Картонска насеља

С Википедије, слободне енциклопедије
Дивље насеље у Манили, на Филипинима.

Картонска насеља (или нехигијенска насеља) су насеља од разног отпадног материјала (дасака, картона, лима...) која настају неконтролисаном градњом најчешће на рубовима великих градова земаља у развоју, као последица превеликог досељавања руралног становништва у градове, у потрази за бољим животом.[1]

Ова насеља настају непланирано, спонтано, врло често су пренасељена и без основне комуналне инфраструктуре, одвоза смећа, хигијенских услова, без воде, канализације, струје, без школа, итд.[2] Повећана урбанизација привлачи бројне мигранте који немају новаца за куповину или изнајмљивање стана, па су присиљени подићи привремену настамбу управо у дивљим насељима.

Удео површине и становништва хехигијенских дивљих насеља у укупној површини и становништву многих градова трећег света је изразито велик, неретко преко 50%. Тако, на примјер, тај удео износи у Каракасу, главном граду Венецуеле, око 35% у укупној градској популацији, у Мексико Ситију 46%, у главном граду Турске, Анкари, чак 65%, у индијској Калкути око 35%, у Бразилији око 40% итд.

Типична социјална топографија градова трећег света је да сиромашно становништво живи у баракама на периферији, док богати живе у стакленим солитерима у централним деловима града. То вуче корене још из колонијалних времена (од XVI века и примене шпанских закона) када су колонизатори насељавали најбоље земљиште у градовима док су домороци живели подаље, на рубовима, у близини рудника и плантажа где су радили.

Сами насељеници могу бити стационарни и мобилни. Стационарни су они који имају изграђене настамбе, а мобилни су без настамба. Они преко дана живе на улици, а ноћу спавају на плочницима.

У разним земљама постоје разни називи за дивља насеља:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ David Whitehouse, "Half of humanity set to go urban", BBC News, May 19, 2005.
  2. ^ Jorge Hernández. „Sólo tres unidades de bomberos atienden 2 mil barrios de Petare” (на језику: Spanish).