Каучук
Каучук (Природна гума, Индијска гума) је еластомер (еластични угљоводонични полимер) који је оригинално изведен из латекса, млечног колоида кога производе неке биљке. На биљкама се направи зарез у кори. Лепљиви, млеку слични латекс се сакупља и потом прерађује у гуму. Пречишћена форма каучука је полизопрен, који се може произвести и синтетичким путем. Природна гума се екстензивно користи у многобројним производима. Она је нормално веома растегљива, флексибилна и изузетно водоотпорна.[1][2]
Садржај |
Историја [уреди]
Открићем Америке 1491. године Европљани су упознали поред кафе, кукуруза, кромпира и смоласто-еластичну смесу, названу каучук. Тамошња племена, међу којима су племе Инка и Маја, правили су од каучука обућу, посуде за воду, лопте итд., што се данас сусреће код племена у долини реке Амазон.[1]
Прадомовина каучуконосне биљке (Hevea brasiliensis) је Бразил, а данас ову биљку узгајају плантажно готово у свим подручјима жарког појаса. Млечни сок, који цури из засеченог стабла хевеје називамо латекс. Згрушавањем тог млечног сока настаје каучук, а ова реч потиче од уродјеничке речи „Cahuchu“, што означава дрво које плаче.
Први комади довезеног каучука у Европу послужили су као врло занимљива ствар приказивана на вашарима, док су научници вршили испитивања како би открили могућност његове примене у практичне сврхе.
Покушано је прављење непромочивих кишних кабаница од платна премазаног раствором каучука. Велика лепљивост каучука при собној, а нарочито при нешто вишој температури, онемогућила је већу примену овог производа. Енглески научник Џозеф Пристли приметио је 1770. године, да каучук брише траг оловке, за шта га је и препоручио, па се стога и данас у Енглеској и Америци каучук назива rubber, што између осталог значи и „гумица за брисање“.
Први проналазак у процесу прераде каучука било је мастицирање, тј. претварање еластичног каучука гњечењем међу ваљцима у пластичну масу. Тако гњечени каучук много се лакше отапао у бензину, бензолу и другим органским растварачима. Овај проналазак дело је Томаса Ханкоцка из Енглеске, године 1820.
Пластичном каучуку додаване су разне хемикалије уз излагање различитим условима. Тако је 1839. године Чарлс Гоодyеар опазио да каучук са додатком сумпора, загревањем, даје смесу која показује знатно измењена својства. Касније је овај спој каучука и сумпора добио име гума, а сам процес назван је вулканизација. Гума за разлику од каучука не показује већу лепљивост и услед повећања температуре, а поред тога њена чврстина такође се повећава.
У прво време највећу примену има гума као електроизолациони материјал. Нагли пораст производње гуме јавља се појавом и развојем аутомобила. Прве аутогуме биле су од пуне гуме, а од 1888. године према патенту Дунлопа примењују се као и данас гуме испуњене ваздухом. Највећа количина каучука данас се примењује за израду пнеуматика, где је незаменљив.
Увидевши вредност каучука бразилске власти забраниле су извоз семенки и младица хевеје под претњом смртне казне. Упркос забрани Енглез Хенри Викам успео је око 1860. године, под изговором да купује орхидеје, накупити већу количину семенки и младица. Покушај узгајања хевеје у ботаничком врту крај Лондона због хладне климе није успео, па је остатак семенки и младица пренет на оток Цејлон (данашња Шри Ланка). Ускоро затим јављају се плантаже хевеје на читавом Малајском Архипелагу, који је и данас највећи произвођач каучука.
Референце [уреди]
- ^ а б Хорват, Звонимир, Технологија гуме, Удружење предузећа за индустрију гуме ФНРЈ, Београд, 1960.
- ^ S.K. De, J.R. White (1996). Smithers Rapra Press. ISBN 1859572626.
Литература [уреди]
- Rubbery Materials and their Compounds by J.A Brydson
- Rubber Technology by Maurice Morton
- Hobhouse Henry (2003, 2005). Seeds of Wealth: Five Plants That Made Men Rich. Shoemaker & Hoard. стр. 125–185. ISBN 1-59376-089-2.
- Ascherson Neal, The King Incorporated, Allen & Unwin, 1963. ISBN 1-86207-290-6 (1999 Granta edition).
- Hochschild, Adam, King Leopold’s Ghost: A Story of Greed, Terror, and Heroism in Colonial Africa, Mariner Books, 1998. ISBN 0-330-49233-0.
- Petringa, Maria: Brazza, A Life for Africa. Bloomington, IN: AuthorHouse, 2006. ISBN 978-1-4259-1198-0
Спољашње везе [уреди]
