Јосип Козарац

Јосип Козарац
Јосип Козарац
Датум рођења	18. март 1858.
Место рођења	Винковци, Аустријско царство
Датум смрти	21. август 1906.
Место смрти	Копривница, Аустроугарска

Споменик Јосипа Козарца у Винковцима.

Јосип Козарац (18. марта 1858. у Винковцима — 21. августа 1906. у Копривници) је био хрватски прозаиста - новелиста, романописац, песник, писац приповедки и полемичар, дипломирани инжењер шумарства, један од најпознатијих хрватских шумара.

Биографија

Био је један од важнијих хрватских прозаиста, новелиста, полемичара, песника, уједно и дипломирани инжењер шумарства и најпознатији хрватски шумар. Основну школу учио је у Винковцима. Гимназију коју је похађао завршио је са пуно муке, али се све променило када је уписао факултет шумарства у Бечу. Дипломирао је 1879 године на Високој школи за културу тла као најбољи студент на својој години. Пре факултета живео је доста слободан и необуздан живот. Пуно времена је проводио у природи, једноставно посматрајући живот који се одвијао око њега.

Своје је списатељске способности развио пишући поезије, а касније је свој таленат пронашао у писању прозе (приповетке и романи). Након очеве смрти, Козарац је остао да живи са својом мајком. Као један од бољих шумарских стручњака радио је на многим местима: Винковци, Врбања, Нијемци, Жупања, Нова Градишка, Липовљани и многим другим. Од 1896 до 1898. године био је један од уредника, тада познатог «Шумарског листа». Писао је бројне чланке, али су сви били везани за његов посао. Док је био у својој струци, најважније што је урадио било је службовање у Липовљанима од 1885 до 1895 године, тада је посекао и помладио на хиљаде хектара шума храста лужњака које данас, њему у помен носе управо његово име. Био је познат и по расправама везаних за шуме, које су биле познате чак и многим стручњацима из Западне Европе и Русије. Након што је испунио сва очекивања у свом послу и тиме допринео развоју хрватског шумарства, Козарац се повукао и више посветио развијању својих других талената и списатељском животу што је показао и многим својим делима која су и данас радо читана. Умро је 21. августа 1906. у Копривници.

Књижевна дела

Сматран је писцем јако оштрих запажања и једноставних, али, често и продорних, дубокоумних мисли. Наставио је Рељковићевим путем, а због његових доприноса постоје многе тачне информације о животу сељака у то време. Козарац је писао реална и рационална дела која су се у већини случајева базирала на стварним дешавањима и описивала славонску средину и квалитете тог живота. Често је према себи био самокритичан, и за њега су највише говорили да је песник природе јер је од свих био највише везан за њу. То се највише замеећивало кроз детаљне описе пејзажа у његовим делима, где ју је описивао онако како ју је доживљавао као шумар и као дете када је већину свога времена проводио у природи.

Осим пејзажа, у бројним делима описује и проблеме који муче сеоско становништво и њихове погледе на живот и околину. По томе је Козарац остао упамћен као један од најискренијих хрватских писаца јер је стварност приказивао онакву каква она заиста јест те је због тога износио све проблеме и предлагао њихова рјешења.

Уређивао је Шумарски лист (1896–98).У часопису је објављивао своје стручне радове.

Најважнија издана дела

• «Змија»
• «Приче дједа Нике»
• «Мој дјед»
• «Бисер-Ката»
• «Славонска шума», Вијенац, Загреб, 1888
• «Мртви капитали», Вијенац, Загреб, 1889
• «Међу свјетлом и тмином», Матица хрватска, Загреб, 1891
• «Тена», Дом и свијет, Загреб, 1894
• «Мира Кодолићева», Просвјета, Загреб, 1895
• «Оправа», Просвјета, Загреб, 1899

Спољашње везе

„Козарац, Јосип”. Хрватска енциклопедија. Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 28. 2. 2017.