Кош

С Википедије, слободне енциклопедије
Кош исплетен од прућа врбе

Кош (кошара, кошарица, корпа, сепет) је решеткаста посуда. Традиционално се израђује преплитањем танких трака различитог влакнастог материјала. Занат за израду кошева назива се кошараштво.[1]

Основни облик именице је „кош“ и од њега потичу други називи (и у другим областима).

Материјал[уреди | уреди извор]

Зависно од поднебља, материјали за израду су врло различити: шибље, рогоз, слама, трава, трска, бамбус, ратан, палме итд. У новије време кошаре се израђују од жице и пластике.

Најчешће коришћени материјали за израду већих кошева су шибе од плетарске врбе, леске и од винове лозе, те слама и рогозина за мање кошаре и кошарице.

Врсте[уреди | уреди извор]

Техника плетења с костуром
Сепет са сијеном и српом, Регионални музеј у Добоју

Кошара, кошарица, кошка, корпа и сепет су верзије и/или други називи за кош, зависно од величине и подручја на коме се производе и користе.

  • Кош је обично већих димензија, израђен од дебљих шиба врбе, леске или винове лозе. Служи код брања, за ношење и чување разних пољопривредних и других производа (кукуруза, кромпира, грожђа, јабука, шљива, огревног дрва...)
  • Кошара је најчешће коришћени синоним за кош, али се у ствари кошара и кош разликују по величини и материјалу за израду. Материјал за израду кошара је разноврстан, зависно од намене. Тако се у пољопривреди користе напред набројани природни материјали, плетени на традиционалан начин. Понегде у домаћинствима и канцеларијама, за одлагање отпада још увек се користе традиционалне кошаре, али су већим делом, као и на другим местима (јавне површине, трговине, болнице, ресторани итд.), замењене практичнијим материјалима - пластиком, жицом или металном мрежом.
    Изузетно, кошаре могу бити и већих димензија, као што је на пример кошара ("гондола") код балона.
  • Кошарица је мања кошара, израђена од тањих материјала (тање врбове шибе, сламе, траве, рогоза). Служи за чување или ношење мањих или осетљивих производа (јаја, гљиве, хлеба), а често се користи и као украсни предмет.
  • Кошка[2] је врста кошаре с подлогом од дрвета и једном равном страном. Назив се користи у неким подручјима Хрватске (Покупље, Хрватско загорје, Подравина).
  • Корпа[3][4] је синоним за кошару. Назив потиче од немачке речи корб, односно латинске цорбис. Деминутив је "корпица".
  • Сепет (сепетка) је регионални назив за кошару, пореклом из турског језика.

Израда[уреди | уреди извор]

Техника спиралног плетења

Начелно се примењују две технике плетења, зависно од коришћеног материјала и величине предмета:

  • Плетење с костуром примењује се при коришћењу шиба: око костура који чине зракасто распоређене и укрштене дебље шибе преплићу се тање еластичне шибе. Овом техником плету се кошеви, кошаре, те предмети који нису кошеви (демижони, колевке и други намештај).
  • Спирално плетење примењује се при раду с тањим и еластичним материјалима: струкови сламе (обично ражене) слажу се и спирално уплићу. Овом техником израђују се мање кошаре и кошарице, те разни украсни предмети.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, свезак 6, пп. 189, Загреб, 2004. ISBN 978-953-6036-36-3
  2. ^ "Сјетом старих заната", одјељак "Плетарство и кошараштво" на wеб страници "Шокачки портал", [мртва веза]
  3. ^ Братољуб Клаић, "Рјечник страних ријечи", пп. 743, Накладни завод МХ, Загреб 1984.
  4. ^ "Лексикон Минерва", ступац 729, Минерва накладна књижара, Загреб 1936.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]