Интрацелуларни рецептор

С Википедије, слободне енциклопедије

Интрацелуларни рецептори су рецептори лоцирани унутар ћелије уместо на површини ћелијске мембране.[1][2] Примери таквих рецептора су класа нуклеарних рецептора[3][4] лоцираних у једру и цитоплазми и IP3 рецептор лоциран на ендоплазматичном ретикулуму. Лиганди који се везују за њих су обично интрацелуларни секундарни гласници попут инозитол трисфосфата (IP3) и екстрацелуларни липофилни хормони, нпр. стероидни хормони. Поједини интракрини пептидни хормони су такође интрацелуларни рецептори.

Примери[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ Фриедрицх Маркс; Урсула Клингмüллер; Карин Мüллер-Децкер (2008). Целлулар Сигнал Процессинг: Ан Интродуцтион то тхе Молецулар Мецханисмс оф Сигнал Трансдуцтион (1ст изд.). Неw Yорк: Гарланд Сциенце. ИСБН 0815342152. 
  3. ^ Олефскy ЈМ (2001). „Нуцлеар рецептор миниревиеw сериес”. Ј. Биол. Цхем. 276 (40): 36863—4. ПМИД 11459855. дои:10.1074/јбц.Р100047200. 
  4. ^ Еванс РМ (1988). „Тхе стероид анд тхyроид хормоне рецептор суперфамилy”. Сциенце. 240 (4854): 889—95. ПМИД 3283939. дои:10.1126/сциенце.3283939. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]