Индолин
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
2,3-dihidro-1H-indol
| |
| Други називи
2,3-Дихидроиндол
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| Бајлштајн | 111915 |
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.007.107 |
| RTECS | НЛ6906300 |
| |
| Својства | |
| C8H9N | |
| Агрегатно стање | Чиста зелена течност |
| Густина | 1,063 g/mL |
| Тачка топљења | -21 °C |
| Тачка кључања | 220–221 °C |
| Сродна једињења | |
Сродне ароматично једињење
|
карбазол, индол, изоиндолин, оксиндол |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Индолин је ароматични хетероциклично органско једињење. Он има бицикличну структуру, која се састоји од шесточланог бензеновог прстена кондензованог са петочланим пиролидинским прстеном. Ово једињење је базирано на структури индола, али је 2-3 веза засићена. Он се може конвертовати у индол путем оксидације/дехидрогенације.[3][4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
