су примери тих бесчељусних риба, исто као и Agnatha. |
| 488 МYА | Прво од седам великих изумирања у геолошком добу се догађа за време камбријско-ордовицијске транзиције. |
| 475 МYА | Прве примитивне биљке долазе на копно,[9] након што су еволуирале од зелених алги[10] и живе у близини обале језера. Прате их гљиве, и врло је вероватно да су живели симбиотски ; лишајеви су пример такве симбиозе. |
| 450 МYА | Зглавкари, чији егзоскелетон држи тело и спречава губитак воде.[11], су прве животиње које се селе на копно[12] Међу првима су Мириапода (милипедеи и центипеди), које су касније пратили пауци и шкорпиони. |
| 450-440 МYА | Два Ордовицијско-силурска масовна изумирања. Заједно представљају друго масовно изумирање у историји. |
| 400 МYА | Први инсекти су без крила: Lepisma saccharina, collembola, archaeognatha. Појављују се први морски пси.[13] Појављује се први целакант; за овај ред животиња се веровало да нема живих припадника све док примерци нису откривени 1938. године. За њега се често говори да је живи фосил. |
| 375 МYА | Тиктаалик је род саркоптеригијски (глаткорепих) риба из касног девона који је имао многе тетраподске карактеристике. |
| 370 МYА | Cladoselache, морски пас, је брзи грабљнивац .[14] |
| 365 МYА | Касно девонијско изумирање је треће масовно изумирање. Инсекти су еволуирали на копну и слатким водама из стонога. Неке слатководне глаткорепе рибе (Sarcopterygii) развијају ноге и еволуирају у тетрапода. Ово се догађа у води; тетраподи (Ichthyostega, Acanthostega и Pederpes finneyae) потом користе ноге како би се помакнуле на копно, вероватно у лову на инсекте. Развијају се плућа и рибљи мехур. Данашњи водоземци су задржали многе карактеристике некадашњих тетрапода. |
| 360 МYА | Биљке еволуирају семе, структуру која штити биљни ембрио и омогућава биљкама да се брзо шире на копну. Стварање кратера Вудлеиф (100 км широког) и Сиљанског прстена (40 км широког, крај Далецарлије у Шведској). |
| 360-286 МYА | Златно доба морских паса.[15] |
| 350-250 МYА | Каруско ледено доба, почиње у раном карбониферу и завршава у касном пермију. Два посебна периода у којима је већина Гондваналанда била под ледом који се ширио из Африке и Јужне Америке, а касније имао средиште у Индији и Аустралији, су узрокована поларним помаком |
| 300 МYА | Суперконтинент Пангеа се ствара те ће трајати следећих 120 милиона година; ово је последње време када ће сви Земљини континенти бити један. Еволуција амниотског јаја доводи до успона Амниота, рептила, који се размножавају на копну. Инсекти почињу летети, и укључују низ разноврсних редова (нпр. Palaeodictyoptera, Megasecoptera, Diaphanopterodea и Protorthoptera) вилинкоњици (Одоната) који наликују на многе данашње инсекте. Простране шуме Lycopodiophyta (lycopods), horsetails и Cyatheales покривају земљу; њихово труљење ће с временом створити угаљ и нафту. Голосеменице постају све разноликије. Прве које ће се појавити су палмолике цикаде. |
| 280 МYА | Protodonata вилин коњић Meganeura monyi је међу највећим инсектима који је икада живео, са распоном крила од 70 цм. Кичмењаци укључују многе temnospondilske, antrahosaurske, и lepospodnilske водоземце и ране анапсидске и синапсидске (нпр. Edaphosaurus) рептиле. |
| 256 МYА | Diictodon, Cistecephalus, Dicynodon, Lycaenops, Dinogorgon и Procynosuchus су неки од многих рептила налик на сисаре чији су трагови пронађени у Јужној Африци и Русији. Пареиасаури су били велики и неспретни биљоједи. Прве Archosauriformes. |
Месозоичка ера[уреди | уреди извор]
| Датум | Догађај |
|---|---|
| 250 МYА | Пермско-тријаско масовно изумирање брише скоро 90% свих животињских врста; ово четврто по реду масовно изумирање је најгоре у историји.
Листросаурус је обични биљојед који преживљава изумирање. Архосаури се почињу одвајати од осталих рептила. Телеости еволуирају од Actinopterygii (зракорепих риба) и поступно постају доминатна група међу рибама. Кисеоник чини 10% атмосфере, односно на трећини је свог некадашњег нивоа, па животиње са системом дисања налик на данашње птице добро напредују. Неке споре бактерије Bacillus рода 2-9-3 (Sali bacillus marismortui) су ухваћене у кристалима соли - халиту у Новом Мексику. |
| 220 МYА | Клима је врло сува, и организми који се могу прилагодити суши напредују: архосаури и голосеменице. Archosauri се гранају у крокодиле, диносаурусе и птеросауре. Од синапсида долазе први преци сисара, терапсиди, тачније еуцинодонти. Испочетка су мали. Сви сисари имају млечне жлијезде којима хране младе, те константу телесну температуру. Исто тако, пар аутозома добија ген SRY (изведен из SOX3 гена X хромозома) како би постао Y хромозом, који се с временом почео смањивати у дужини. Голосеменице (углавном црногорица) су доминантне копнене биљке. Биљоједи ће битно нарасти за време доминације голосеменица, јер су им потребна велика црева како би могли пробавити лошу храну коју нуде голосеменице. |
| 208-144 МYА | Друга велика доминација морских паса.[16] |
| 200 МYА | Пето масовно изумирање означава прелаз из тријаса у јуру. Морски рептили укључују ихтиосауре и плезиосауре. Амонити и шкољкаши цветају. Диносаури преживљавају изумирање и расту до огромних величина, али текодонти, или "шупљозуби" рептили, изумиру. Еволуирају модерни водоземци: Лисамфибија; укључујући Анура (жабе), Уродела (даждевњаке) и Caecilia. Geminiviridae, разнолика група вируса, се могу датирати у ово доба и раније.[17] |
| 180 МYА | Суперконтинент Пангеа се почиње распадати на неколико копнених маса. Највећа је Гондвана, састављена од копна које данас чини Антарктик, Аустралију, Јужну Америку, Африку, и Индију. Антарктика је још увек земља шума. Северна Америка и Евроазија су још спојене у северни суперконтинент - Лауразију. |
| 164 МYА | Најстарији пливајући сисар, Castorocauda lutrasimilis, представља претходника модерних сисара као што су чудновати кљунаш и echidna. |
| 160 МYА | 3 метра дуг, Guanlong wucaii - или змај с крестом од пет боја из провинције Ксињианг у северозападној Кини је најстарији познати тираносаур. |
| 150 МYА | Велики диносауруси су чести и разнолики - Brachiosaurus, Apatosaurus, Stegosaurus, Allosaurus, заједно с мањим облицима као Ornitholestes и Othneilia. Птице еволуирају од тероподских диносауруса. Archaeopteryx је предак птица, с канџама и перјем, али без кљуна. |
| 135 МYА | Нови диносауруси Игуанодон, Hylaeosaurus, итд., се појављују након изумирања јурских облика. Мицрораптор гуи, а 77 цм дуг диносаурус из Лиаонинга у североисточној Кини, има птицолика перната крила на четири уда. |
| 133 МYА | Jeholornis prima, примитивна птица из формације Јиуфотанг у североисточној Кини једе семење. Ова птица има велика, снажна крила, али и дуги, коштани реп, попут већине диносауруса. |
| 130 МYА | Критосемењаче развијају цвеће, структуре које привлаче инсекте и остале животиње које ће ширити пелуд. Ова новина критосемењача представља наглу експлозију животињске еволуције и коеволуције. |
| 128 МYА | Рани тираносаур је Dilong paradoxus из провинције Лионинг у Кини. Има перје и мало тело дужине 1,5 м. |
| 125 МYА | Eomaia scansoria, је плацентални сисар, од кога ће касније настати модерни плацентални сисари. Изгледа попут модерног миша, пење се на гмрље у Лиаонингу у Кини. Psittacosaurus с кљуном налик на папагаја је предак каснијих рогатих диносауруса. |
| 123 МYА | Sinornithosaurus millenii је диносаурус из Лиаонинга у Кини који има примитивно перје које се не користи за лет. Остали диносауруси с перјем су Sinosauropteryx (најпримитивније перје, једноставних цевних облика) и Changchanornis. Заједнички предак им је Archaeopteryx. Остали диносауруси су Polacanthus (оклопљени биљојед) и Eotyrannus (рани тираносаур). |
| 110 МYА | Sarcosuchus imperator, осам кубних тона, 12 м дуга, глава 2 м дуга, је највећи крокодил. Грабежљиви диносауруси укључују "раптора" Deinonychusa и полуводеног спиносаура с једролим леђима, док биљоједи укључују највишег познатог сауропода Sauroposeidon protelesa, исто као и игуанодонта с бубуљастим носом Altirhinus (претка хадросаура) и оклопљеног Сауропелта. |
| 100 МYА | Велики тероподски диносауруси Carcharodontosaurus и Giganotosaurus су чак већи од тираносаура. |
| 88 МYА | Распад Индо-Малагашке копнене масе. |
| 80 МYА | Многе врсте сауропода, хадросаура, рогатих и грабежљивих диносауруса; половина свих познатих врста су из последњих 30 МY мезозоика, одмах након развитка скривеносеменица. Индија се почиње кретати према Еуразији. |
| 75 МYА | Овираптор је био један диносауруса најсличнијих птицама који није био птица. Последњи заједнички предак људи и мишева.[18] |
Ценозоичка ера[уреди | уреди извор]
| Датум | Догађај |
|---|---|
| 65 МYА | Кредско-терцијарно масовно изумирање (шесто масовно изумирање) брише половину свих животињских врста укључујући све диносаурусе осим птица, вероватно због захлађења климе изазваног великим ударом астероида: иридијумски прах из астероида је створио талог по целој Земљи. Стварање кратера Чиксулуб (пречника 170 км, данас напола потопљеног у море крај Јукатана у Мексику). Без присуства великих дневних диносаура, сисари се могу повећати у разноликости и величини. Неки ће се вратити у море (китови, туљани), а неки ће полетети (шишмиши). Група малих, ноћних, шумских сисара који се хране инсектима звана Archonta се грана у оно што ће постати примати, шумске ровке и шишмиши. Примати имају бинокуларну визију и прсте за хватање, карактеристике које им помажу да скачу с гране на грану. Један пример прото-примата је Plesiadapis који је изумро пре 45 милиона година. |
| 60 МYА | Цреодонт, месождер у северној хемисфери и изумро пре 5,2 милиона година, је могући предак миацида. |
| 55 МYА | Аустралија се раздваја од Антарктике. Прото-примати се први пут појављују у Северној Америци, Азији и Европи. Један пример је Carpolestes simpsoni у базену Кларкс Форк у Вајомингу. Имао је прсте за хватање, али не и поглед унапред. Други стари европримат Teilhardina asiatica (Хунан, Кина) је величине миша, дневна животиња и с малим очима. Мако пси су вероватни преци великих белих морских паса.[19] |
| 50 МYА | Еволуција коња почиње с Hyracotheriumom: величине лисице с дугим ноктима уместо копитима. Предак китова (што укључује делфине), Ambulocetus natans (Пакистан) вероватно хода по копну као модерни морски лав и плива попут модерних видри. Има стопала која му дају додатну снагу код пливања, а још увек може ћути ушима. Pezosiren portelli, предак модерних манатија, хода попут нилског коња и плива као видра. Миациди укључују Miacisa, петоканџастог претка свих паса, мачака, медведа, ракуна, лисица, хијена, шакала и цивитки; то је месождер налик на ласицу који се пење по дрвећу. |
| 48,5 МYА | Gastornis geiselensis (Европа, САД), 1,75 м висока птица-месождер, је главни грабљивац |
| 46,5 МYА | Rodhocetus, предак кита, потомак Ambulocetusa. |
| 43 МYА | Најранији слон, Moeritherium (Египат): 1 м дуг, величине крупне свиње, једе меке, сласне биљке. Има дуг нос, али не и сурлу или кљове. |
| 40 МYА | Ред примата се дели у под-редове Strepsirrhini (лемури) и Haplorrhini (мајмуни); каснији су дневни биљоједи. |
| 37 МYА | Basilosaurus, 20 м дуг, змијолик предак китова, има закржљале удове. Чује звукове кроз средње уво помоћу вибрација доње чељусти. У египатској 'долини китова', која ће касније постати пустињом Вади Хитан, постоји мноштво Basilosaurus isisa који морају да подигну главу из воде како би дисали. Рани преци strepsirrhines примата се појављују у египатској пустињи, Biretia fayumensis и Biretia megalopsis.[20] |
| 35 МYА | Траве еволуирају међу критосеменицама. |
| 30 МYА | Haplorrhini (подред) се раздваја у инфраредове Platyrrhini (мајмуни Новог света) и Catarrhini (примати Старог света). Мајмуни Новог света имају прехензилне репове и мигрирају у Јужну Америку. Catarrhines остају у Африци како се два континента раздвајају. Један од предака Catarrhines могао би бити Aegyptopithecus. Мужјаци мајмуна Новог свијета су далтонисти. Haplorrhines: Bugtipithecus inexpectans, Phileosimias kamali и Phileosimias brahuiorum, слични данашњим лемурима, живе у кишним шумама Брда Бугти у централном Пакистану. Предак свих мачака, 9 кг тежак Proailurus, живи у шумама Европе, изумире пре 20 милиона година. |
| 27,5 МYА | Индрикотериј, рођак носорога, 4,5 м висок, највиши сисар, живи у Монголији. |
| 27 МYА | Phorusrhacos longissimus (птица ужаса) 2,5 м висока у Америци. Изумрла пре 15.000 година. |
| 25 МYА | Catarrhini мужјаци стичу чуло за боје, али губе способност препознавања феромона.[21] Catarrhini се раздвајају у 2 суперпородице, мајмуне Старог света (Cercopithecoidea) и мајмуне (Hominoidea). Примати Старог света немају прехензилни реп (нпр. павијан); неки уопште немају реп. Сви хоминиди су без репа. |
| 22 МYА | Индија се судара с Азијом, стварајући Хималаје и Тибетску висораван. Одсечена од влаге, Централна Азија постаје пустиња. Појава deinotheriuma, древног слона, изумрлог пре 2 милиона година. Животиња која је налик на мешавину пса, медведа и ракуна је зорни медвед (Ursavus elmensis), предак свих данашњих медведа. Има величину лисице, лови на врховима дрвећа, а дијету подржава и деловима биља и инсектима. Прва група, Ailuropodinae, се ослања на биљну храну, развија властиту храну од које ће до данас преживети једино велика панда (Ailuropoda melanoleuca). |
| 21 МYА | Створење налик на мунгоса на сплаву од биља успева да дође из Африке на Мадагаскар. Постаје предак свих тамошњих сисара-месождера. |
| 20 МYА | Афричка плоча се судара с Азијом. Cynodictis, предак паса, има скраћену пету канџу која ће постати карактеристиком модерних паса. Изгледа попут модерних циветки и има стопала и прсте за трчање. Две суперпородице грабљиваца (canines и felines) су у овом добу већ различити. Gomphotherium, древни слон. |
| 19 МYА | Megatherium americanum (дивовски љењивац дуг 6м). Изумро пре 8.000 година. |
| 16 МYА | Squalodon показује рану ехолокацију китова. Мегалодон је дивовски морски пас величине аутобуса;[22] дуго влада и изненада нестаје око 1,6 МYА. |
| 15 МYА | Човеколики мајмуни из Африке мигрирају у Еуразију како би постали гибони (нижи мајмнуни) и орангутани. људски преци се гранају од предака гибона. Орангутани, гориле и шимпанзе су велики мајмуни. Људи су хоминини. |
| 13 МYА | Преци човека се одвајају од предака орангутана. Рођак орангутана: Lufengpithecus chiangmuanensis (Северни Тајланд). Pierolapithecus catalaunicus, Шпанија, могући заједнички предак човеколиких мајмуна и људи. |
| 10 МYА | Клима почиње постајати сува; саване и ливаде почињу да истискују шуме. Мајмуни се шире, а велики мајмуни су у паду. Преци човека се почињу одвајати од предака горила. Ово је зенит коња који се шире северном хемисфером. Након 10 МYА се суочавају с конкуренцијом artiodaktila. Tomarctus, предак паса, је псолика животиња. |
| 7 МYА | Највећи примат Gigantopithecus је висок 2 м и живи у Кини (Gigantopithecus blacki), Вијетнаму и северној Индији (Gigantopithecus bilaspurensis). Изумро пре 300.000 година. |
| 5,6 МYА | Исушивање Средоземног мора (Месински догађај). |
| 5 МYА | Ерупције вулкана стварају мали комад копна који ће спојити Северну и Јужну Америку. Сисари из Северне Америке продиру у Јужну и изазивају изумирање тамошњих сисара. Преци човека се раздвајају од предака шимпанзи. Посљедњи заједнички предак Sahelanthropus tchadensis (Чад, Сахара, западно од Долине Раседа). Најстарији у људској грани је Orrorin tugenensis (Миленијски човек, Кенија). Шимпанзе и људи деле 98% ДНК: биохемијске сличности су тако велике да се хемоглобински молекули разликују само по једној аминокиселини. Једна група шимпанзи може имати више генетички разнолика него свих шест милијарди људи који данас живе, захваљујући каснијем ефекту грлића на људску лозу. I шимпанзе и људи имају ларинкс који се размешта током прве две године живота на тачку између фаринкса и плућа, указујући да су и заједнички преци имали ту карактеристику, претечу говора. |
| 4,8 МYА | Ardipithecus, хоминимски род величине шимпанзе, хода усправно |
| 3,7 МYА | Неки Australopithecus afarensis оставља траг на вулканском песку у Лаетоли, Кенија (Северна Танзанија). |
| 3,5 МYА | Орангутани се деле на борнејске (Pongo pygmaeus) и суматранске (Pongo abelii) под-врсте. Велика бела псина се појављује. |
| 3 МYА | Бипедални аустралопитецини (рани хоминини) еволуирају у саванама Африке док их лови Dinofelis. Врсте укључују Australopithecus africanus, Australopithecus bosei. Остали родови укључују Kenyanthropus platyops. Гориле изумиру јужно од реке Конго. Северна и Јужна Америка се спајају, дозвољавајући миграцију животиња. Модерни коњи, Equus се први пут појављују. Deinotherium (4 м висок), је дивовски рођак слона, с кљовама које иду надоље из доње чељусти. |
| 2,5 МYА | Смилодон (сабљозуба мачка) се појављује. |
| 2,2 МYА | Гориле се деле на западнонизинске (Gorilla gorilla) и источне (Gorilla beringei) под-врсте. |
| 2 МYА | Homo habilis (спретни човјек) користи примитивни камени алат (резаче) у Танзанији. Веројатно живи с Paranrhropusom robustusom. Појава Brocine области (области за говор у људском мозгу). Врста хомо су месождери док Paranthropus једе биље и термите. Неке шимпанзе (Pan troglodytes) у јужном делу реке Конго се гранају како би створили Бонобое (Pan paniscus/пигмејске шимпанзе). Бонобои живе у матријархалном друштву. Сабљозуба мачка се креће из Северне у Јужну Америку. |
| 1,8 МYА | Homo erectus еволуира у Африци и мигрира на друге континенте, претежно Јужну Азију. |
| 1,75 МYА | Дманиси човјек/Homo georgicus (Грузија), с малим мозгом је дошао из Африке, с карактеристикама Homo erectusa и Homo habilisa. Примерак је провео последње године живота са само једним зубом, што указује да је зависио о милосрђу других људи како би успео преживети. Глиптодонт, пасанац величине данашње "Бубе маре", живи у јужном Перуу. |
| 1,6 МYА | Највећи торбари: Појава дивовског кратколиког клокана (Procoptodon goliah) у Аустралији, изумрлог пре 40.000 година. 2-3 м висок и тежак 200-300 кг, то је највећи познат клокан. Вомбатолики Diprotodon optatum, 2.800 кг, 3 м дуг, у Аустралији, изумро пре 45.000 година. |
| 1,5 МYА | Тоболчарски лав (Thylacoleo carnifex или Лео) појављује се у Аустралији и изумире пре 46.000 година. |
| 1 МYА | Род Canis (којоти, шакали, вукови, дингои, обични пси) развија се од Tomarctusa. Сива лисица, Urocyon cinereogenteus је најпримитивнији цанид који данас живи. |
| 800 кYА | Сиви вук (Canis lupus) се сели у арктичку Северну Америку. |
| 780 кYА | Земљин посљедњи геомагнетски заокрет. |
| 700 кYА | Заједнички генетички предак људи и неандерталаца. |
| 500 кYА | Homo erectus (Choukoutien, Кина) с дрвеним угљеном контролише ватру, иако можда није знао како да је направи. |
| 400 кYА | Источне гориле (Gorilla beringei) се раздвајају у источнонизинске (G. beringei graueri) и планинске (G. beringei beringei) под-врсте. Дивовски јелен Megaloceros giganteus, Ирска; рогови имају распон од 3,6 м и више, изумро пре 9,5 кYА. |
| 355 кYА | Три 1,5 м висока Homo heidelbergensisa се спуштају низ вулкан Роццамонфина у јужној Италији, оставивши најстарије људске отиске ногу, направљене пре него што је вулкански пепео очврснуо. |
| 250 кYА | Поларни медвед еволуира од изолиране популације смеђих медведа на високим географским ширинама. |
| 195 кYА | Омо1, Омо2 (Етиопија, река Омо) су најстарији познати остаци Homo sapiensa. |
| 160 кYА | Homo sapiens (Homo sapiens idaltu) у Етиопији, крај реке Аваш, практикује гробне ритуале и комада нилске коње. Њихови мртви су касније прекривени вулканским стенама. |
| 150 кYА | Митохондријска Ева живи у Африци. Она је посљедњи заједнички предак свих митохондријских лоза данас живућих људи. |
| 130 кYА | Homo neanderthalensis (Неандерталац) еволуира из Homo heidelbergensisa и живи у Европи и Блиском истоку, покапава мртве и брине се о болеснима. Има хијоидску кост (пре 60.000 година, пећина Кебара, Израел), кориштену за говор код модерних људи. (Данас се људи користе с око 6000 живих језика). Користи копље, вероватно за пробадање уместо бацања. FOXP2 ген се појављује (повезан с развојем говора). |
| 100 кYА | Први у анатомском смислу модерни људи (Homo sapiens) се појављују у Африци у ово доба или нешто раније; долазе од Homo heidelbergensisa. Homo sapiens (људи) живе у Јужној Африци (Ушће ријеке Класиес) и Палестини (Qафзех и Скхул), веројатно у близини неандерталаца. Модерни људи улазе у Азију кроз двије руте: сјеверно кроз Блиски Исток, и јужно из Етиопије преко Црвеног мора и јужне Арабије. (Хипотеза јединственог порекла). Мутација изазива промену боје коже како би се апсорбовала оптимална количина УВ зрака на различитим географским ширинама. Почиње стварање модерних "раса". Афричке популације остају 'разноликије' по генетичком материјалу од свих других људи, јер је само део њих (а с тиме и део њихове разноликости) напустио Африку. На пример, мтДНА показује да је особа енглеског порекла генетички сличнија особи јапанског порекла него две особе из афричке популације. |
| 82,5 кYА | Људи у Заиру лове рибу користећи оштра копља направљена од животињских костију. |
| 80 кYА | Људи праве коштане харпуне у Катанди, Демократска република Конго. |
| 74 кYА | Супервулканска ерупција у Тоби, на Суматри, у Индонезији изазива да популација Homo sapiensa спадне на 2.000 примерака. Шест година без лета следи ледено доба од 1.000 година. 5 м вулканског пепела прекрива Индију и Пакистан. |
| 70 кYА | Последње ледено доба, Висконсинска глацијација почиње. Људи у пећини Бломбос у Јужној Африци праве алат од костију, те показују трагове симболичког мишљења кроз сликање окером. Такође скупљају и буше шкољке како би направили огрлице. Дивовски дабарс (Castoroides ohioensis, Торонто, Канада) највећи глодар, дужина око 2,5 м, изумире пре 10.000 година. |
| 60 кYА | Y-хромозомски Адам живи у Африци. Он је посљедњи мушкарац од кога потичу сви данашњи мушкарци с хромозомом Y. |
| 50 кYА | Модерни људи се шире из данашње Азије у Аустралију (како би постали Аустралијски Абориџини) и Европу. Напредовање дуж обала је брже него апредовање у унутрашњости. Длакави носорог (Coelodonta antiquus) у Британији. |
| 40 кYА | Кромањонски људи сликају и лове мамуте у Француској. Имају изванредне когнитивне способности које одговарају данашњим људима, што им омогућава да постану грабежљивци/ловци на врху ланца исхране. Истребљење дивовских тоболчара у Аустралији, вероватно због људи, резултује недостатком домаћих животиња, што ће касније бити разлог да тамошњи домороци живе примитивним начином живота у поређењу с остатком света. |
| 32 кYА | Прва скулптура пронађена у Вогелхерду у Немачкој. Прва свирала (од птичје кости) пронађена у Француској. Камени алат пронађен у Кота Тампану у Малезији. |
| 30 кYА | Модерни људи улазе у Северну Америку из Сибира на различите начине, неки од каснијих талаца су преко копненог моста у Бериншком пролазу, али ранији таласи су вјеројатно ишли преко Алеутских острва. Барем два од најранијих таласа су имали мало или нимало генетичких потомака у доба када су Европљани стигли у Америку преко Атлантика. Људи допиру до Соломонских острва. Људи насељују Јапан. Лукови и стреле се користе на ливадама Сахаре. Керамички прикази животиња пронађени у Моравској (Чешка република). |
| 28 кYА | Најстарија позната слика у каменом склоништу.[23], у Намибији. 20 цм дуг, 3 цм широк предмет у пећини Хохл Фелс Кејв близу Улма у Швапској Јури Уу Њемачкој је најстарији умјетнички проказ пениса[24] |
| 27 кYА | Неандерталци изумиру, оставивши ''Homo sapiensa и Homo floresiensisa као једине живе представнике рода Хомо. |
| 25 кYА | Бацачи копља за лов на животиње направљени од костију мамута (Пољска). |
| 23 кYА | Вилендорфска Венера, мали кип женске фигуре, пронађен на палеолитском налазишту крај аустријског Вилендорфа, датира из ове ере. |
| 20 кYА | Људи остављају трагове руку и ногу на Тибетанској висоравни. Уљане свеће направљене од животињске масти и шкољака пронађене у пећинама Grotte de la Mouthe у Француској. Коштане игле кориштене за шивање животињских кожа. (Шандингдонгски човек, Кина). Микролитска култура (Северна Кина). Кости мамута кориштене за градњу кућа (Русија). |
| 18 кYА | Homo floresiensis је постојао у Лианг Буа вапненачкој пећини на острву Флорес у Индонезији. |
| 15 кYА | Посљедње ледено доба се завршава. Ниво мора широм света расте, плави многе обалне области, и дели копно од нових острва. Јапан се дели од азијског копна. Сибир се одваја од Аљаске. Тасманија се одваја од Аустралија. Стварају се Јаванска острва. Саравак, Малезија и Индонезија се раздвајају. Пећинске слике у Ласкауксу и Алтамири су створене. Седилачка друштва ловаца-сакупљача се претварају у Натуфијску културу Блиског истока - претечу каснијих пољопривредних друштава. |
| 14 кYА | Изумирање мегафауне започиње (и траје до наших дана), приликом чега је нестало 100 врста крупних сисара, вероватно због деловања људи. |
| 11,5 кYА | Изумирање сабљозубог (Смилодона). |
| 11 кYА | Људска популација досеже 5 милиона. Изумирање Homo floresiensisa. Изумирање мамута. Припитомљени пси (прве припитомљнене животиње) из подврсте сивог вука (Canis lupus pallipes). Сви данашњи модерни пси (5 главних група, око 400 пасмина) припадају једној подврсти Canis lupus familiaris. |
| 10 кYА | Људи у Плодном полумесецу Блиског истока развијају пољопривреду. Доместикација биља започиње с узгојем неолитских житарица. Овај процес производње хране, уз касније припитомљавање животиња је узроковао нагли пораст људске популације који траје до данас. У Јерихону (модерни Израел) основано насеље с око 19,000 становника. |
| 10 кYА | Сахара је зелена с рекама, језерима, стоком, крокодилима и монсунима. Јапанска Јомонска култура ловаца-сакупљача ствара прво светско грнчарство. Људи досежу Огњену земљу на дну Јужне Америке, последњу континенталну област настањену људима (осим Антарктика). |
| 8 кYА | Обична (хлебна) пшеница Triticum aestivum настаје у југозападној Азији захваљујући хибридизацији дивље пшенице са сортом, Aegilops tauschii. |
| 6,5 kYA | Dve vrste pirinča su domesticirane: azijska Oryza sativa и афричка Oryza glaberrima. |
| 3 кYА | Људи почињу користити гвоздени алат. |
| АД 1 | Људска популација досеже 150 милиона. |
| АД 1835 | Људска популација досеже 1 милијарду. |
| АД 1961 | Први човјек у свемиру. |
| АД 1969 | Људи ходају по месецу. |
| 2024|АД 2024 | Људска популација се приближава броју од 6,5 милијарди.[25]
Холоценско масовно изумирање се наставља с тиме да је стопа изумирања драматично нарасла у посљедњих 50 година. Већина биолога вјерује[26] да смо овог тренутка на почетку неверојатно убрзаног антропогеног масовног изумирања. Е.О. Вилсон с Харварда, у књизи Будућност живота (2002), предвиђа да ће наставак људског уништавања биосфере довести да половина свих живих врста нестане у следећих 100 година. |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Међутим, када се Земља довољно охладила, облаци су се почели формирати у атмосфери и Земља је ушла у нову фазу развоја." How the Oceans Formed Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2005) (УРЛ од 9.1., 2005)
- ^ " У периоду од пре 4,5 до 3,8 милијарди година, ниједно место у соларном систему није било сигурно од великог броја астероида и комета преосталих након формирања планета. Слип и Захнл рачунају да је Земља била учестало погађана објектима дужине 500 километара" Geophysicist Sleep: Martian underground may have harbored early life Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2009) (URL accessed on 3 June, 2012)
- ^ Wалкер, Габриелле, "Сноwбалл Еартх: Тхе Сторy оф тхе Греат Глобал Цатастропхе тхат Спаwнед Лифе ас wе кноw ит" Блоомсбурy.}-. ИСБН 0747654337.
- ^ John, Brian (Ed)(1979) "The Winters of the World: Earth under the Ice Ages" Jacaranda Press. 2003. ISBN 978-0-470-26844-5.
- ^ "'Eksperimente vezane uz seks bilo je prilično teško izvesti,' kaže Godard. 'U eksperimentu, netko mora sve ostalo držati konstantnim, izuzev onoga što nas zanima. To znači da se ne može koristiti nijedan viši organizam, jer oni imaju pol pomoću koga se reprodukuju, i stoga ne mogu poslužiti kao aseksualna kontrolna grupa.'
Godard i kolege su se umesto toga okrenuli jednoćelijskim organizmima, plesnima, kako bi dokazali kako seks omogućuje populacijama da se brže adaptiraju novim prilikama nego aseksualne populacije." Sex Speeds Up Evolution, Study Finds (URL od 9.1., 2005) - ^ " Što je, onda, bilo to što je predstavljalo selektivnu prednost u evoluciji višećelijskih organizama?" From Single Cells to Multicellular Organisms (URL od 9.1., 2005)
- ^ "Evolucijska podloga organizacije mnogih životinjskih tela je segmentalna—mi smo napravljeni od prstenova istovjetne tvari, koji se ponavljuju duž cejelog našeg tela" Pycnogonid tagmosis and echoes of the Cambrian Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2007)
"„Pycnogonidi“ su primitivni chelicerati srodni krpeljima i crvićima, te preživljavaju kao grabežljivci i strvinar. Ovaj, Haliestes dasos, je najstariji poznati morski pauk." Haliestes dasos, a sea spider Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2007)
" Ukoliko ste bili trilobit ili neka druga mala kambrijska životinja, niste htjeli videti OVO kako dolazi" The Anomalocaris Homepage (animation) - ^ "Najstariji fosili tragovi nogu pronađeni na zemlji ukazuju da su životinje pretekle biljke u begu iz pramora. Životinje nalik na stonoge, veličine današnjeg jastoga, napravile su tragove izranjajući iz okeana i putujući preko peščanih dina pre 530 miliona godina. Raniji fosili su ukazivali da su životinje napravile taj korak 40 miliona godina ranije." Oldest fossil footprints on land Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2022)
- ^ "Najstariji fosili ukazuju na evoluciju nevaskularnih biljaka u sredini ili pred kraj ordovicijskog perioda (~450-440 MYA) na temelju fosiliziranih spora" Transition of plants to land Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2008)
- ^ "Kopnene biljke su evoluirale od algi, tačnije zelenih algi, na što ukazuju određene biohemijske karakteristike" The first land plants Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2018)
- ^ "Voštana epiderma paučnjaka i insekata sprečava gubitak vode i štiti od desikacije" Natural history collection: arthropoda
- ^ "Stotinama miliona godina su životinje obitavale samo u okeanima. Fosilni tragovi ukazuju da pre nekih 400 milona godina životinja zvana euripterid napustila vodu da bi hodala po zemlji. Možda je bežala od neprijatelja, možda je tražila laki plen, a možda tražila sigurno mesto za leganje jaja." The shape of life. The conquerors. PBS
- ^ "Preci morskih pasa se mogu pronaći 200 miliona godina pre pojave prvog poznatog dinosaura. Introduction to shark evolution, geologic time and age determination
- ^ "Cladoselache је представљао чудну врсту међу древним морским псима. 1,2 метра дуг становник касних девонијских мора (око 370 милиона година), имао је чудну комбинацију древних и изведених карактеристика. -{Анциент схаркс
- ^ "Морски пси су прошли кроз низ еволуцијских експеримената од својих прапочетака. Кроз стотине милиона година, морске псе је тетстирао низ непредвидљивих и често насилних промена околине." А Голден Аге оф Схаркс
- ^ "Друга велика радијација морских паса се догодила за јурског периода, од пре 208 до пре 144 милиона година. У то доба, птеросаури су владали небом, а прве птице полијетале у зрак." Тхе Оригин оф Модерн Схаркс (УРЛ од 9. јануара, 2005)
- ^ "Вируси скоро свих класа организама—животиња, биљака, гљива и бактерија/археја — веројатно су еволуирали са својим домаћинима у морима, с обзиром да се већина еволуције живота на овој планети догодила управо тамо. То значи да су вируси вероватно изашли из мора заједно са својим различитим домаћинима, кроз учестале таласе колонизације копнене околине." Оригинс оф Вирусес Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (9. мај 2009) (УРЛ од 9.1., 2005)
- ^ "Упоређење два генома показује да обоје имају 30.000 гена, те деле већину њих — људски геном дели 99% гена с мишевима. Људи и мишеви су се раздвојили пре 75 милиона година, прекасно за многе еволуционарне разлике да се акумулирају." Цомпаринг геномес Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (1. март 2012)
" Њихов закључак: иако су људски и мишји геном прилично слични, прерасподеле генома су се одвијале чешће него што се то мисли, што објашњава еволуционе разлике људи и мишева у односу на заједничког претка старог 75 милиона година." Тхе Хинду Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (14. новембар 2010)
" Мишеви имају много више олфакторних гена у поређењу с људима. Мирис је далеко важнији код мишевима, поготово код секса и парења; такође имају далеко више гена везаних уз репродукцију (као афродизин, који стимулише парење код мужјака) и имунитет" Сан Францисцо Цхроницле Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (14. новембар 2010) - ^ "Оригин оф тхе Модерн Греат Wхите Схарк (УРЛ од 9.1., 2005)
"'Већина научника тврди да су они вероватно еволуирали од линије мегалодона, која је постојала од пре двадесет до два милиона година. То су биле огромне псине, дужине аутобуса и са 15 цм дугим зубима,' објашњава Циампаглио. 'Међутим, наша истраживања, базирана на фосилним остацима неколико стотина зуба морских паса, показује да велика бела псина дели више сличности са Мако псином.'"Греат Wхите Схарк Еволутион Дебате (УРЛ аццессед он 3 Јуне, 2012)
".. већина палеонтолога се слаже [..] да мегалодон није директни предак данашње велике беле псине, односно да је пре рођак." Тхе Оригин оф Мегалодон (УРЛ од 9.1., 2005) - ^ "Истраживачи су пронашли фосилне остатке две претходно непознате врсте примата које су пре 37 милиона година живели у данашњој египатској пустињи." "Откриће, кажу истраживачи, је доказ како је заједнички предак живи антропоида настао у Африци те да су антропоиди живели у сада раздвојеној афричко-арапској копненој маси пре најмање 45 милиона година." Неw Примате Фоссилс Суппорт "Оут оф Африца" Тхеорy (УРЛ од 9.1., 2005)
- ^ " Једном кад су људи могли видети у боји, визуелна инспекција потенцијалног партнера је могла донети далеко корисније информације на удаљености од мириса. Као резултат природне селекције, примати с чулом боје су развили нервне системе с већим нагласком на изглед као фактор у избору партнера. Према Занговом мишљењу стога није никаква случајност да су људски мужјаци добивши чуло боје изгубили способност реакције на феромоне" Еволутион Оф Цолор Еyесигхт Лед То Лосс Оф Пхеромоне Респонсе Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (28. фебруар 2017) (УРЛ од 9.1., 2005)
- ^ ""'С дужином од 15 метара и масом од 52 тоне.'"" Тхе Оригин оф Мегалодон (УРЛ од 9.1., 2005)
- ^ "Ово је камење пронађено у вези с дрвеним угљеном који датира између 19,000 и 26,000 година (Wендт 1974, 1976). Гранична пећина у Квазулу је показала гравиране кости и дрво које датира између 35.000 и 37.500 година (Бутзер ет ал 1979); а 20.000 изрезбарени камен је пронађен у пећини Матупи у Заиру (Ван Нотен 1977)." Интродуцтион то уппер палаеолитхиц арт Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (22. јануар 2005) (УРЛ од 9.1., 2005)
- ^ "20 цм дуг, 3 цм широк камени предмет, коме је старост одређена на око 28.000 година, био је покопан у славној пећини Хохле Фелс крај Улма у швапској Јури. " Анциент пхаллус унеартхед ин цаве (УРЛ од 9.1., 2005)
- ^ Амерички биро за попис становништва у сваком тренутку процењује број данас живих људи на Земљи. Унитед Статес ценсус буреау Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (6. октобар 2013)
- ^ Тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy Натионал Сурвеy Ревеалс Биодиверситy Црисис Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (7. јун 2007) (УРЛ од 23.2., 2006)
Литература[уреди | уреди извор]
- Тхе Анцестор'с Тале бy Рицхард Даwкинс, фор а лист оф анцесторс цоммон то хуманс анд отхер ливинг специес
