Ионол

Ионол
Називи
	IUPAC назив 2,6-bis(1,1-dimetiletil)-4-metilfenol
	Други називи 2,6-ди-терт-бутил-4-метилфенол; 2,6-ди-терт-бутил-p-крезол (ДБПЦ); 3,5-ди-терт-бутил-4-хидрокситолуен; БХТ; Е321; АО-29; Авокс БХТ; Додатак РЦ 7110
Идентификација
CAS број	128-37-0 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:34247 ;
ChemSpider	13835296 ;
ECHA InfoCard	100.004.439
EC број	204-881-4
Е-бројеви	Е321 (антиоксиданси, ...)
КЕГГ	Д02413 ;
RTECS	ГО7875000
УНИИ	1П9Д0З171К ;
	SMILES CC(C)(C)c1cc(C)cc(c1O)C(C)(C)C; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C15H24O
Моларна маса	220,35 g/mol
Агрегатно стање	Бели прах
Густина	1,048 g/cm3
Тачка топљења	70–73 °C
Тачка кључања	265 °C (538 K)
Растворљивост у води	1,1 mg/L (20°C)
Опасности
Опасност у току рада	Запаљив
Безбедност приликом руковања	External MSDS
R-oznake	22-36 37 38
S-oznake	26-36
NFPA 704	1 2 0
Tačka paljenja	127 °C
Сродна једињења
Сродна једињења	Бутилисани хидроксианизол
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Ионол (Бутилисани хидрокситолуен, BHT, бутилхидрокситолуен) је липофилно (у масти ратворно) органско једињење. Он је хемијски дериват фенола, који је користан због његових антиоксидансних својстава. Европске и америчке регулације дозвољавају мале количине овог једињења да се користе у као прехрамбени адитив. Његова употреба је контроверзна јер постоје тврдње да доприноси хиперактивности деце као и развоју канцера. У контрасту с тим, БХТ се заговара као прехрамбени суплемент и антивирусни лек који је користан против вируса херпес фамилије.

БХТ је у широкој употреби као антиоксиданс за горива.

Производња[уреди | уреди извор]

BHT се припрема реакцијом p-крезола (4-метилфенола) са изобутиленом (2-метилпропеном) у присуству катализатора сумпорне киселине: ^[3]

CH₃(C₆H₄)OH + 2 CH₂=C(CH₃)₂ → ((CH₃)₃C)₂CH₃C₆H₂OH

Алтернативно, BHT се може припремити из 2,6-ди-терт-бутилфенола путем хидроксиметилације или аминометилације и накнадне хидрогенолизе.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ „KEMI - Swedish Chemicals Agency - read the 1'st of Marts 2010 on”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2011. г. Приступљено 02. 12. 2012.
^ Фиеге, Хелмут; Вогес, Хеинз‐Wернер; Хамамото, Тосхиказу; Умемура, Сумио; Иwата, Тадао; Мики, Хисаyа; Фујита, Yасухиро; Буyсцх, Ханс‐Јосеф; Гарбе, Доротхеа; Паулус, Wилфриед (2000). „Пхенол Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. ИСБН 9783527303854. дои:10.1002/14356007.а19_313.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Why are BHA and BHT in foods? Are they safe? Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2009)
Bioassay of BHT, includes structure
Butylated Hydroxytoluene (BHT) Antioxidant

[1] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[2] „KEMI - Swedish Chemicals Agency - read the 1'st of Marts 2010 on”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2011. г. Приступљено 02. 12. 2012.

[Ullmann-3] Фиеге, Хелмут; Вогес, Хеинз‐Wернер; Хамамото, Тосхиказу; Умемура, Сумио; Иwата, Тадао; Мики, Хисаyа; Фујита, Yасухиро; Буyсцх, Ханс‐Јосеф; Гарбе, Доротхеа; Паулус, Wилфриед (2000). „Пхенол Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. ИСБН 9783527303854. дои:10.1002/14356007.а19_313.

[1]

[2]

[3]