Кетонско тело
Кетонска тела су назив за три једињења растворна у води која настају као нуспродукти кориштења масних киселина за производњу енергије у јетри и бубрегу. Кетонска тела се користе као извор енергије у срцу и мозгу, и витални су извор енергије за мозак током гладовања. Кетонска тела су ацетон, ацетосирћетна киселина, и бета-хидроксибутерна киселина.[1]
Кетонска тела се преносе из јетре до осталих ткива где се ацетоацетат и хидроксибутират реконвертирају у ацетил-CoA (ацетил-коензим А), који затим улази у Кребсов циклус. Срце користи малу колићину кетонских тела за енергију, а највише се користе масне киселине за добијање енергије. Мозак користи кетонска тела за добијање енергије када нема довољно глукозе на располагању (нпр. током гладовања), јер не може да користи масне киселине које преноси крв.
Кетонска тела настају из ацетил-CoA, процесом који се назива кетогенеза, а одвија се у митоходријском матриксу хепатоцита када су нивои угљених хидрата ниски, па се енергија добија из масних киселина. Ацетон настаје спонтаном декарбоксилацијом из ацетоацетата. Он се може рековертирати у ацетил-CoA, те се излучује из тела урином и издисањем.
Стање повишене вредности кетонских тела у крви назива се кетоза, а повишена вредност кетонских тела у урину назива се кетонурија. Ацетоацетат и бета-хидроксибутират су киселе материје те утичу на снижење pH крви. Повишење њихове концентрације у крви може узроковати кетоацидозу.[2]
Литература [уреди]
- ^ Mary K. Campbell, Shawn O. Farrell (2006). Biochemistry (5th ed.). Cengage Learning. стр. 579. ISBN 0534405215.
- ^ American Diabetes Association-Ketoacidosis
