Кит Ричардс

С Википедије, слободне енциклопедије

Кит Ричардс
Ричардс 2018. године
Лични подаци
Пуно имеКит Ричардс
Датум рођења(1943-12-18)18. децембар 1943.(80 год.)
Место рођењаДартфорд, Кент, Уједињено Краљевство
Занимањемузичар, певач, текстописац, музички продуцент, глумац
Породица
СупружнициПати Хансен(в. 1983)
ПартнериАнита Паленберг (1967—1980)
Деца5
Музички рад
Активни период1960—данас
Жанр
Инструменти
  • гитара
  • вокал
  • бас гитара
Остало
Повезани чланциРолингстонси
Веб-сајтkeithrichards.com

Кит Ричардс (енгл. Keith Richards, рођен 18. децембра 1943. у Дартфорду,[1] Кент) је енглески гитариста, текстописац, певач и један од оснивача чувеног рок бенда Ролингстонси.

Са Миком Џегером као коаутором, написао је и снимио многобројне песме за ову групу, укључујући (I Can't Get No) Satisfaction, Jumpin' Jack Flash, Miss You, Start Me Up, Brown Sugar, Angie, Sympathy For The Devil и на стотине других.

Објавио је и три самостална албума, међу којима је албум "Талк ис цхеап" био најбољи. Као гитариста, Ричардс је најпознатији по иновативном, ритмичном свирању.

Ричардс се појавио у филму Пирати са Кариба: На крају света, објављеном у мају 2007, у улози оца капетана Џека Спароуа (Џони Деп).

Рани живот[уреди | уреди извор]

Ричардс је рођен 18. децембра 1943. у болници Ливингстон у Дартфорду, Кент, Енглеска. Он је једино дете Дорис Мауд Лидиа (рођена Дупри) и Херберта Вилиама Ричардса. Његов отац је био фабрички радник који је био рањен у Другом светском рату током инвазије на Нормандију.[2]:17–18 Ричардсови деда и бака по оцу, Ерни и Елајза Ричардс, били су социјалисти и грађански лидери, за које је он сматрао да су „мање или више створили Лабуристичку странку Волтамстоа”, а обоје су били градоначелници општине Волтамстоу у Есексу, при чему је Елајза је постала градоначелница 1941.[3][4] Породица његовог прадеде потиче из Велса.[2]:17–18[5][6]:500

Његов деда по мајци, Августус Теодоре „Гас” Дупри, који је путовао по Великој Британији са џез биг бендом, Gus Dupree and His Boys, подстакао је Ричардсово интересовање за гитару.[2]:29–30 Ричардс је рекао да му је Дупри дао прва гитару.[7] Његов деда је 'задиркивао' младог Ричардса гитаром која се налазила на полици коју Ричардс у то време није могао да дохвати. Коначно, Дупри је рекао Ричардсу да ако он успе да дохватити гитару, она је његова.[8] Ричардс је затим осмислио мноштво начина доласка до гитаре, укључујући стављање књига и јастука на столицу, док коначно није досегао до инструмента, након чега га је деда научио основама за Ричардсову прву мелодију, „Малагуеñа”.[8] Он је предано радио на песми, а онда му је деда дозволио да задржи гитару, што је он назвао 'наградом века'. Ричардс је свирао код куће, слушајући снимке Билија Холидеја, Луја Армстронга, Дјука Елингтона и других.[2]:33 Његов отац је, с друге стране, омаловажавао музички ентузијазам свог сина.[9] Један од првих Ричардсових гитарских хероја био је Елвисов гитариста Скоти Мур.[6]:72

Ричардс у Ротердаму 1982.

Ричардс је похађао основну школу Вентворт са Миком Џегером[10] и био му је комшија до 1954. године, након чега су се обе породице Ричардс и Џегер преселиле.[11] Од 1955. до 1959. Ричардс је похађао Средњу техничку школу за дечаке у Дартфорду.[2]:22[12] Регрутован од хоровође Дартфордске школе, Р.V. „Џејка“ Клара, он је певао у триу дечачких сопраниста, између осталог, у Вестминстерској опатији за краљицу Елизабету II.[2]:27–28 Године 1959, Ричардс је избачен са Дартфордске техничке школе због изостанка и пребачен на Сидкап уметнички колеџ,[13][14] где је упознао Дика Тајлора.[2]:30[15]:263 У Сидкапу, није посвећивао довољно пажње настави, већ је посветио већи део свог времена свирању гитаре са другим студентима у ђачкој соби. У ово време, Ричардс је био савладао већину соло нумера Чака Берија.[2]:34–35

Ричардс је нехотице поново срео Џегера на железничком перону када се Џегер упутио на часове у Лондонској школи економије.[2]:38 Ритам и блуз албуми испоручиви поштом издавачке куће Цхесс Рецордс музичара Чака Берија и Мади Вотерса које је Џегер носио били су од заједничког интереса[16][17] и то је довело до обнове њиховог пријатељства. Заједно са заједничким пријатељем Диком Тејлором, Џегер је певао у аматерском бенду Little Boy Blue and the Blue Boys,[18] којем се ускоро придружио и Ричардс.[19][20] Бенд се распао када је Брајан Џоунс, након дискусије о њиховом заједничком интересовању за блуз музику, позвао Мика и Кита у паб Бриклејерс Армс, где су упознали Ијана Стјуарта.[21][22]

До средине 1962. Ричардс је напустио Сидкуп уметнички колеџ,[23] да би се посветио музици и преселио се у стан у Лондону са Џегером и Џонсом. Његови родитељи су се развели отприлике у исто време, што је довело до тога да је боравио у близини мајке и остао отуђен од оца до 1982.[2]:327–328

Након што су Ролингстонси 1963. потписали за Дека Рекордс, менаџер бенда, Ендру Луг Олдам, избацио је задње слово из Ричардсовог презимена, сматрајући да је „Кит Ричард”, према његовим речима, „изгледало више поп”.[2]:63 Током краја седамдесетих, Ричардс је поново успоставио с у свом презимену.[24]

Соло дискографија[уреди | уреди извор]

Албуми[уреди | уреди извор]

Студио[уреди | уреди извор]

Година Наслов
1988 Талк Ис Цхеап
1992 Маин Оффендер
2015 Цроссеyед Хеарт

Уживо и компилација[уреди | уреди извор]

Година Наслов Нопомене
1991 Ливе ат тхе Холлywоод Палладиум, Децембер 15, 1988 уживо
2010 Винтаге Винос компилација

Синглови[уреди | уреди извор]

Датум објављивања Наслов УК Аирплаy УС Маинстреам
Роцк
УС Адулт
Алтернативе
Цанада Дигитал Меxицо Инглес Аирплаy Албум
Децембар 1978 "Рун Рудолпх Рун" б/w "Тхе Хардер Тхеy Цоме" сингл који није албум
Октобар 1988 "Таке Ит Со Хард" 3 Талк Ис Цхеап
Новембар 1988 "Yоу Дон'т Мове Ме" 18
Фебруар 1989 "Струггле" 47
Октобар 1992 "Wицкед Ас Ит Сеемс" 3 Маин Оффендер
Јануар 1993 "Еилеен" 17
Децембар 2007 "Рун Рудолпх Рун" б/w "Прессуре Дроп" 68 поновно издање А-стране са безалбумском Б-страном
Август 2015 "Троубле" 64 20 49 Цроссеyед Хеарт
Новембар 2015 "Хеартстоппер" 46
"—" означава издања која нису на листи

Други наступи[уреди | уреди извор]

Година Песма Албум Напомене
1992 "Ох Лорд, Дон'т Лет Тхем Дроп Тхат Атомиц Бомб он Ме" Wеирд Нигхтмаре: Медитатионс он Мингус[25] Чарлс Мингусова насловница
2001 "Yоу Wин Агаин" Тимелесс[26] Хенк Вилијамсова насловница
2005 "Хуррицане" Н/А хуманитарни сингл, првобитно приписан Ролингстонсима[27]

Главни вокал на нумерама Ролингстонса[уреди | уреди извор]

Испод је листа званично објављених нумера Ролингстонса на којима Ричардс пева водеће вокале или дели водеће вокалне дужности:

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филм
Година Наслов Улога Напомене
1969 Ман он Хорсебацк Војник
2002 Тхе Симпсонс Он сам "Хоw I Спент Мy Струммер Вацатион" (воице)
2007 Пиратес оф тхе Цариббеан: Ат Wорлд'с Енд Каптан Тиг Награђен Скрим наградом
2011 Пиратес оф тхе Цариббеан: Он Странгер Тидес Номинован — Награду народног избора за омиљени глумачки ансамбл
Номинован за Скрим награду
2011 Тоотс анд тхе Маyталс: Реггае Гот Соул Он сам Документарни филм[28][29]
2012 Роллинг Стонес: Оне Море Схот Он сам ТВ филм
2015 Кеитх Рицхардс: Ундер тхе Инфлуенце Он сам ТВ филм
2017 Пиратес оф тхе Цариббеан: Деад Мен Телл Но Талес Каптан Тиг Само сличност[30]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • 2009: Лифе
  • 2014: Гус & Ме: Тхе Сторy оф Мy Гранддад анд Мy Фирст Гуитар

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рицхардс, Кеитх; Фоx, Јамес (3. 5. 2011). „2”. Лифе. Бацк Баy Боокс. стр. 21. ИСБН 978-0316034418. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Боцкрис, Вицтор (2003). Кеитх Рицхардс: Тхе Биограпхy (2нд изд.). Да Цапо Пресс. ИСБН 0-306-81278-9. Архивирано из оригинала 26. 2. 2017. г. 
  3. ^ Биннс, Даниел (24. 7. 2012). „ХИСТОРY: Кеитх Рицхардс'с Wалтхамстоw роотс”. Тхис Ис Лоцал Лондон. Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. Приступљено 23. 7. 2016. 
  4. ^ Боцкрис, Вицтор (19. 6. 2003). Кеитх Рицхардс: Тхе Биограпхy. ИСБН 9780786740901. 
  5. ^ Роwланд, Паул (30. 10. 2006). „Еxхибитион оф Wелсх пирате портраит басед он Роллинг Стоне”. Wестерн Маил. Архивирано из оригинала 15. 1. 2009. г. Приступљено 24. 1. 2011. 
  6. ^ а б Рицхардс, Кеитх (26. 10. 2010). ЛифеНеопходна слободна регистрација. Литтле, Броwн. ИСБН 978-0-316-12856-8. 
  7. ^ Десерт Исланд Дисцс, ББЦ Радио 4, 25 Оцтобер 2015
  8. ^ а б Стафф, Ноисеy (23. 10. 2015). „Хере'с тхе Сторy оф тхе Фирст Тиме Кеитх Рицхардс Плаyед тхе Гуитар”. Ноисеy. Приступљено 8. 1. 2019. 
  9. ^ Ст. Мицхаел, Мицк (1994). Ин Хис Оwн Wордс: Кеитх Рицхардс. Омнибус Пресс. стр. 75. ИСБН 0-7119-3634-X. 
  10. ^ Стевенс, Јеннy (16. 12. 2013). „Спот wхере Тхе Роллинг Стонес' Мицк Јаггер анд Кеитх Рицхардс мет то бе маркед wитх плаqуе”. НМЕ. Приступљено 8. 1. 2019. 
  11. ^ Боцкрис, Вицтор (19. 6. 2003). Кеитх Рицхардс: Тхе Биограпхy. Хацхетте Боокс. стр. 20, 22. ИСБН 9780786740901. 
  12. ^ Wеллс, Деннис (6. 7. 1995). „Дартфорд анд Сwанлеy Информер”. Архивирано из оригинала 2. 10. 2011. г. Приступљено 24. 3. 2018. 
  13. ^ „Плаqуе то марк Јаггер-Рицхардс меет”. ББЦ Неwс. 14. 12. 2013. Приступљено 8. 1. 2019. 
  14. ^ Емпире, Киттy (26. 5. 2018). „Роллинг Стонес ревиеw – сатисфацтион гуарантеед фром роцк'с олд стагерс”. Тхе Гуардиан. ИССН 0261-3077. Приступљено 8. 1. 2019. 
  15. ^ Реј, Бент (2006). Тхе Роллинг Стонес: ин тхе бегиннинг. Греат Бритаин: Фирефлy Боокс Лтд. ИСБН 978-1-55407-230-9. 
  16. ^ „Кеитх Рицхардс – Тхе Оригин Оф Тхе Специес – Медиа Центре”. ББЦ. Архивирано из оригинала 27. 7. 2016. г. Приступљено 28. 7. 2016. 
  17. ^ "I'м лоокинг ат тхис гуy анд I..., I кноw yоу, wхат yоу'ве гот ундер yоур арм ис wортх роббинг" „Кеитх Рицхардс – Тхе Оригин оф тхе Специес (Јулиен Темпле) – ББЦ Тwо”. ББЦ. Архивирано из оригинала 26. 7. 2016. г. Приступљено 28. 7. 2016. 
  18. ^ Фрицке, Давид (3. 12. 2010). „Кеитх Рицхардс”. Роллинг Стоне. Приступљено 8. 1. 2019. 
  19. ^ „Wхен Мицк мет Кеитх”. ББЦ Неwс. 17. 10. 2011. Приступљено 8. 1. 2019. 
  20. ^ „Литтле Боy Блуе & Тхе Блуе Боyс | Роллинг Стоне Мéxицо”. Роллинг Стоне (на језику: шпански). Приступљено 8. 1. 2019. 
  21. ^ Ит'с Онлy Роцк 'н' Ролл, Тхе Ултимате Гуиде то тхе Роллинг Стонес, Јамес Карнбацх анд Царол Бернсон, Фацтс он Филе Инц., Неw Yорк, НY., 1997
  22. ^ Иан Стеwарт Интервиеw бy Лиса Робинсон, Цреем Магазине, Јуне 1976
  23. ^ Ходгкинсон, Wилл (18. 4. 2009). „Со, wхат дид yоу леарн ат сцхоол тодаy: до арт цоллегес стилл продуце инвентиве поп старс”. Тхе Гуардиан. ИССН 0261-3077. Приступљено 8. 1. 2019. 
  24. ^ Даy, Елизабетх (13. 11. 2011). „Тхе Роллинг Стонес: тхат 50-yеар итцх”. Тхе Обсервер. ИССН 0029-7712. Приступљено 10. 3. 2019. 
  25. ^ „Вариоус - Wеирд Нигхтмаре (Медитатионс Он Мингус)”. Дисцогс (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-05. 
  26. ^ „Вариоус - Тимелесс”. Дисцогс (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-05. 
  27. ^ „КеитхРицхардс.цом Тхе Сторy Оф “Хуррицане. КеитхРицхардс.цом Оффициал Wебсите (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-05. 
  28. ^ "Тоотс анд тхе Маyталс: Реггае Гот Соул". ББЦ Фоур (доцументарy). Дирецтед бy Георге Сцотт. 2011. Ретриевед 15 Децембер 2016. „Тоотс анд тхе Маyталс: Реггае Гот Соул”. Архивирано из оригинала 20. 5. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2017. 
  29. ^ Тоотсандтхемаyталс. "Тоотс & Тхе Маyталс – Реггае Гот Соул – Доцументарy Траилер." YоуТубе. 15 Аугуст 2013. 15 Децембер 2016. „Тоотс анд тхе Маyталс: Реггае Гот Соул”. Архивирано из оригинала 11. 5. 2017. г. Приступљено 2. 5. 2017. 
  30. ^ „Алеxандер Сцхеер”. Бритисх Филм Институте. Приступљено 4. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]