ИБМ

С Википедије, слободне енциклопедије

International Business Machines Corporation
TipJavna
Simbol
ИндустријаРачунарство у облаку
вештачка интелигенција
рачунарски хардвер
рачунарски софтвер
Основана16. јун 1911. год.; пре 112 година (1911-06-16) (као Computing-Tabulating-Recording Company)
Ендикот, Њујорк, САД[1]
СедиштеАрмонк, Њујорк, САД
Подручја177 земаља[2]
Кључни људиЏини Ромети (ЦЕО)
Арвинд Кришна (ЦЕО, ефективно 6. април 2020)
Џим Вајтхерст (председник, ефективно 6. април 2020)
Производ(и)Погледајте ИБМ продукте
Услуге
ПриходПад 77,14 милијарди долара (2019)[3]
ЗарадаРаст 13,21 милијарди долара (2019)[3]
Нето зарадаРаст 9,43 милијарди долара (2019)[3]
АктиваРаст 152,18 милијарди долара (2019)[3]
Акцијски капиталРаст 20,98 милијарди долара (2019)[3]
Запослених352.600 (2019)[4]
Вебсајтwww.ibm.com
"ТХИНК"
Томас Џон Вотсон, који је предводио ИБМ од 1914 до 1956, дискутује мото компаније "THINK"
Имате потешкоће при репродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

International Business Machines Corporation (IBM) је америчка компанија која се бави рачунарским технологијама са седиштем у Армонку у САД. Основана је 1888 а постала је корпорација 15. јуна 1911. Бави се производњом рачунарског хардвера, софтвера, услугама, хостингом и консалтингом. IBM је највећа компанија на свету која се бави информационим технологијама и држи највећи број патената у тој области.[5]

IBM има данас око 332000 запослених (од тога 195000 техничара и инжењера) и годишње приходе од око 91 милијарде долара (податак из 2005. године). Последњих година приходи од сектора услуга и консалтинга су премашили приходе од производње.

IBM је познат и по томе сто је скоро 80 година захтевао од својих запослених да на посао долазе у тамноплавом оделу и белој кошуљи са црном краватом. Са овом праксом прекинуто је средином деведесетих година прошлог века.

Историја[уреди | уреди извор]

ИБМ је основан 1911. године у Ендикоту, Њујорк, као Цомпутинг-Табулатинг-Рецординг Цомпанy (ЦТР) и преименован је у „Интернатионал Бусинесс Мацхинес” 1924. године. ИБМ је инкорпориран у Њујорку и послује у преко 170 земаља.[6]

Током 1880-их појавиле су се технологије које ће на крају формирати језгро међународних пословних машина (ИБМ). Џулијус Е. Питрап је патентирао рачунарску вагу 1885;[7] Александар Деј је изумео диктафон (1888);[8] Херман Холерит (1860–1929) патентирао је електричну машину за табулацију;[9] а Вилард Банди је изумео временски штампач да би се 1889. године на папирној траци забележило време доласка и одласка радника.[10] Дана 16. јуна 1911, њихове четири компаније су спојене у држави Њујорк од стране Чарлса Ранлета Флинта формирајући пету компанију, Цомпутинг-Табулатинг-Рецординг Цомпанy (ЦТР) са седиштем у Ендикоту, Њујорк.[1][11] Пет компанија имало је 1.300 запослених, канцеларије и погоне у Ендикоту и Бингемтону у Њујорку, Дејтону, Охајо, Детроиту, Мичиген; Вашингтону, Торонту.

Производили су машине за продају и закуп, у распону од комерцијалних вага и индустријских мерача времена, резача за месо и сир, до табулатора и бушених картица. Томас Ј. Вотсон, старији, отпуштен из Националне компаније за касе од стране Џона Хенрија Патерсона, позвао је Флинта и 1914. му је понуђено место у ЦТР.[12] Вотсон се придружио ЦТР-у као генерални директор, а затим је, 11 месеци касније, постао председник када су решени судски спорови који се односе на његово време у НЦР-у. Пошто је научио Патерсонову пионирску пословну праксу, Вотсон је наставио да оставља печат НЦР-а на компаније ЦТР-а.[13] Применио је продајне конвенције, „великодушне продајне подстицаје, фокусирање на корисничку подршку, инсистирање на негованим продавцима у тамним оделима и имао је еванђеоски жар за усађивање поноса и лојалности компаније сваком раднику“.[14][15] Његов омиљени слоган, „МИСЛИТЕ“, постао је мантра за запослене у свакој од компанија.[14] Током Вотсонове прве четири године, приходи су достигли 9 милиона долара ($130,06 данас), а пословање компаније се проширило на Европу, Јужну Америку, Азију и Аустралију.[14] Вотсон није волео дугачки назив са цртицама „Цомпутинг-Табулатинг-Рецординг Цомпани“ и 14. фебруара 1924. је одлучио да га замени опширнијим насловом „Интернатионал Бусинесс Мацхинес“ који се раније користио као назив ЦТР-овог канадског одељења.[16] До 1933. године већина подружница је спојена у једну компанију, ИБМ.[17]

ИБМ има неколико програма за развој лидерства и признања за препознавање потенцијала и достигнућа запослених. За запослене са високим потенцијалом у раној каријери, ИБМ спонзорише програме развоја лидерства по дисциплинама (нпр. општи менаџмент (ГМЛДП), људски ресурси (ХРЛДП), финансије (ФЛДП)). Сваке године компанија такође бира 500 ИБМ запослених за ИБМ Цорпорате Сервице Цорпс (ЦСЦ),[18] што даје највишим запосленима месец дана за обављање хуманитарног рада у иностранству.[19] За одређене приправнике, ИБМ такође има програм под називом Ектремно плаво који удружује врхунске студенте бизниса и технике у развоју технологије високе вредности и такмиче се у представљању свог пословног случаја генералном директору компаније на крају праксе.[20]

ИБМ-ова култура је значајно еволуирала током свог века пословања. У првим данима, тамно (или сиво) одело, бела кошуља и „искрена“ кравата су чинили јавну униформу за запослене у ИБМ-у.[21] Током трансформације управљања ИБМ-ом током 1990-их, извршни директор Луис V. Герстнер, Јр. је ублажио ове кодове, нормализујући одевање и понашање запослених у ИБМ-у.[22] Култура компаније је такође дала различите игре речи на акроним компаније (ИБМ), при чему неки кажу да је то скраћеница за „И'ве Беен Мовед“ због пресељења и отпуштања,[23] други кажу да је то „И'м Бy Мyселф“ „у складу са преовлађујућом нормом о раду са било којег места,[24] и други који кажу да је то „И'м Беинг Менторед“ због политике отворених врата компаније и подстицаја за менторство на свим нивоима.[25] Што се тиче радних односа, компанија се традиционално опирала синдикалном организовању,[26] иако синдикати представљају неке раднике ИБМ-а ван Сједињених Држава.[27] У Јапану, запослени у ИБМ-у такође имају тим америчког фудбала са професионалним стадионом, навијачицама и телевизијским играма, који се такмичи у јапанској X-лиги као „Велики плави“.[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Цертифицате оф Инцорпоратион оф Цомпутинг-Табулатинг-Рецординг-Цо”, Аппендиx то Хеарингс Бефоре тхе Цоммиттее он Патентс, Хоусе оф Репресентативес, Севентy-Фоуртх Цонгресс, он Х. Р. 4523, Парт III, Унитед Статес Говернмент Принтинг Оффице, 1935 [Инцорпоратион паперwорк филед Јуне 16, 1911] 
  2. ^ „ИБМ Ис Блоwинг Уп Итс Аннуал Перформанце Ревиеw”. Фортуне. 1. 2. 2016. Приступљено 22. 7. 2016. 
  3. ^ а б в г д „ИБМ Цорпоратион Финанциалс Статементс” (ПДФ). ИБМ. 
  4. ^ „2019 ИБМ Аннуал Репорт” (ПДФ). ИБМ.цом. 
  5. ^ „10-К”. 10-К. Приступљено 1. 6. 2019. 
  6. ^ „10-К”. 10-К. Архивирано из оригинала 5. 12. 2019. г. Приступљено 1. 6. 2019. 
  7. ^ Асwад, Ед; Мередитх, Сузанне (2005). Имагес оф Америца: ИБМ ин Ендицотт. Арцадиа Публисхинг. ИСБН 0-7385-3700-4. Архивирано из оригинала 8. 1. 2021. г. Приступљено 22. 10. 2020. 
  8. ^ „Деy диал рецордер, еарлy 20тх центурy”. сциенцеандсоциетy.цо.ук. УК Сциенце Мусеум. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  9. ^ „Холлеритх 1890 Ценсус Табулатор”. цолумбиа.еду. Цолумбиа Университy. Архивирано из оригинала 20. 4. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  10. ^ „Емплоyее Пунцх Цлоцкс”. флоридатимецлоцк.цом. Флорида Тиме Цлоцк. Архивирано из оригинала 11. 7. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  11. ^ „Табулатинг Цонцернс Уните: Флинт & Цо. Бринг Фоур Тогетхер wитх $19,000,000 цапитал” (ПДФ). Тхе Неw Yорк Тимес. 10. 6. 1911. стр. 1. Архивирано (ПДФ) из оригинала 25. 3. 2019. г. Приступљено 14. 6. 2018. 
  12. ^ Белден, Тхомас Грахам; Белден, Марва Робинс (1962). Тхе Ленгтхенинг Схадоw: Тхе Лифе оф Тхомас Ј. WатсонНеопходна слободна регистрација. Литтле, Броwн анд Цо. стр. 89–93. 
  13. ^ Белден 1962, стр. 105
  14. ^ а б в „Цхронологицал Хисторy оф ИБМ, 1910с”. ибм.цом. ИБМ. 23. 1. 2003. Архивирано из оригинала 26. 8. 2018. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  15. ^ Марцоссон, Исаац Ф. (1945). Wхеревер Мен Траде: Тхе Романце оф тхе Цасх Регистер. Неw Yорк (НY): Додд, Меад & Цо. ИСБН 9780405047138. ОЦЛЦ 243101. 
  16. ^ Белден 1962, стр. 125
  17. ^ (Родгерс, ТХИНК, п. 83)
  18. ^ „Тхе ИБМ Цорпорате Сервице Цорпс”. ибм.орг. ИБМ ЦСЦ. 2016-08-12. Архивирано из оригинала 24. 11. 2019. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  19. ^ Цхонг, Рацхаел; Флеминг, Мелисса (5. 11. 2014). „Wхy ИБМ Гивес Топ Емплоyеес а Монтх то До Сервице Аброад”. Харвард Бусинесс Ревиеw. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  20. ^ „Еxтреме Блуе wеб паге”. ибм.цом. 01.ибм.цом. 7. 9. 2007. Архивирано из оригинала 13. 2. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2010. 
  21. ^ Смитх, Паул Русселл (1999). Стратегиц Маркетинг Цоммуницатионс: Неw Wаyс то Буилд анд Интеграте Цоммуницатионс. Коган Паге. стр. 24. ИСБН 0-7494-2918-6. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 22. 10. 2020. 
  22. ^ „ИБМ Аттире”. ИБМ Арцхивес. ИБМ Цорп. 23. 1. 2003. Архивирано из оригинала 14. 8. 2018. г. Приступљено 31. 5. 2012. 
  23. ^ Голдман, Давид. „ИБМ стандс фор 'I'ве Беен Мовед'”. ЦНН Монеy. Архивирано из оригинала 6. 1. 2021. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  24. ^ Елбоw, Дустy (2016-08-12). „ИБМ стандс фор "I'м бy мyселф' фор телеwоркерс оф тхе блуе гиант”. африцанамерица.орг. Африцан Америца. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  25. ^ Интеллигент Менторинг. ИБМ Пресс. 11. 11. 2008. ИСБН 9780137009497. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 12. 8. 2016. 
  26. ^ Логан, Јохн (децембар 2006). „Тхе Унион Авоиданце Индустрy ин тхе Унитед Статес” (ПДФ). Бритисх Јоурнал оф Индустриал Релатионс. 44 (4): 651—675. С2ЦИД 155066215. дои:10.1111/ј.1467-8543.2006.00518.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 8. 2016. г. Приступљено 17. 12. 2010. 
  27. ^ „ИБМ Глобал Унионс Линкс”. ЕндицоттАллианце.орг. ЕндицоттАллианце.орг. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 12. 10. 2013. 
  28. ^ Борт, Јулие. „Ин Јапан, ИБМ емплоyеес хаве формед а фоотбалл теам цомплете wитх про стадиум, цхеерлеадерс анд телевисед гамес”. Бусинесс Инсидер. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 12. 8. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

ИБМ на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=IBM&oldid=27551276”