Japanska prepelica

Japanska jarebica
Статус угрожености
	; Скоро угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Galliformes
Породица:	Phasianidae
Потпородица:	Perdicinae
Род:	Coturnix
Врста:	C. japonica
Биномно име
	Coturnix japonica; (Temminck & Schlegel, 1849)

Јапанска препелица (лат. Coturnix Japonica) припада породици фазана или правих кока (Phasianidae), реду кокошке (Galliformes).

Историја[уреди | уреди извор]

Њена постојбина је Јапан и најраспрострањенија је врста препелице. Први писани подаци о јапанској препелици датирају из XII века и тада су узгајане и чуване због певања. У тим записима стоји да се јапански цар хранио препеличијим месом како би лакше поднео туберкулозу. Од тада почиње озбиљан узгој препелица у Јапану.

Почетком XX века увелико је заступљен вештачки узгој препелица у циљу производње меса и јаја. Научна истраживања у Јапану, Кини, Русији а затим у Чешкој, Мађарској, Француској, Немачкој, Италији, Америци и Канади, показала су да јапанска препелица, својом отпорношћу према болестима и производним својствима,представља прави Природно-биолошки феномен.

Детаљи о јапанској препелици[уреди | уреди извор]

Кока јапанске препелице је изванредан произвођач јаја и претварач биљне хране у животињски производ тј. јаје, високе биолошке вредности. У многим земљама света јапанска препелица се гаји ради добијања, пре свега, њихових драгоцених и лековитих јаја, као и меса које има укус дивљачи са врло ниским садржајем холестерола.

Орнитолози сврставају јапанску препелицу у једну од наотпорнијих птичијих врста. Њен имунитет је веома висок па због тога врло ретко оболевају.

Наравно, као и сва жива бића у природи и јапанска препелица има своје болести, као што су кокцидиоза, упала клоаке, упала горњих дисајних путева, Марекова болест и код птица врло често изражен канибализам. Уколико се у објекту где се узгајају јапанске препелице постигну оптимални услови (температура у простору, осветљење, влажност ваздуха, проветравање и пре свега квалитетна храна), наведене болести се могу свести на минимум.

Србији[уреди | уреди извор]

Гајење јапанске препелице у Србији није на потребном нивоу. Иако је у свету позната чињеница о лековитости препеличијих јаја, узгој у Србији је у спором успону.

Јаје[уреди | уреди извор]

Анализама је доказано да једно јаје јапанске препелице у односу на кокошије, има пет пута више фосфора, седам пута више гвожђа и око десет пута више витамина Б-комплекса. Јаја јапанске препелице веома повољно делују на наш централни нервни систем, срце, крвне судове и метаболизам. Захваљујући овом највећем дару који нам је Природа дала, јаја јапанске препелице су се показала као веома успешно помоћно-природно лековито средство у лечењу неких болести а пре свега:

анемије,
астме,
дијабетеса (уз додатак цимета),
холестерола,
повишеног притиска,
опстипације (затвора) и
слабог имунитета организма.

Једно јаје јапанске препелице у просеку тежи око 12 грама. Оно садржи око 74% воде, 12% лако сварљивих беланчевина, 11% масти, 1% минералних материја (калцијума, фосфора, гвожђа). Од витамина су заступљени А, Б1, Б6 и Б12. Драгоцени састојак у јајету јапанске препелице су врло важни ензими. У поређењу са јајетом домаће кокоши, јаје јапанске препелице садржи нешто мање беланчевина. Аминокиселине из протеинских формација у беланцету или жуманцету су извор беланчевина велике сварљивости и биолошких вредности. Анализом јајета јапанске препелице утврђено је да од аминокиселина има више треонина, серина, глутаминске киселине и глицина, али и аспарагинске киселине, аргинина и лизина, него у јајима домаће кокоши.

За исхрану људи, пре свега оних који живе у већим градским срединама, могу се боље схватити односи између исхране и промета хранљивих састојака у нашем организму, који после дуже употребе препеличијих јаја у сировом стању, остварује позитиван здравствени ефекат.

Јаја и месо јапанске препелице су веома корисни за:

децу у развоју,
дијеталце,
рековалесценте (стање после болести или операције)

Наука је доказала да су лековита искључиво оплођена јаја. Супа или чорба од меса јапанске препелице, такође, спада у помоћно лековито средство (слично голубијој супи коју су конзумирали наши стари).

Проучавајући и анализирајући метаболизам јапанске препелице, орнитолози су извршили низ експеримената:

Познато је да су радиоактивни зраци штетни за сва жива бића. Више пута су, благим дозама, озрачене коке носиље и јапанске препелице. Увек, без изузетка, коке су носиле озрачена, а јапанске препелице потпуно здрава јаја.
Такође, много пута поновљен експеримент да би се извукао правилан закључак: и кокама носиљама и јапанским препелицама је давана потпуно идентична храна. Анализом је утврђено да жуманце у јајету коке носиље садржи неупоредиво већи проценат холестерола док у јајету јапанске препелице постоји холестерол у траговима.

Руски лекар А.Булгаков у часопису „Черноморскаја здравица“ тврди: „поред осталог, јаја јапанске препелице имају добар утицај на човеков нервни и кардиоваскуларни систем, и метаболизам. Ова јаја стимулишу стварање крви и побољшавају рад желудачно-цревног тракта“.

Месо[уреди | уреди извор]

Месо јапанске препелице препоручује се трудницама и деци због високог садржаја беланчевина и витамина! Научници из неколико земаља, који проучавају ову "златну" птицу, констатовали су њену отпорност према многим болестима. Захваљујући томе, ембрион препелице се користи као сировина у био-индустрији. Оплемењеност ћелија препеличијег грудног коша погодна је за производњу вакцине против живих вируса. То је дало основа за коришћење препелице при справљању вакцина против беснила, куге, богиња и других болести.