Клиренс

С Википедије, слободне енциклопедије

У медицини, клиренс је мера реналне ексреционе способности, капацитета организма да се ослободи лека у јединици времена. Мада у клиренсу може да учествује више органа, овај процес је практично синониман са реналним клиренсом или реналним клиренсом плазме. Свака супстанца има специфичнан начин уклањања који зависи од њених филтрационих карактеристика. Клиренс је функција гломеруларне филтрације, секреције из перитубуларних капилара до нефрона, и реапсорпције из нефрона назад у перитубуларне капиларе. Клиранс је константан у кинитици првог степена, зато што се константна фракција лека елиминише у јединици времена.[1][2]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Дијаграм приказује основне физиолошке механизме бубрега

У контексту функције бубрега, сматра се да је клиренс количина течности изфилтриране из крви коју обраде бубрези или количина пречишћене крви у јединици времена, пошто има јединице запреминског протока [ запремина / време]. Међутим, он се не односи на реалну вредност; „бубрези не уклањају потпуно супстанцу из тоталног реналног протока плазме“.[3] Са становишта масеног трансфера[4] и физиологије, волуметријски крвни проток (у машини за дијализу и/или бубрезима) је само један од неколико фактора који одређују крвну концентрацију и степен уклањања супстанце из тела. Други фактори су коефицијент масеног трансфера, проток дијализата и рециркулација дијализата при хемодијализи, као и гломеруларна брзина филтрације и тубуларна реапсорпциона брзина бубрега. Физиолошка интерпретација клиренса (у стационарном стању) је да је клиренс однос генерисања масе и крвне (или плазмене) концентрације.

Његова дефиниција следи из диференцијалне једначине која описује експоненцијални распад и користи се као модел функционисања бубрега и машина за хемодијализу:

где је:

  • , брзина генерисања масе - подразумева се да је константна, и.е. није функција времена (једнака је нули за стране супстанце/лекове) [mmol/min] или [mol/s]
  • t, трајање дијализе или време након ињекције супстанце/лека [min] или [s]
  • V, волумен дистрибуције или тотална телесна вода [L] или [m³]
  • K, клиренс [mL/miн] или [m³/s]
  • C, концентрација [mmol/L] или [mol/m³]

У горњој дефиницији је први извод концентрације по времену, и.е. промена концентрације по времену.

Он се изводи из масеног баланса.

Клиренс супстанце се у неким сличајевима изражава као инверзна временска константа, која описује брзину уклањања супстанце из тела подељену волуменом дистрибуције (или тоталном телесном водом).

У стационарном стању, он се дефинише као брзина генерације масе супстанце (која је једнака брзини уклањања масе) подељеној концентрацијом супстанце у крви.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пхармацокинетицс објецтивес”. Пхармацологy2000.цом. 27. 12. 2006. Приступљено 6. 5. 2013. 
  2. ^ Kaplan Step1 Pharmacology 2010, page 14
  3. ^ Селдин ДW (2004). „Тхе девелопмент оф тхе цлеаранце цонцепт”. Ј. Непхрол. 17 (1): 166—71. ПМИД 15151274.  Available at: http://www.sin-italy.org/jnonline/Vol17n1/166.html. Accessed on: Sept 2, 2007.
  4. ^ Бабб АЛ, Поповицх РП, Цхристопхер ТГ, Сцрибнер БХ (1971). „Тхе генесис оф тхе сqуаре метер-хоур хyпотхесис”. Трансацтионс - Америцан Социетy фор Артифициал Интернал Органс. 17: 81—91. ПМИД 5158139. 

Види још[уреди | уреди извор]