Калк

Уколико сте тражили чланак о грађевинском материјалу погледајте чланак креч.

Калк (од француског calque — отисак) јесте термин који се употребљава да означи стварање нових речи у једном језику по угледу на речи из других језика. Постоје калкови који доследно следе оригинал и представљају буквалне преводе, као и они који у саставним деловима садрже одступање од уобичајеног значења речи, што указује на њихово страно порекло. У већини случајева калк се веома добро уклапа у структуру језика, тако да једино историјски подаци могу пружити доказе о страном пореклу, попут именице натчовек, настале преводом немачког термина Übermensch који је сковао Фридрих Ниче (Friedrich Nietzsche). Калк се још дели и на такозвани семантички и синтактички калк.

Настајање калкова

Један од примера настајања калкова је појава првих зграда са великим бројем спратова у САД крајем 19. века. Американци су их назвали sky-scrapers (sky — небо и scrape — дерати). Као калк ове речи појавиле су се сличне сложенице и у осталим језицима, попут српске речи небодер. Немачка верзија била је слободније преведена, па је тако реч небо замењена са речи облак чиме је добијена реч Wolkenkratzer, што у дословном преводу на српски даје нови калк — облакодер.

На претходном примеру се уочава да калкови често стварају читаве ланце између различитих језика. Тај процес започет је још у старом веку када су грчке речи послужиле као обрасци за стварање нових речи у латинском. Затим су те латинске речи у новије време преведене на велике европске језике (првенствено немачки и француски) да би затим преко њих доспеле и у језике њихових суседа.

Семантички калк

Семантички калк представља позајмљивање значења, када већ постојећа реч у неком језику добије ново значење по узору на неку страну реч. На пример српска реч звезда, која је првобитно означавала само небеско тело, попримила је и значење популарне јавне личности, по узору на енглеску реч star. Још неки од примера су политички изрази левица и десница, настали по узору на француске речи droite и gauche, које су ово ново значење попримиле у доба Француске револуције.

Синтактички калк

Синтактички или фразеолошки калк је калк који обухвата дужи израз или реченични обрт. На пример, израз дошао је к себи (у значењу освестио се или прибрао се) настао је у српском језику под утицајем немачког. Још неки од примера синтактичког калка у српском језику, насталих под утицајем немачког и других европских језика, су поставити питање, узимати у обзир, имати смисла за нешто, још увек итд.

Литература

• Клајн, Иван (2007). Испеци па реци (3. изд.). Нови Сад: ИК Прометеј. ISBN 978-86-515-0130-5.