Кориснички генерисан садржај

Кориснички генерисани садрзај (УГЦ) обухвата све садржаје на интернету који не потичу (долазе) од фирми и организација, него који су сами корисници поставили. Кориснички генерисани садржај доноси бесплатне садржаје, штеди новац и ствара за остале кориснике додатне вредности. Типичан пример био би Флицкр, он-лине заједница за размену фотографија, на којој се може наћи преко 37 милиона слика, и где 1,2 милиона корисника поставља на сајт и до 200.000 слика дневно. Кориснички генерисан садржај променио је начин коришћења Интернета, па се уместо једносмерног преноса медијског садржаја од стране одређеног броја компанија садржаји креирају од стране корисника и размењују између њих.^[1] Појавом WЕБ 2.0 појављује се и кориснички генерисан садржај.

Историја[уреди | уреди извор]

УГЦ је сортирано у пеер-то-пеер искуством од почетка дигиталног доба. Најранији облик стигао је 1980. године са Усенет, глобалне мреже која дозвољава корисницима да дискутују, деле коментаре и искуства о датој теми. Ране верзије Продиги, рачунарске мреже су покренуте 1988. године, такође олакшава корисничке дискусије и коментаре, као и ране верзије АОЛ.

Крајем 1990-их бележи успон "гледаности сајтова", што је омогућило корисницима да оцене предмете на основу неколико критеријума, од физичког изгледа до професионалне компетентности. То се брзо проширило преко Интернета, и донело са собом контроверзан утицај који могу да имају на животе људи често несвесно приватних ствари изложених суду јавности. Такве контроверзе су порасле као УГЦ сајтови који су постали чешћи и утицајни.

Још један рани облик УГЦ су форуми; подручја у оквиру сајтова са садржајем који омогућава читаоцима да комуницирају једни са другима око тема везаних за садржај.^[2] Чак и у овој ери доминирају сајтови друштвених медија, а блог ће наставити да буде робустан, и дозовољаваће корисницима да комурницирају једини са другима везано за теме повезане са садржајем.

Примери корисничких генерисаних садржаја[уреди | уреди извор]

Wики представљају пример wеб сајтова чији је целокупан садржај кориснички генерисан. Чланци у wики-у креирају се учешћем већег броја људи, коришћењем једноставног маркуп језика у оквиру wеб броwсера. Кориснички генерисан садржај и отворен приступ уређивању представљају најзначајнију предност wики-ја, али и основни недостатак. Остали недостаци су немогућност провере валидности садржаја и недостатак контроле. Било је случајева, као у инциденту Сеигентхалер, када се скептицизам везан за тачност садржаја на Wикипедији показао оправданим. Без обзира на све недостатке, овај отворени модел у пракси добро функционише. Многи аналитичари, а и корисници, Wикипедију сматрају озбиљним конкурентом енциклопедији Британница.

Пример заједничког процеса креирања садржаја је и делициоус, сајт за онлајн складиштење, додавање и таговање боокмарка. Недостатак букмарка који се налазе на корисниковом рачунару је да се не могу користити на другој локацији или размењивати с другим корисницима. Сајтови за онлине боокмаркинг, као што је делициоус, омогућавају скадиштење и орагнизовање боокмарка на централном месту на вебу, тако да корисници могу да креирају он-лине друштвене мреже које их повезују с пријатељима, породицом и колегама, или с потпуним страницама са којима деле слична интересовања.

Употребом међусобних веза у овој (али и било којој другој) друштвеној мрежи корисници могу да праћењем понашања осталих корисника долазе до нових информација, лакше и ефикасније него нпр. коришћењем е-маила.

Кроз анализу веб сајта делицоус.цом види се да су корисници друштвених мрежа у центру пажње. Они су главни учесници у процесу креирања и размене садржаја. Чињеница да су пријава и коришћење ових сајтова бесплатни и једноставни је оно што привлачи велики број корисника на сајтове друштвених мрежа.

Друштвене мреже[уреди | уреди извор]

Онлине мреже као што су Инстаграм, Тwиттер, Фацебоок и ЛинкедИн представљају неке од најдинамичнијих и обећавајућих манифестација друштвених медија још увек. Ови сајтови омогућавају умрежавање на великој скали, где појединци могу да се повежу са другима на основу оффлине пријатељства, заједничких интереса, заједничких професионалних циљева, или међусобног познанства.

Када се корисник придружи сајту социјалне мреже, добија страну где попуњава податке за креирање профила. Од њих се тражи да наведу личне информације као на пример пребивалиште, пословна историја, хоби, омиљене филмове, интересовања итд. Такође могу да поставе слике, да објаве линкове других Wеб страница за које мисле да су интересантне. Ове информације се приказују на њиховим профилима, и могу да поставе приватност профила на јавни или приватни.

Почетна страница служи за истраживање друштвених мрежа. Помоћу ње могу да проналазе људе са истим интересовањима или било које друге. Када пронађу особу са којом желе да деле информације пошаљу им захтев за пријатељество. На овај начин глобалне мреже повезују људе са пријатељима или људима сличних интересовања.

Друштвене мреже дозвољавају људима постављање коментара, слика, снимака и wеб линкова на профиле својих пријатеља. Милијарде људи користи овај начин умрежавања, тзв.сингле-цлицк умрежавања или умрежавања једним кликом.

Правна страница[уреди | уреди извор]

Приликом корисћења корисничко генерисаног садржаја морају да се узму у обзир неки правни аспекти. Тако да садржаји које су поставили корисници не смеју да прекрше закон, да позивају на кривично дело или насиље, исто тако мора да се поштује ауторско право. На пример YоуТубе филтрира садржаје аутоматски и разврстава клипове који крсе закон, на пример музика без права за објављивање или делови из тв емисија. Ако се корисници позивају, да садрзаје припреме, морају да се изјасне у којој мери они задржавају права на послат садржај.