Каранфилић

Каранфилић
	Цвет клинчића
Научна класификација
Царство:	Плантае
Кладус:	Трацхеопхyтес
Кладус:	Ангиоспермае
Кладус:	Еудицотидае
Кладус:	Росидс
Ред:	Мyрталес
Породица:	Мyртацеае
Род:	Сyзyгиум
Врста:	С. ароматицум
Биномно име
	Сyзyгиум ароматицум; (L.) Merrill & Perry; (Elmer Drew Merrill & Lily May Perry);
Синоними
	Caryophyllus aromaticus L.; Eugenia aromatica (L.) Baill.; Eugenia caryophyllata Thunb.; Eugenia caryophyllus (Spreng.) Bullock & S. G. Harrison;

Каранфилић, клинчић, каранфиловац, (лат. Sizigium aromaticum) тропско је дрво од којег се ароматични зачин добија сушењем цветних штапића. Дрво каранфила је висине 10-14 м, уско и зимзелено. Избочине су дугачке 1 - 1,5 цм, четвртастог облика и на врху затворене. Ова биљка води поријекло са Молучких острва. Данас се највише узгаја у Индонезији, Танзанији, на Мадагаскару, Сри Ланци и у Малезији.^[2]

Неотворени пупољци се узимају непосредно пре цвијета, тј. чим пупољци постану свијетли. Уклањају се из дрвета употребом бијеле памучне тканине која се користи за жетву. Затим, на неколико дана, суши на земљи док не добије карактеристичну смеђу боју. Током 17. и 18. вијека Холанђани су намјерно уклонили бројна каранфилова стабла како би створили монопол и повећали цијену тог зачина^[3]. Користи се за зачињавање јела од меса, као што су печење свиње, дивљач и тамне јухе (гулаш), неке врсте кобасица, као и за зачињавање куваног вина^[4]. Разблаживање клинчића даје уље које се користи у стоматологији као анестетик и антисептик. Бубрези могу снизити ниво шећера у крви, штенци имају јака антиоксидативна својства. Користи се и у парфимерији и за парфимрање сапуна. У Далмацији, клинчић је неизоставан дио месних сафтова. Клинчићев карактеристичан мирис и оштар ароматски укус су веома доминантни. Приликом употребе клинчића треба водити рачуна да интензиван укус не превлада зачињеним јелом , па је најбоље користити млинац с клинчићима и постепено дозирати. Слаже се са рузмарином, наром, пиментом.

Добијање каранфилића[уреди | уреди извор]

Каранфилићи се беру ручно чим се пупољци потпуно развију и добију светлоцрвену боју. Пупољци се потом заједно са петељком суше на сунцу док не изгубе три четвртине своје првобитне тежине. При томе се морају одвајати петељке са отвореним пупољцима из којих се дестилацијом може добити етерично уље. Процес сушења је завршен кад се пупољци обоје тамносмеђе и кад се садржај воде у пупољцима смањи на 12 до 16 посто.

Добре, свеже каранфилиће ћемо препознати по томе што се осушени пупољци осећају масним а под притиском нокта на петељци се појаве капљице Уља. Тест у води даје такође информацију о квалитету: високо квалитетни каранфилићи ће потонути у води или барем пливати вертикално са "главом" на горе. Они лошег квалитета, односно они који су више или мање уља изгубили, пливају хоризонтално на површини воде.

Енергетска и нутритивна вриједност[уреди | уреди извор]

Енергетска вриједност 100 г мљевеног клинчића је 323 кцал / 1350 кЈ. Садржи 61% угљених хидрата, 20% масти и 6% протеина. Од минерала у клинчићима се налази калцијум (646 мг који чини 81% РДА), гвожђе (8,68 мг што чини 62% РДА), магнезијум (264 мг који чини 70% РДА), фосфор (105 мг што чини 15% РДА). ), манган (30 мг који чини 1500% РДА) и селен (6 мг, што чини 11% РДА), цинк (1,1 мг који чини 11% РДА), бакар (0,35 мг што чини 35% РДА). Од витамина клинчић садржи витамин C (81 мг који чини 100% РДА), тиамин (0,12 мг који чини 10% РДА), рибофлавин (0,3 мг који чини 18,6% РДА), ниацин (1,5 мг). што чини 9% РДА), витамин Б6 (0.6 мг који чини 43% РДА), фолна киселина (56 мцг што чини 28% РДА), витамин Е (8.5 мцг што чини 71% РДА) и витамин К 142 мцг што чини 53% РДА). Од осталих хранљивих састојака, клинчић на 100 г садржи 34,2 г влакана и 356 мг фитостерола.

Љековитост[уреди | уреди извор]

Клинчићи имају изузетна медицинска својства, захваљујући значајним количинама традиционалних нутријената, али и разних флавоноида међу којима се истиче еугенол, кемферол и рамнетин. Пасте или уља се обично припремају за љековите сврхе каранфилића. Има антимикробна, антисептичка, антивирусна и енергизирајућа својства. Често се користи у препаратима за оралну хигијену. Утврђено је да доприноси ублажавању зубобоље, помаже код упале десни и појаве афти. Испирање уста са разријеђеним уљем и жвакањем пупова клинчића ублажава се грлобоља, осим тога захваљујући ароматичним једињењима, они се додају у водице за испирање уста и помажу код ублажавања лошег задаха из уста.

Употреба[уреди | уреди извор]

У прехрамбеној индустрији се каранфилић употребљава за ароматизовање колача, воћних јела, пића (на пример, куваног вина) и конзервисаног воћа. Исто тако се користи и као зачин свињском печењу, дивљачи, тамним супама и неким врстама кобасица. Поред тога је и један од главних састојака готових сосова и зачинских мешавина.

Уље карнфилића се употребљава у медицини као антисептик или стимуланс, а и у индустрији парфема и козметике. Често се употребљава у припреми средстава за хигијену уста.

Код производње ликера служи као једна од најчешће употребљаваних дрога.

Куповина и чување[уреди | уреди извор]

Клинчић можете купити у праху или као цијели осушени пупољак, а обично се пакује у целофан и перфориране вреће или стаклене бочице. Доступан је током цијеле године, а продавницама се налази на одјелу зачина. Ако је могуће бирајте онај из органског узгоја. Клинчић се чува у чврсто затвореним посудама, на хладном, тамном и сувом мјесту. Мљевени смеђи прах брже губи свјежину и добро га је потрошити у року од шест мјесеци, а цијели клинчић у року од годину дана, иако у том времену губи својства. Свјежину можете продужити држањем стакленке у фрижидеру.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Клинчић је поријеклом из Индонезије, све до модерне ере је растао на само неколико Молучких отока, укључујући Бацан, Макиан, Моти, Тернате и Тидоре. Клинчић се углавном производи у Индонезији, Мадагаскару, Занзибару, Пакистану и Шри Ланки, а узгаја се иу Индији под именом лаунг, Вијетнам се зове ђинх хуонг, а у Индонезији ценгкех или ценгких.