Интерферон тип I
Људски Интерферони тип I су велика и растућа група IFN протеина. Сви тип I интерферони се везују за специфични рецепторски комплекс на ћелијској површини познат као IFN-α рецептор (IFNAR) који се састоји од IFNAR1 и IFNAR2 ланаца.[1]
Хомологни молекули са типом I IFN су нађени у многим врстама, укључујући све сисаре, као и код неких врста птица, рептила, амфибија и риба.[2]
Типови код сисара[уреди | уреди извор]
Хомологни молекули са типом I IFN су нађени у многим врстама, укључујући све сисаре, као и код неких врста птица, рептила, амфибија и риба.[2]
IFN-α[уреди | уреди извор]
IFN-α протеине производе леукоцити. Они углавном функционишу као део одговора урођеног имунског система на вирусне инфекције. Постоји 14 под-типова, и они се називају IFNA1, IFNA2, IFNA4, IFNA5, IFNA6, IFNA7, IFNA8, IFNA10, IFNA13, IFNA14, IFNA16, IFNA17, IFNA21. Гени за IFN-α молекуле су груписани на хромозому 9.
IFN-α се такође прави синтетичким путем као медикација. Постоје два типа:
IFN-β[уреди | уреди извор]
-{ИФН-β{- протеини се производе у великим количинама од стране фибробласта. Они имају антивиралну активност, углавном у оквиру урођеног имуног одговора. Два типа ИФН-β су позната, ИФН-β1 (ИФНБ1) и ИФН-β3 (ИФНБ3)[3] (ген означен са ИФН-β2 је заправо ИЛ-6).
ИФН-ε, –κ, -τ, -δ, и –ζ[уреди | уреди извор]
ИФН-ε, –κ, -τ, и –ζ изгледа, да постоји само једну изоформа код људи, ИФНК. Само преживари кодирају ИФН-τ, ИФН-ω варијанту. До сада, ИФН-ζ је нађен само код мишева, док је структурни хомолог, ИФН-δ нађен у разноврсном низу плаценталних сисара који нису примати и глодари. Већина али не сви плацентални сисари кодирају функционалне ИФН-ε и ИФН-κ гене.
ИФН-ω[уреди | уреди извор]
ИФН-ω, мада је само једна функционална форма описана до сад (ИФНW1), постоји неколико псеудогена: ИФНWП2, ИФНWП4, ИФНWП5, ИФНWП9, ИФНWП15, ИФНWП18, и ИФНWП19 код људи. Многи не-приматни плацентални сисари изражавају више ИФН-ω под-типова.
ИФН-ν[уреди | уреди извор]
Овај под-тип типа I ИФН је недавно био описан као псеудоген код људи, али је потенцијално функционалан у геному домаће мачке.
Извори и функција[уреди | уреди извор]
ИФН-α и ИФН-β се излучују ис многих ћелијских типова укључујући лимфоците (НК ћелије, Б-ћелије и Т-ћелије), макрофаге, фибробласте, ендотелијалне ћелије, остеобласти и друге. Они стимулишу макрофаге и НК ћелије да произведу антивирални одговор, и они су активни против тумора. Недавно су плазмацитоидне дендритске ћелије биле идентификоване као најпотентнији произвођачи типа I интерферона у одговору на антиген, и биле су названи природне ИФН производеће ћелије.
ИФН-ω се ослобађа из леукоцита на месту виралне инфекције или тумора.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5.
- ^ а б Сцхултз ет ал., Тхе интерферон сyстем оф нон-маммалиан вертебратес. Девелопментал анд Цомпаративе Иммунологy, Волуме 28, пагес 499-508.
- ^ Тодд анд Наyлор, Неw цхромосомал маппинг ассигнментс фор аргининосуццинате сyнтхетасе псеудогене 1, интерферон-бета 3 гене, анд тхе диазепам биндинг инхибитор гене. Сомат. Целл. Мол. Генет. 1992 Волуме 18, пагес 381-5.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Интерферон+Тyпе+I на УС Натионал Либрарy оф Медицине Медицал Субјецт Хеадингс (МеСХ)
Медији везани за чланак Интерферон тип I на Викимедијиној остави
