Иперит
| |
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
bis(2-hloroetil) sulfid
| |
| Други називи
Иприт
Schwefel-Lost Лост Mustard gas Сенфгас Yперите | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.209.973 |
| КЕГГ[1] | |
| |
| Својства | |
| C4H8Cl2S | |
| Моларна маса | 159,07 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Безбојан кад је чист. Нормално има од бледо жуте до тамно смеђе боје. Слаб мирис белог лука[2] |
| Густина | 1,27 g/mL, tečnost |
| Тачка топљења | 14.4°C, 287.6 K, 57.9 °F |
| Тачка кључања | 218 °C (424 °F; 491 K) |
| Незнатна | |
| Растворљивост | раствара се у етру, бензену, мастима, алкохолу, ТХФ |
| Опасности | |
| Опасност у току рада | Отров, контактни хазард, инхалациони хазард, корозив, карциноген, мутаген |
| Безбедност приликом руковања | External MSDS |
ЕУ класификација (ДСД)
|
Веома је токсичан (Т+) Штетан је по животну средину (Н) ствара пликове Carc. Cat 1 |
| НФПА 704 | |
| Тачка паљења | 105°Ц |
| Сродна једињења | |
Сродна једињења
|
Азотни иперит |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Иперити (сумпорни иперити)[3] су класа сродних цитотоксичних хемијских оружја са способношћу да формирају велике пликове на изложеној кожи и у плућима. Чисти сумпорни иперити су безбојне, вискозне течности на собној температури. Кад се користе у нечистој форми, као бојна средства, они су обично жуто-смеђи и имају мирис који подсећа на горушицу, бели лук или рен. Иперит је оригинално био назван ЛОСТ, по научницима који су развили метод за продукцију у великим размерама за Немачку империјалну армију 1916.[4]
Иперити су регулисани конвенцијом о хемијском оружју из 1993 (ЦWЦ). Та конвенција обухвата три класе хемикалија, при чему су сумпорни и азотни иперит у групи I, као супстанце које немају другу примену осим као хемијско оружје.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ ФМ 3–8 Цхемицал Референце хандбоок; УС Армy; 1967
- ^ Мустард Гас (Сулпхур Мустард) (ИАРЦ Суммарy & Евалуатион, Супплемент7, 1987). Инцхем.орг (1998-02-09). Ретриевед он 2011-05-29.
- ^ Фисцхер, Карин (2004). Сцхатткоwскy, Мартина, ур. Стеинкопф, Георг Wилхелм, ин: Сäцхсисцхе Биографие (на језику: Герман) (Онлине изд.). Институт фüр Сäцхсисцхе Гесцхицхте унд Волкскунде. Приступљено 28. 12. 2010.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Textbook of Military Medicine – Intensive overview of mustard gas[мртва веза] Includes many references to scientific literature
- Detailed information on physical effects and suggested treatments
- Iyriboz Y (2004). „A Recent Exposure to Mustard Gas in the United States: Clinical Findings of a Cohort (n = 247) 6 Years After Exposure”. MedGenMed. 6 (4): 4. PMC 1480580
. PMID 15775831. Shows photographs taken in 1996 showing people with mustard gas burns.
