Кардиолипин

С Википедије, слободне енциклопедије
Кардиолипин

Кардиолипин (1,3-бис(sn-3’-фосфатидил)-sn-глицерол, CL) је важна компонента унутрашње митохондријске мембране, где сачињава око 20% тоталне липидне композиције. Једино друго место где се кардиолипин може наћи су мембране бактерија. Име „кардиолипин“ потиче од чињенице да је овај липид прво пронађен у ћелијама животињског срца. Он је изолован из говеђег срца током раних 1940-тих.[1] У ћелијама сисара, али исто тако и у биљним ћелијама,[2][3] кардиолипин се скоро екслузивно налази у унутрашњим митохондријским мембранама, где је есенцијалан за оптималну функцију бројних ензима који учествују у митохондријском енергском метаболизму.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пангборн M. (1942). „Исолатион анд пурифицатион оф а серологицаллy ацтиве пхоспхолипид фром бееф хеарт”. Ј. Биол. Цхем. 143: 247—256. 
  2. ^ M. Ноwицки анд M. Френтзен (2005). „Цардиолипин сyнтхасе оф Арабидопсис тхалиана”. ФЕБС Леттерс. 579 (10): 2161—2165. ПМИД 15811335. дои:10.1016/ј.фебслет.2005.03.007. 
  3. ^ M. Ноwицки (2006). „Цхарацтеризатион оф тхе Цардиолипин Сyнтхасе фром Арабидопсис тхалиана”. Пх.D. тхесис, РWТХ-Аацхен Университy. Архивирано из оригинала 05. 10. 2011. г. Приступљено 28. 09. 2012. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]