Калијум бромид

С Википедије, слободне енциклопедије
Калијум бромид
Потассиум бромиде
Потассиум бромиде
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.937
RTECS ТС7650000
Својства
KBr
Моларна маса 119,002 g/mol
Агрегатно стање бели прах
Густина 2,75 g/cm3
Тачка топљења 734 °C (1.353 °F; 1.007 K)
Тачка кључања 1.435 °C (2.615 °F; 1.708 K)
53.5 g/100 ml (0°C)
102 g/100 mL (100°C)
Растворљивост у глицерол 21.7 g/100 mL
Растворљивост у етанол 4.76 g/100 mL (80°C)
Структура
Кристална решетка/структура Натријум хлорид
Геометрија молекула октаедрална
Диполни момент 10.41 D (gas)
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja MSDS at Oxford University
R-oznake R20, R21, R22, R36, R37, R38
S-oznake S22, S26, S36
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalijum fluorid
Kalijum hlorid
Kalijum jodid
Drugi katjoni
Litijum bromid
Natrijum bromid
Rubidijum bromid
Cezijium bromid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Калијум бромид (KBr) је со,[3] која је била у широкој употреби као антиепилептик и седатив у касном 19-том и раном 20-тов веку. Овај материјал је био доступан на слободно у САД-у до 1975. Терапеутско дејство је последица бромидног јона (натријум бромид је једнако ефикасан). Калијум бромид се у данашње време користи у ветерини, као антиепилептички лек за псе и мачке.

Физичке особине[уреди | уреди извор]

Калијум бромид је бели кристални прах, растворљив у води. У воденим растворима, у мањим концентрацијама има сладак окус, док у већим концентрацијама има горак и слан окус. Овај ефект је највише узрокован калијумовим јоном, пошто на пример, натријум бромид има сланкаст укус у свим концентрацијама. У већим концентрацијама, калијум бромид иритира слузокожу пробавних органа, првенствено желуца, а може довести до повраћања, што је типично за готово све растворљиве калијумове соли.

Хемијске особине[уреди | уреди извор]

Он је типична јонска со, која се потпуно дисоцира, а у воденим растворима има pH вредност око 7.[4][5] Она служи као извор бромидних јона, што је важно у реакцијама које се користе у производњи сребрног бромида у индустрији фотографских филмова:

KBr(l) + AgNO3(l) → AgBr(č) + KNO3

Водени бромидни јон Br- ће формирати одређене комплексе ако реагује са неким металним халидима попут бакар(II) бромида:

2KBr(l) + CuBr2(l) → K2[CuBr4]

Добијање[уреди | уреди извор]

Традиционални метод добијања KBr је путем реакције калијум карбоната са гвожђе бромидом, Fe3Br8:

4 K2CO3 + Fe3Br8 → 8 KBr + Fe3O4 + 4 CO2

Употреба[уреди | уреди извор]

Медицина и ветерина[уреди | уреди извор]

Антиконвулсантне карактеристике је први примјетио Чарлс Локок, на састанку Краљевског медицинског и хируршког друштва 1857. године. Калијум бромид се може сматрати првим ефективним леком против епилепсије. У то време је било раширено погрешно мишљење да је епилепсија изазвана мастурбацијом. Локок је уочио да бромид смирује сексуално узбуђење те је сматрао да у томе лежи његов успех у лечењу епилепсије. Све до 1912. није постојао ефикаснији лек против ове болести, до открића фенобарбитала. Калијум бромид је често погрешно употребљаван због ових погрешних схватања, као на примјер када га је британска војска додавала својим војницима у чај, у настојању да њиме смањи сексуалне потребе војника, но међутим ово никад није потврђено.[6]

У ветерини се користи у третманима против епилепсије код паса, било као примарни лек или као додатак фенобарбиталу, када је њихова појединачна употреба неадекватна. Кориштење калијум бромида код мачака је ограничено, јер носи одређени ризик од упале плућа (pneumonitis).

U SAD nije odobreno korištenje KBr у хуманој медицини. У Њемачкој није забрањена његова употреба као антиепилептичког средства нарочито код деце и адолесцената. Продаје се под трговачким називом Дибро-бе моно. Даје задовољавајуће резултате ако се користи у прописаним дозама. Доступан је у форми 850 mg таблете. У човековом организму има изузетно дуго полувреме елиминације (време за које се из организма излучи половина унесеног лека) од 6 недеља. Нису позната међуделовања овог лека са апсорпцијом или излучивањем других антиконвулсаната.

Оптика[уреди | уреди извор]

KBr је транспарентан у широком спектру видљиве светлости, од ултраљубичастих до дугих инфрацрвених таласа (0,25-25 µm). Нема значајних оптичких апсорпционих линија у свом региону трансмисије. Користи се за оптичке прозоре и призме. Мора се држати у сувом окружењу због велике растворљивости и хигроскопне природе. Индекс преламања му је око 1,55 при таласној дужини од 1,0 µm.

У инфрацрвеној спектроскопији, узорци се анализирају тако што се поспу прахом калијум бромида и пресују у облику диска. Алтернативно, узорци се могу анализирати као течни филм између два полирана диска направљена од KBr.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  4. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  5. ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
  6. ^ Principi baruta, Barbara Mikkelson (2. august 2007)
  7. ^ W. Reusch: Infrared Spectroscopy, VirtualText of Organic Chemistry Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2007)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).