Краљевски ботанички вртови у Кјуу

С Википедије, слободне енциклопедије

Краљевски ботанички вртови у Кјуу или Кјуски вртови обухватају 121 хектар вртова и ботаничких стакленика између Ричмонда и Кјуа у југозападном Лондону,[1] отворени 1759. године. У његовом саставу је и палата Вејкхерст с вртовима у Сасексу. То је међународни ботанички истраживачки центар и образовна институција у којој ради више од 700 људи. Њу годишње посети око два милиона туриста и остварује приход од 56 милиона фунти годишње.[2]

Директор Краљевских ботаничких вртова је Ричард Деверел. Он је одговоран за највећу светску колекцију живих биљака са више од 30.000 примерака и највећи хербаријум на свету са преко седам милиона примерака. Библиотека Кјуских вртова поседује више од 750.000 свесака и више од 175.000 илустрација и цртежа биљака. Вртови су смештени на отвореном пејзажу од светског значаја и у 37 зграда које су све британски споменици културе. Од 2003. године уписани су на УНЕСКО-в попис места светске баштине у Европи због његовог значаја и непрекинутог доприноса проучавању биљне разноликости и економичне ботанике у историјском пејзажу.

Панорама Кју вртова

Историја[уреди | уреди извор]

Кјуске вртове је као егзотични парк започео Лорд Кејпл Џон од Тјуксбурија 1759. године, а проширила их је Августа Довагер, британска принцеза и удовица принца Фридрика за кога је Вилијам Чамберс 1761. године изградио кинеску пагоду која и данас стоји у парку. Краљ Џорџ III је уз помоћ Вилијама Ајтона и Џозефа Банкса обогатио вртове, који је купио и суседну "Холандску кућу" 1781. године како би послузила као вртић за краљевску децу. Данас је позната као палата Кју.

Колекција врта је расла неравномерно до устоличења њеног првог адвоката, Франсиса Мејсона 1771. године. Год. 1840. вртови су службено постали Државни ботанички вртови, а за време адвоката Вилијама Хокера, њихова површина је повећана на 30 хектара, укључујући и арборетум који је имао 109 хектара.

Кућу палми је изградио Децимус Бартон од 1844. до 1848. године као прву велику грађевину металне конструкције на свету. Све стаклене плоче на њој су ручни рад. Умерена кућа, која је дупло већа од Куће палми, је изграђена у 19. веку и данас је највећи викторијански стакленик.

Овде је у 19. веку први пут промовисано гајење дрвета гуме изван Јужне Америке. Фебруара 1913. године Кућа чаја је изгорела након што су је запалиле суфражеткиње Олив Вари и Лилијан Лентон током њихових вандализама у Лондону.

Октобра 1987. Кју вртови су изгубили стотине стабала током велике олује. Јуна 2003. године постали су УНЕСКО-ва светска баштина.

Одлике[уреди | уреди извор]

Професионалне установе[уреди | уреди извор]

Палата Кју
  • Хербаријум у Кјуу је највећи на свету с око 7 милиона примерака, посебно тропских, који се користе у таксономским проучавањима.[3]
  • Банка семена је у склопу конзерваторског пројекта "Миленијумска банка семена" (Сасекс) којом желе да заштите биљке од истребљења.
  • Библиотека и архив у Кјуу је једна од највећих ботаничких колекција у свету с преко милион предмета, укључујући књиге, ботаничке илустрације, фотографије, писма, рукописи, периодни системи и карте. У Библиотеци Јодрел смештена је библиотека Економске ботанике и микологије.
  • Форензичка хортикултура је облик помагања ботаничког врта полицијском истраживању.
  • Економска ботаника је лабораторија која се бави одрживом употребом и гајењем биљака у Уједињеном Краљевству, али и другим светким подручјима. Он садржи више од 90.000 ботаничког материјала и етнографских експоната који су изложени у Музеју бр. 1.

Атракције[уреди | уреди извор]

Икстрата шеталиште изнад крошања
Галерија Маријан Норт
Пагода у Кјуу
  • Алпска кућа (2006) има аутоматске сенке које спречавају њено прегревање и систем природне вентилације ( цеви које се хладе тако што су закопане на дубину константне температуре) који увек удувава свеж хладан ваздух потребан за планинско биље.
  • Чокушии-Мон је копија карамона (самостојећег портала) јапанског храма Ниши Хонган-џи (Кјото) изграђен за јапанску изложбу 1910. године.
  • Брдо компоста је највеће на свету а чине га остаци биљака из Кјуских вртова и ђубриво из оближње коњушнице.
  • Перивоји кроз вртове служе за организоване обиласке који су бесплатни сваки дан од 11 до 14 сати. Кјувски Еxплорер је услуга трамваја на плински погон (како би се минимализовало загађење) са 72 седишта који кружи кроз вртове, с возачем и водичем.
  • Палата Кју је најмања британска краљевска палата из 1631. године у холандском стилу. Позади се налази Краљичин врт у којем се узгајају само биљке које су биле у Уједињеном Краљевству у 17. веку и медицинско биље..
  • Кућа Минка је јапанска дрвена кућа из 1900. године, изворно саграђена у предграђу Оказакија у Јапану, те растављена и 2001. премештена у Кју, и опремљена 2006. године.
  • Галерија Маријан Норт из 1880-их садржи 832 слике Маријане Норт која је путујући Америкама и Азијом сликала биљке.
  • Музеј бр. 1. је из 1857. (Децимус Бартон) уз Кућу палми и приказује експоненте који илуструју људску зависност о биљкама, укључујући алатке, одећу, храну и лекове. Горњи спратови су образовни центар.
  • Стаклена башта Неш у неокласицистичком стилу из 1836. године садржи изложбу фотографија.
  • Оранжерија ( Вилијам Чемберс) из 1761. године има пречник 28 x 10 м и данас је ресторан.
  • Пагода из 1762. године (Вилијам Чемберс) је копија кинеске пагоде Та и има десет осмоугаоних подова који се сужавају ка врху, а сваки спрат има карактеристичне кинеске кровове. Висока је 50 метара, а у приземљу је пречника од 15 м.
  • Дијанина стаклена башта је трећа највећа и направљена је 1987. године под покровитељством принцезе Дијане и има десет компјутерски контролисаних микро-климатских зона с примерцима биљака из сувих и влажних тропа (нпр. орхидеје, кактуси и месождерке).
  • Брвнара краљице Шарлоте из 18. века је била венчани поклон краља Ђуре III.
  • Ризотрон (2008) је просторија с бронзаним рељефом дрвета на коме су ЛЦД заслони који показују посетиоцима шта се догађа с биљкама испод тла.
  • Саклер прелаз (Буро Хаполд и Џон Павсон) од гранита и бронзе из 2006. године прелази преко језера.
  • Галерија Ширли Шервуд из 2008. године је галерија ботаничке уметности колекције Др. Ширли Шервуд.
  • Умерена кућа из 19. века је највећи викторијански стакленик, а садржи биљке из умерене климе широм света.
  • Иксстрата (2008) је шеталиште изнад крошања које својом висином од 18 метара и дужином од 200 м пружа посетиоцима несвакидашњи поглед на врхове крошања[4]. Има и степениште и лифт, као и под који је направљен од метала који се савија под тежином посетилаца.
  • Кућа лопоца је највлажнији и најтоплији стакленик у Кјуу, а садржи велику колекцију биљака из топлих крајева.

Колекције биљака[уреди | уреди извор]

  • Водени врт из 1909. године садржи колекцију водених и приобалних биљака са великим средишњим и мањим базенима.
  • Арборетум прекрива половину ботаничких вртова, а има више од 14.000 стабала са више хиљада врста дрвећа.
  • Травнати врт из 1980-их има експонате украсних и економских травњака са више од 580 врста трава.
  • Парк Хербејшс (1860-их) је парк у коме студенти уче да разликују биљке које су поређане по врстама и родовима.
  • Врт ружа се налази иза Куће палми.

Остале колекције и специјализована подручја парка посвећена су овим биљкама: бонсаи, родендрон, азалеја, бамбус, јунипер, берберис дел, љиљани, магнолија и папрати.

Панорама Кју вртова зими

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Кју, историја и баштина”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2014. г. Приступљено 12. 4. 2014. 
  2. ^ „Годишњи финансијски извештај 2010.”. Архивирано из оригинала 9. 3. 2014. г. Приступљено 12. 4. 2014. 
  3. ^ „Ботаничка колекција”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 6. 4. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]