Једначина стања реалног гаса

С Википедије, слободне енциклопедије

Реални гасови су сви гасови који се могу наћи у природи. Код њих нема никаквих занемаривања и идеализовања, зато за њих важи другачија (тј. сложенија) једначина од једначине идеалног гаса.

Разлика између реалног и идеалног гаса[уреди | уреди извор]

Идеални гас не постоји у природи. Код идеалних гасова важи следеће:

График зависности притиска од запремина код водоника посматран као идеалан и реалан гас
График зависности притиска од запремина код азота посматран као идеалан и реалан гас
  • Молекули гаса су материјалне тачке бесконачно малог пречника
  • Кретања молекула је по праволинијским путањама, константном брзином при чему су правци и смерови једнако вероватни
  • Судар између молекула је апсолутно еластичан, центричан и не долази до губитка енергије
  • Међумолекулске привлачне силе су занемарљиве

Пошто је јасно да такви гасови не постоје у природи, али постоје поједини гасови који при веома ниским притисцима и веома високим температурама се приближно понашају као идеални гас.

  • Да би смо смањили притисак, морамо повећати запремину (за константну температуре – изотермни процес) и самим тим повећава се растојање између молекула и њихове димензије у односу на растојање се све више смањују и на тај начин се повећава могућност њиховог занемаривања.
  • Док са друге стране, ако повећавамо температуре, доћи ће до повећања енергије у честицама (тј. кинетичке енергије, а самим тим и брзине честица) и утицај интеракције се смањује.

Зато је при овим условима разлика између реалног и идеалног гаса веома мала.

Гасови код којих је разлика занемарљива[уреди | уреди извор]

За реалне гасове важи да молекули имају коначне димензије, а међумолекулске силе се не могу занемарити и судари су нееластични.

Многи гасови чија је велика примена у индустрији, као што су водена пара, амонијачна пара, живина пара итд, понашају се као реални гасови.

Једначина стања реалног гаса[уреди | уреди извор]

Јоханес ван дер Валс

Ван дер Валсова једначина[уреди | уреди извор]

Ако будемо урачунавали димензије честица и међумолекулске силе, лако ћемо једначину стања идеалног гаса претворити у Ван дер Валсову једначину реалног гаса:

  • Запремина које честице користе за кретање (тј. запремина около честица) је мања од запремине суда, јер и саме честице заузимају неку запремину:

Фактор за запремину кориговао је Ван дер Валс.

Где је - број молова гаса, - запремина која заузимају молекули једног мола гаса.

  • Притисак који одређујемо заправо је мањи од стварног притиска због међумолекулских привлачних сила. Па важи:

Где је - однос квадратне вредности броја молова гаса и квадрата запремине, - константа која говори о томе колико су јаке међумолекулске силе.

Одавде се заменом у:

добија Ван дер Валсова једначина стања:

На основу ове формуле можемо тачније мерити и вршити експерименте са гасовима који су свугде око нас (гасови који су реални у природи).

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]