Јодоводоник

Јодоводоник
Назив по класификацији	Водоник јодид; Јодоводоник
Други називи	Јодан
Идентификација
CAS регистарски број	10034-85-2
ПубХем	24841
ХемПаук	23224
ЕИНЕЦС број	233-109-9
КЕГГ	Ц05590
МеСХ	хyдроиодиц+ацид
ChEBI	43451
RTECS	МW3760000
СМИЛЕС
InChI
Гмелин Референца	814
Својства
Молекулска формула	HI
Моларна маса	127.91 г мол−1
Тачна маса	127.912293452 g mol-1
Агрегатно стање	безбојни гас
Густина	2.85 g cm-3 (на −47 °C)
Тачка топљења	-51 °C, 222 К, -60 °F
Тачка кључања	-34 °C, 239 К, -29 °F
pKa	≈ –9 (апроксимативно, у води,; 2.8 (у ацетонитрилу)
Базност (пКб)	23.5
Индекс рефракције (nD)	1.466
Диполни момент	0.38 D
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298	26.40-26.60 kJ mol-1
Стандардна моларна ентропија So298	206.59 J K-1 mol-1
Специфични топлотни капацитет, C	228.3 mJ K-1 g-1
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS)	hydrogen iodide; hydroiodic acid
ЕУ-класификација	C
EU-indeks	053-002-00-9
NFPA 704	0 3 0
R-oznake	R35
S-oznake	(S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Astatovodonik; Bromovodonik; Hlorovodonik; Fluorovodonik; Indijum hidrid; Rubidijum hidrid; Stibin
	(šta je ovo?) (verifikuj); Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) материјала
	Инфобоx референцес

Јодоводоник (HI) је диатомски молекул. Водени раствор HI је познат као јодоводонична киселина. Она је јака киселина. HI се користи у органској и неорганској синтези као један од примарних извора јода и као редукујући агенс.

Особине [уреди]

HI је безбојан гас који реагује са кисеоником и производи воду и јод. Са влажним ваздухом, HI даје маглу (или пару) јодоводоничне киселине. Он је изузетно растворна у води.

Јодоводонична киселина [уреди]

Јодоводонична киселина је раствор чистог HI у води. Комерцијална јодоводонична киселина обично садржи 57% HI по маси. Раствор формира азеотропну смешу који кључа на 127 °C са 57% HI, 43% вода. Јодоводонична киселина је једна од најјачих киселина услед високе стабилности њене коњуговане базе. Јодидни јон је највећи од свих уобичајених халида, те је негативни набој распоређен преко великог простора. У контрасту с тим, хлоридни јон је знатно мањи, и стога је његово наелектрисање концентрованије, што доводи до јачих интеракција између протона и хлоридног јона. Слабија H⁺---I^– интеракција HI молекула поспешује дисоцијацију протона од ањона, и она је разлог да је HI најјача киселина међу хидрохалидима (теоретски изузев астатоводоничне киселине).^[4]

HI_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + I^–_(aq) K_a ≈ 10¹⁰

HBr_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + Br^–_(aq) K_a ≈ 10⁹

HCl_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + Cl^–_(aq) K_a ≈ 10⁸

Припрема [уреди]

Индустријска припрема HI се врши реакцијом I₂ са хидразином,, при чему се ослобађа и гасовити азот.^[5]

2 I₂ + N₂H₄ → 4 HI + N₂

Кад ис изводи у води, неопходно је да се дестилише HI.

HI се исто тако може дестилисати из раствора NaI или других алкалних јодида у концентрованој хипофосфорастој киселини^[6]. Сумпорна киселина се не може користити јер она оксидује јодид до елементарног јода.

HI се може припремити провођењем водоник сулфида кроз водени раствор јода. Тиме се формира јодоводонична киселина која се затим дестилише, и елементарни сумпор кој се може изфилтрирати.

H₂S +I₂ → 2 HI + S

HI се може припремити комбиновањем H₂ и I₂. Овај метод се обично примењује за добијање материјала високе чистоће.

H₂ + I₂ → 2 HI

Референце [уреди]

^ ^а ^б ^в „hydrogen iodide (CHEBI:43451)“. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute. IUPAC Names
^ Perrin, D.D., Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution; 2nd Ed., Pergamon Pres: Oxford, 1982.
^ Kütt, A.; Rodima, T.; Saame, J.; Raamat, E.; Mäemets, V.; Kaljurand, I.; Koppel, I. A.; Garlyauskayte, R. Yu.; Yagupolskii, Y. L.; Yagupolskii, L. M.; Bernhardt, E.; Willner, H.; Leito, I. Equilibrium Acidities of Superacids. J. Org. Chem. 2011, 76, 391–395. DOI: 10.1021/jo101409p
^ Wiberg, Egon; Wiberg, Nils; Holleman, Arnold Frederick (2001). Inorganic chemistry. Academic Press. стр. 371, 432–433. ISBN 0-12-352651-5.
^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 809–815. ISBN 0080379419. .
^ Georg Brauer, Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, vol. 1, 2nd ed., 1963, p286.

Spoljašnje veze [уреди]

Karta međunarodne hemijske bezbednosti 1326

[note-hydrogen_iodide_.28CHEBI:43451.29-1] а ^б ^в „hydrogen iodide (CHEBI:43451)“. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK: European Bioinformatics Institute. IUPAC Names

[note-2] Perrin, D.D., Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution; 2nd Ed., Pergamon Pres: Oxford, 1982.

[note-3] Kütt, A.; Rodima, T.; Saame, J.; Raamat, E.; Mäemets, V.; Kaljurand, I.; Koppel, I. A.; Garlyauskayte, R. Yu.; Yagupolskii, Y. L.; Yagupolskii, L. M.; Bernhardt, E.; Willner, H.; Leito, I. Equilibrium Acidities of Superacids. J. Org. Chem. 2011, 76, 391–395. DOI: 10.1021/jo101409p

[note-chem-4] Wiberg, Egon; Wiberg, Nils; Holleman, Arnold Frederick (2001). Inorganic chemistry. Academic Press. стр. 371, 432–433. ISBN 0-12-352651-5.

[note-5] Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 809–815. ISBN 0080379419. .

[note-6] Georg Brauer, Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, vol. 1, 2nd ed., 1963, p286.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п • р • у Jodidi
HI																	He
LiI	BeI₂											BI₃	CI₄	NI₃	I₂О₄, I₂О₅, I₄О₉	IF, ИФ₃, IF₅, IF₇	Ne
NaI	MgI₂											AlI₃	SiI₄	PI₃, P₂I₄	S	ICl, ICl₃	Ar
KI	CaI₂	Sc	TiI₄	VI₃	Cr	MnI₂	Fe	CoI₂	NiI₂	CuI	ZnI₂	Ga₂I₆	GeI₂, GeI₄	AsI₃	Se	IBr	Kr
RbI	SrI₂	Y	ЗрИ₄	Nb	Mo	Tc	Ru	Rh	Pd	AgI	CdI₂	InI₃	SnI₄, SnI₂	SbI₃	TeI₄	I	Xe
CsI	BaI₂		Hf	Ta	W	Re	Os	Ir	Pt	AuI	Hg₂I₂, HgI₂	TlI	PbI₂	BiI₃	Po	At	Rn
Fr	Ra		Rf	Db	Sg	Bh	Hs	Mt	Ds	Rg	Cn	Uut	Uuq	Uup	Uuh	Uus	Uuo
		↓
		La	Ce	Pr	Nd	Pm	SmI₂	Eu	Gd	TbI₃	Dy	Ho	Er	Tm	Yb	Lu
		Ac	ThI₄	Pa	U	Np	Pu	Am	Cm	Bk	Cf	Es	Fm	Md	No	Lr

Јодоводоник

Садржај

Особине [уреди]

Јодоводонична киселина [уреди]

Припрема [уреди]

Референце [уреди]

Spoljašnje veze [уреди]

Навигациони мени

Лични алати

Именски простори

Ћирилица

Варијанте

Прегледи

Радње

Претрага

навигација

техничке

Штампај/извези

алати

други језици

Јодоводоник

Назив по класификацији	Водоник јодид^[1] Јодоводоник^[1]
Други називи	Јодан^[1]
Идентификација
CAS регистарски број	10034-85-2^Y
ПубХем	24841
ХемПаук	23224^Y
ЕИНЕЦС број	233-109-9
КЕГГ	Ц05590
МеСХ	хyдроиодиц+ацид
ChEBI	43451
RTECS	МW3760000
СМИЛЕС	I
InChI	1/HI/h1H
Гмелин Референца	814
Својства
Молекулска формула	HI
Моларна маса	127.91 г мол⁻¹
Тачна маса	127.912293452 g mol^-1
Агрегатно стање	безбојни гас
Густина	2.85 g cm^-3 (на −47 °C)
Тачка топљења	-51 °C, 222 К, -60 °F
Тачка кључања	-34 °C, 239 К, -29 °F
pK_a	≈ –9 (апроксимативно, у води,^[2] 2.8 (у ацетонитрилу)^[3]
Базност (пК_б)	23.5
Индекс рефракције (n_D)	1.466
Диполни момент	0.38 D
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења Δ_fH^o₂₉₈	26.40-26.60 kJ mol^-1
Стандардна моларна ентропија S^o₂₉₈	206.59 J K^-1 mol^-1
Специфични топлотни капацитет, C	228.3 mJ K^-1 g^-1
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS)	hydrogen iodide hydroiodic acid
ЕУ-класификација	C
EU-indeks	053-002-00-9
NFPA 704	0 3 0
R-oznake	R35
S-oznake	(S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Astatovodonik Bromovodonik Hlorovodonik Fluorovodonik Indijum hidrid Rubidijum hidrid Stibin
Y (šta je ovo?) (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) материјала
Инфобоx референцес