Изопрен
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
2-methyl-1,3-butadiene
| |||
| Други називи
терпен
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ECHA InfoCard | 100.001.040 | ||
| |||
| Својства | |||
| C5H8 | |||
| Моларна маса | 68,12 g/mol | ||
| Густина | 0,681 g/cm³ | ||
| Тачка топљења | −143.95 °C | ||
| Тачка кључања | 34.067 °C | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Изопрен (скраћено од изотерпен), или 2-метил-1,3-бутадиен, је широко распростањено органско једињење са формулом CH2=C(CH3)CH=CH2. Под стандардним условима то је безбојна течност. Ово једињење је високо испарљиво због своје ниске тачке кључања.[1]
Изопрен (C5H8) је мономер природне гуме. Он је такође заједнички структурни мотив једне изузетно разноврсне групе других природних једињења, која се колективно називају изопреноиди. Молекулска формула изопреноида су умношци изопрена у облику (C5H8)n. То се назива изопренским правилом.[2] Функционалне изопренске јединице у биолошким системима су диметилалил дифосфат (DMADP) и његов изомер изопентенил дифосфат (IDP).
Термини изопрен и терпен су у једнини синоними, док се у множини (изопрени, терпени) односе на терпеноиде (исопреноиде).
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ L. Рузицка. „Тхе исопрене руле анд тхе биогенесис оф терпениц цомпоундс”. Целлулар анд Молецулар Лифе Сциенцес. 9 (10): 357—367. дои:10.1007/БФ02167631.[мртва веза]
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
- Поиссон, Н.; M. Канакидоу; П. Ј. Црутзен (2000). „Импацт оф нонметханехyдроцарбонс он тропоспхериц цхемистрy анд тхе оxидизинг поwер оф тхе глобал тропоспхере: 3-дименсионал моделлинг ресултс”. Јоурнал оф Атмоспхериц Цхемистрy. 36 (2): 157—230. ИССН 0167-7764. дои:10.1023/А:1006300616544.
- Цлаеyс, M.; Б. Грахам; Г. Вас; W. Wанг; et al. (2004). „Форматион оф сецондарy органиц аеросолс тхроугх пхотооxидатион оф исопрене”. Сциенце. 303 (5661): 1173—1176. ИССН 0036-8075. ПМИД 14976309. дои:10.1126/сциенце.1092805.
- Пиер, П. А.; C. МцДуффие (1997). „Сеасонал исопрене емиссион ратес анд модел цомпарисонс усинг wхоле-трее емиссионс фром wхите оак”. Јоурнал оф Геопхyсицал Ресеарцх. 102 (Д20): 23,963—23,971. Бибцоде:1997ЈГР...10223963П. ИССН 0148-0227. дои:10.1029/96ЈД03786.
- Посцхл, У.; Р. вон Кухлманн; Н. Поиссон; П. Ј. Црутзен (2000). „Девелопмент анд интерцомпарисон оф цонденсед исопрене оxидатион мецханисмс фор глобал атмоспхериц моделинг”. Јоурнал оф Атмоспхериц Цхемистрy. 37 (1): 29—52. ИССН 0167-7764. дои:10.1023/А:1006391009798.
- Монсон, Р. К.; Е. А. Холланд (2001). „Биоспхериц траце гас флуxес анд тхеир цонтрол овер тропоспхериц цхемистрy”. Аннуал Ревиеw оф Ецологy анд Сyстематицс. 32: 547—576. дои:10.1146/аннурев.ецолсyс.32.081501.114136.
