Иг де Пејен

Иг де Пејен, рад сликара Хенрија Лехмана

Иг де Пејен (франц. Hugues de Payens) је француски племић пореклом из шампањске области (око 1070. - Палестина, 24. мај 1136). Био је оснивач темпларског реда и његов први велики мајстор. Де Пејен је са још осам витезова 1118. основао ред који би штитио ходочаснике. Други витезови су били Готфрид де Сент-Омер (франц. Godfrey de Saint-Omer) , Пејен де Монтдидер (франц. Payen de Montdidier), Архамбуд де Ст Агнан (франц. Archambaud de St. Agnan), Андре де Монбар (франц. André de Montbard), Џефри Бисон (франц. Geoffrey Bison), затим двојица који су евиндетирани само као Росал (франц. Rossal) и Гондамер (франц. Gondamer). Девети витез остаје непознат. Краљ Бодуин I од Јерусалима је прихватио њихову идеју и дао им на коришћење просторије џамије Ел Аксе која се налазила на месту некадашњег Јерусалимског храма. Темплари су представљали комбинацију витезова монаха а сам начин живота био им је јако скроман, витез није смео да поседује имовину али су Темпари као ред временом постали јако моћни. Већ 1128. њихова слава проширила се по целој Европи, тим пре што су претходне године на сабору у Троу дочекани са свим почастима и уз помоћ опата Бернара од Клервоа званично признати као верско-војни ред. Одговарали су само Папи. Иг де Пејен је остао мајстор реда све до своје смрти. Његов наследник био је Робер де Краон.

Види још

• Темплари