Јодид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| Системски IUPAC назив
Јодид[1] | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| Бајлштајн | 3587184 |
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| Гмелин Референца | 14912 |
| КЕГГ[2] | |
| |
| Својства | |
| I− | |
| Моларна маса | 126,90447 g mol-1 |
| Сродна једињења | |
Други ањони
|
Бромид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Јодид је јон I−.[5] Једињења јода са формалним оксидационим стањем −1 се називају јодиди. У свакодневном животу, јод се најчешће среће као компонента јодираних соли. Јодна дефицијенција утиче на велики број људи, и она је један од главних спречивих узрока металне ретардације.[6]
Структура и карактеристике неорганских јодида[уреди | уреди извор]
Јодид је један од највећих (моноатомских) ањона. Он има пречник од око 220 пикометара. У поређењу с њим остали халиди су знатно мањи: бромид (196 pm), хлорид (181 pm), и флуорид (133 pm). Делом због његове величине, јод формира релативно слабе везе са већином елемената.
Већина јодидних соли је растворна у води, маде често мање од сродних хлорида и бромида. Пошто су јодиди већи, они су мање хидрофилни од мањих ањона. Једна од последица тога је да је натријум јодид високо растворан у ацетону, док натријум хлорид није. Ниска растворљивост сребро јодида и олово јодида одражава ковалентни карактер тих металних јодида. Тест за присуство јодидних јона је формирање жутог преципитата тих једињења након третмана раствора са сребро нитратом или олово(II) нитратом.[5]
Водени раствори јодидних соли растварају јод боље од чисте воде. Овај ефекат је последица формирања тријодидног јона, који има смеђу боју:
- I − + I2 ⇌ I3−
Редокс и антиоксидантске особине[уреди | уреди извор]
Јодидне соли су благо редукујући агенси и многе од њих реагују са кисеоником формирајући јод. Редукујући агенс је хемијски термин за антиоксиданс, чије особине се могу квантитативно изразити у виду редокс потенцијала:
- I− ⇌ 1/2 I2 + e− (elektroni) = - 0.54 Volt vs SHE
Пошто се јодиди лако оксидују, ензими их конвертују у електрофилне јодирајуће агенсе, према потреби за биосинтезу великог броја природних производа који садрже јодиде. Јодид може да функционише као антиоксиданс који лако реагује са реактивним молекулима кисеоника као што је водоник пероксид:
- 2 I− + Пероксидаза + H2О2 + тирозин, хистидин, липид, етц. → јодо-једињења + H2O + 2 e− (антиоксиданси).
Примери јодида[уреди | уреди извор]
| Једињење | Формула | Изглед | Употреба или појава |
|---|---|---|---|
| калијум јодид | KI | бели кристали | јодна компонента јодизованих соли |
| јодоводоник | HI | безбојни раствор | јака минерална киселина |
| сребро јодид | AgI | жути прах који потамни на светлу | фотоактивна компонента фотографског филма базираног на сребру |
| тироксин (3,5,3',5'-тетрајодотиронин) |
C15H11I4NO4 | бледо жута чврста материја | есенцијални хормоне за људско здравље |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Иодиде - ПубЦхем Публиц Цхемицал Датабасе”. Тхе ПубЦхем Пројецт. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, А. (1984). Цхемистрy оф тхе Елементс. Оxфорд: Пергамон. ИСБН 0-08-022057-6. дои:10.1002/црат.2170200510.
- ^ МцНеил, Доналд Г. Јр (16. 12. 2006). „Ин Раисинг тхе Wорлд’с I.Q., тхе Сецрет’с ин тхе Салт”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 4. 12. 2008.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Сеаwеед усе иодине ас ан антиоxидант”. Цхемистрy Wорлд блог. Архивирано из оригинала 03. 07. 2010. г. Приступљено 15. 5. 2008.
- „Стрессед сеаwеед цонтрибутес то цлоудy цоастал скиес, студy суггестс”. Приступљено 15. 5. 2008.
