Илс
ИЛС - (енгл. Instrument Landing System) је земаљски навигациони систем који обезбеђује прецизно вођење ваздухоплова који прилазе писти, уз комбиновани рад неколико уређаја који емитују радио-таласе и одговарајуће опреме у ваздухопловима, а који омогућава слетање при условима смањене видљивости, услед облачности, магле, кише снега и слично.
Карте за инструментални прилаз се публикују за сваку конктерну инсталацију ИЛС-а, да пилотима пруже информације како да лете ИЛС прилазе приликом Инструментално летење, укључујући позиције компоненти ИЛС-а, радио фреквенције које поједине компоненте ИЛС-а емитују и минималне захтеве у погледу видљивости за које је специфични ИЛС намењен.
Садржај |
Компоненте и принцип рада [уреди]
ИЛС се састоји од:
- Локалајзера, уређаја који у простору обележава средишњу раван, која садржи централну линију писте
- Индикатора равни понирања, уређаја који у простору обележава раван понирања ваздухоплова при слетању
- Радио маркера, уређаја који означавају одређену удаљеност ваздухоплова од прага писте
Локалајзер је уређај који емитују поље радио-сигнала модулисаних претежно са 150Hz са десне стране писте а претежно са 90 Hz са леве стране писте, гледано од правца слетања. Пријемник локалајзера мери разлику у дубини модулације, ДДМ - ((енг. Дифференце ин Дептх оф Модулатион )) ова два сигнала. Тачно на средишњој равни ДДМ је нула и расте са обе стране од средишње равни.
Слично томе, индикатор равни понирања ((енг. Глиде патх)) се састоји од скупа антена које емитују поље радио-сигнала модулисаних претежно са 150Hz испод ранвни понирања а а претежно са 90 Hz изнад равни понирања, тако да је ДММ на равни понирања 0 а расте са обе стране равни. На пресеку централне равни и равни понирања се налази идеална путања ваздухоплова при слетању.
Радио маркери су радио-уређаји позиционирани на неколико километара у правцу слетања који у уском домету од неколико стотина метара емитују сигнале који ваздухопловима указују на приближавање прагу писте. Обично постоје два до три радиомаркера.
Ваздухоплов има пријемник који истовремено мери ДДМ локалајзера и ДДМ индикатора равни понирања, приказује их на инструменту и омогућава пилоту да ваздухоплов води прецизно по предвиђеној путањи, све до слетања
Локалајзер [уреди]
Локалајзер емитује сигнале уз помоћ скупа антена које су позициониране на крају писте на коју се слеће. Оријентација и однос снаге зрачења на појединим антенама се фино калибрише да се постигне што прецизније показивање средишње равни. Носећа фреквенција сигнала је једна од предодређених фреквенција из опсега 108 Мхз до 111.975 Мхз. Сигнал модулисан са 150 Hz и сигнал модулисан са 90 Hz имају дубину модулације око 20%. Сектор локалајзера је угао око средишње равни у којој ДДМ расте отприлике линеарно са угаоним отклоном од средишње равни и износи отприлике 6˚. У сектору се сигнал користи за најпрецизније навигацију На углу отклона 6˚ до 35˚ сигнал локалајзера може да се користи за одређивање стране на коју треба скренути да би се слетело, али ту вредност ДДМ-а није пропорционална угаоном отклону и показивање је грубо.
Осим навигационог сигнала, локалајзер може да емитује и говорне сигнале, као и идентификациони сигнал који идентификује аеродром, односно писту и правац којим се слеће. Писте често имају по један ИЛС систем са сваке стране и потребно је обезбедити да оба не емитују у исто време, да не би дошло до удеса услед погрешне идентификације ИЛС-а. Старији и мање прецизни локалајзери емитују и на другу страну и овај обрнути сигнал може да се користи за слетање у супротном смеру, али је то прилично непрецизан метод навигације.
Индикатор равни понирања [уреди]
Индикатор равни понирања емитује уз помоћ скупа антена позиционираних са стране писте у нивоу прага (почетка) писте. Антенски скуп је подешен тако са раван понирања сече хоризонталну раван на месту где се налази праг писте. Носећа фреквенција сигнала је једна од предодређених фреквенција из опсега 328.6 Мхз до 334.5Мхз. Носеће фреквенције локалајзера и индикатора равни понирања су упарене у унапред одређене парове, тако да се инструмент у ваздухоплову подеси у једном кораку, тј није потребно посебно подешавање за фреквенцију локалајзера а посебно за фреквенцију индикатора равни понирања.
Сигнал модулисан са 150 Hz и сигнал модулисан са 90 Hz имају дубину модулације око 40%. Угао равни понирања је око 3˚, зависно од конкретне инсталације ИЛС-а и у области угаоног отклона +- 0.36˚ од равни понирања ДДМ линеарно расте са углом отклона, тј то је област у којој је могућа веома прецизна навигација.
Радио маркери [уреди]
Радио маркери су позиционирани у правцу слетања на писту, тако да током слетања пилотима дају индикацију о томе колико су се приближили прагу писте на који треба да слете. Они имају унапред одређене фреквенције и светлосни индикатори у ваздухоплову показују када је ваздухоплов прошао позицију ког маркера на следећи начин :
| позиција радио маркера | фреквенција | сигнал индикације | светло инструмента |
|---|---|---|---|
| Спољњи | 400 Hz | цртице | плаво |
| Средишњи | 1.300 Hz | цртице и тачке | жуто |
| Унутрашњи | 3.000 Hz | тачке | бело |
ИЛС инсталације имају обицно два маркера, спољашњи и средишњи, а ређе и унутрашњи маркер. Понекад су маркери замењени навигационим уређајем који ваздухопловима омогућава одређивање удаљености од њих, ДМЕ-ом ((енг. Дистанце Меасуринг Еqуипмент )). У том случају, ДМЕ пријемник у ваздухоплову показује директну удаљеност од прага писте непрекидно приликом слетања, что је много прецизније од показивача радио-маркера који само показују који је маркер авион већ прешао.
Категорије ИЛС-а [уреди]
ИЛС пружа навигационе сигнале који омогућавају слетање ваздухоплова у условима смањене видљивости. Међутим, нису сви ИЛС системи подједнако прецизни нити предвиђени за исте услове рада. Зато је дефинисано неколико категорија смањење видљивости:
- Категорија I или ЦАТ I , инструментални прилаз и слетање где висина одлуке није мања од 60m и при којима видљивост није мања од 800 m, односно видљивост на писти није мања од 550 m
- Категорија II или ЦАТ II И , инструментални прилаз и слетање где је висина одлуке већа од 60 m а није мања од 30m и при којима видљивост на писти није мања од 350 m
- Категорија III или ЦАТ III, инструментални прилаз и слетање где је висина одлуке мања од 30m и при којима је видљивост на писти мања од 350 m
Истовремено стандарди за ИЛС уређаје се у захтевима разликују према категоријама. Категорија III ИЛС-а има строже захтеве у погледу прецизности, стабилности и поузданости од категорија II, а категорија II строже захтеве од категорије I. Категорија III се даље дели на поткатегорије. Осим одговарајуће категорије ИЛС система на земљи, да би се могло обавити слетање у условима смањене видљивости, потребно је да је и ваздухоплов опремљен опремом одговарајуће категорије, тј прецизности, као и да се користе одговарајуће процедуре.
Монитор [уреди]
Локалајзер и индикатор равни понирања имају функцију да ваздухопловима пружају навигационе сигнале од којих зависи безбедно слетање. Пошто је захтев за прецизношћу веома велики, да би се непрекидно пратио рад ИЛС-а постављају се монитори. Рад ИЛС система може бити нарушен кваром на самом систему или услед утицаја околине. Највећи проблем у околини представљају други уређаји који емитују радио таласе и велике металне површине које делују на електромагнетно поље у близини. Функција монитора је да мери навигационе сигнале, прати њихову прецизност и постојаност и ако они прекораче прописане стандарде, да пренесу информацију на удаљену локацију одакле се врши контрола и било да се спусти категорија рада, било да искључи ИЛС. Искључивање ИЛС-а се врши зато што је безбедније да пилоти знају да немају ИЛС сигнал и да према томе доносе одлуке, него да лете према непоузданом или нетачном сигналу.
Критична зона и осетљива зона [уреди]
Да би се омогућио неометан рад ИЛС-у, око писте и око антена ИЛС-а се одржава критична зона у којој је забрањен улазак свим возилима, укључујући и ваздухоплове, изузев ваздухоплова у слетању. Осим тога, постоји и осетљива зона у којој је кретање возила контролисано. Ако ИЛС ради у вишој категорији, онда су и ове две зоне дефинисане у ширем опсегу и обрнуто.
ИЛС Пријемник у ваздухоплову [уреди]
Ваздухоплов има пријемник који истовремено мери ДДМ локалајзера и ДДМ индикатора равни понирања, приказује их на инструменту и омогућава пилоту да лако и брзо одреди у ком смеру хоризонтално и вертикално треба да усмери ваздухоплов да би био што приближније на идеалној трајекторији за слетање.
На слици слева надесно је приказан показивач локалајзера када се ваздухоплов налази десно од средишње линије локакалајзера, тачно на средишмјој линији и десно од средишње линије
На слици слева надесно је приказан показивач равни понирања када се ваздухоплов налази испод равни понирања, тачно на равни понирања и изнад равни понирања. У случају оба показивача, ваздухоплов треба усмерити према положају игле.
На слици лево је приказан изглед ИЛС пријемника када је ваздухоплов изпод равни понирања и десно од средишње равни. Значи да ваздухоплов треба подићи и усмерити лево. Десно је приказан изглед инструмента када је је ваздухоплов тачно на средишњој линији локалајзера и тачно на равни понирања, оба показивача на инструменту имају централну позицију.
Савремени ваздухоплови користе мерења ИЛС сигнала као улаз за ФМС, систем за управљање летом и корекција путање се може вршити аутоматски, уз надзор од стране пилота и трајекторија слетања је приказана на екрану заједно са другим графичким елементима, уместо на пријемнику са иглама-показивачима.
Употреба ИЛС-а на аеродромима [уреди]
Аеродром може имати више писта. Свака писта може имати инсталиран ИЛС са сваке стране писте. При томе се води рачуна да два ИЛС-а на истој писти не буду укључена у исто време. Такође, трајекторије ИЛС-а за разне писте морају да буду тако позициониране да ваздухоплови при слетању не долазе преблизу један другом. На трајекторији на коју усмерава један ИЛС могу да се налазе више ваздухоплова при слетању, али довољно удаљени један од другог. [1]
Ваздухоплов типично „успоставља“ трајекторију прилаза на око 10 km од писте, што значи да се налази у уском снопу зрачења локалајзера око средишње равни и у уком снопу зрачења индикатора равни понирања око равни понирања. Док је ваздухоплов у тој уској области око идеалне трајекторије, зрачење ИЛС-а је употребљиво за веома прецизну навигацију током слетања.
Алтернативе и будућност [уреди]
Алтернативе ИЛС-а су МЛС и употреба ГПС-а и других система сателитске навигације. МЛС је уређај бољих перформанси од ИЛС-а, који је почео да улази у употребу у УСА, али се појавила технологија сателитске навигације које је јефтинија са становишта увођење и експлоатације. Због тога се увођење нових МЛС-ова не препоручује. [2] На основу европске статегије за цивилну ваздухопловну навигацију, ИЛС системи треба да буду имплементирани у вишим категоријама, ЦАТ II и ЦАТ III уместо ЦАТ I, и да полако излазе из употребе како их замењује прецизна сателитска навигација. [3]
Стандарди [уреди]
ИЛС опрема подлеже међународним стандардима чији је циљ да сви ИЛС предајници раде са свим ИЛС пријемницима и да обезбеђује квалитета рада у складу са прокламованом категоријом.
Основни стандарди дефинисани од стране ИЦАО-а су:
- Анекс 10 Чикашке конвенције, Ваздухопловне телекомуникације, део I, Радио-навигациони уређаји.
- ИЦАО документ 8071, Упутство за тестирање радио-навигационих уређаја
Извори [уреди]
- ^ „Karte ILS prilaza u Velikoj Britaniji“. Caa.co.uk Приступљено 25. 9. 2011.
- ^ ИАТА принципи и препоруке за техничке операције[мртва веза]
- ^ „Evropska strategija za civilnu vazduhoplovnu navigaciju“ (PDF) Приступљено 25. 9. 2011.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Основе рада ИЛС-а 1 ((en))
- Основе рада ИЛС-а 2 ((en))
- Рад ИЛС-а за пилоте ((en))
- Захтеви које Велика Британија поставља за ИЛС опрему на својим аеродромима ((en))
