Изопрен
| Изопрен | |
|---|---|
 |
 |
| IUPAC име |
|
| Други називи | терпен |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 78-79-5  |
| СМИЛЕС |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | C5H8 |
| Моларна маса | 68.12 g/mol |
| Густина | 0.681 g/cm³ |
| Тачка топљења |
−143.95 °C |
| Тачка кључања |
34.067 °C |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Инфобоx референцес | |
Изопрен (скраћено од изотерпен), или 2-метил-1,3-бутадиен, је широко распростањено органско једињење са формулом CH2=C(CH3)CH=CH2. Под стандардним условима то је безбојна течност. Ово једињење је високо испарљиво због своје ниске тачке кључања.[1]
Изопрен (C5H8) је мономер природне гуме. Он је такође заједнички структурни мотив једне изузетно разноврсне групе других природних једињења, која се колективно називају изопреноиди. Молекулска формула изопреноида су умношци изопрена у облику (C5H8)n. То се назива изопренским правилом.[2] Функционалне изопренске јединице у биолошким системима су диметилалил дифосфат (DMADP) и његов изомер изопентенил дифосфат (IDP).
Термини изопрен и терпен су у једнини синоними, док се у множини (изопрени, терпени) односе на терпеноиде (исопреноиде).
Литература [уреди]
- ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ^ L. Ruzicka. „The isoprene rule and the biogenesis of terpenic compounds“. Cellular and Molecular Life Sciences 9 (10): 357-367. DOI:10.1007/BF02167631.
Додатна литература [уреди]
- Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- Poisson, N.; M. Kanakidou, and P. J. Crutzen (2000). „Impact of nonmethanehydrocarbons on tropospheric chemistry and the oxidizing power of the global troposphere: 3-dimensional modelling results“. Journal of Atmospheric Chemistry 36 (2): 157–230. DOI:10.1023/A:1006300616544. ISSN 0167-7764.
- Claeys, M.; B. Graham, G. Vas, W. Wang, R. Vermeylen, V. Pashynska, J. Cafmeyer, P. Guyon, M. O. Andreae, P. Artaxo, and W. Maenhaut (2004). „Formation of secondary organic aerosols through photooxidation of isoprene“. Science 303 (5661): 1173–1176. DOI:10.1126/science.1092805. ISSN 0036-8075. PMID 14976309.
- Pier, P. A.; and C. McDuffie (1997). „Seasonal isoprene emission rates and model comparisons using whole-tree emissions from white oak“. Journal of Geophysical Research 102 (D20): 23,963–23,971. Bibcode 1997JGR...10223963P. DOI:10.1029/96JD03786. ISSN 0148-0227.
- Poschl, U.; R. von Kuhlmann, N. Poisson, and P. J. Crutzen (2000). „Development and intercomparison of condensed isoprene oxidation mechanisms for global atmospheric modeling“. Journal of Atmospheric Chemistry 37 (1): 29–52. DOI:10.1023/A:1006391009798. ISSN 0167-7764.
- Monson, R. K.; and E. A. Holland (2001). „Biospheric trace gas fluxes and their control over tropospheric chemistry“. Annual Review of Ecology and Systematics 32: 547–576. DOI:10.1146/annurev.ecolsys.32.081501.114136.
