Коњица
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Коњица је назив за род копнене војске коме је сврха обављање непосредних задатака, а који се од пешадије разликује по томе што се њени припадници маневрирају, односно борбене задатке обављају јашући на коњима.
Иако су древне културе након припитомљавања коња релативно брзо препознале користи њихове употребе у рату, коњица у свом традиционалном облику је развијена тек у степама Централне Азије, где је савршено одговарала потребама и могућностима тамошњих номадских народа. Коњицу су многе државе увеле нешто касније, замијенивши дотадашње бојне двоколице.
Коњица се у Европи развила тек у Средњем веку, са развитком технологије и узгајањем коња које су биле погодне за ратовање. Тада је постала главни род војске, чије је деловање често одлучивало битке и ратове. Пешадија је примат повратила тек у Новом веку увођењем нових тактика и ватреног оружја.
Коњица је због тога почела постепено губити своје непосредне борбене улоге, тако да се до средине 19. века почела користити углавном за извиђање, тзв. мали рат или гоњење пораженог непријатеља. Први светски рат је коначно указао на застарелост коњице у модерном добу, с обзиром на њене огромне логистичке захтеве, скроз неоправдане у односу на њену борбену вредност. Иако се коњица користила и у каснијим сукобима, све војске су је постепено укинуле и замениле моторизиране и оклопне јединице, иако у појединим областима света коњица још увек игра корисну улогу због недостатка прометне инфраструктуре.
Коњичке јединице у војскама данас играју искључиво церемонијалну улогу, док их полиција користи у сврху сузбијања већих нереда.
Спољашње везе [уреди]
