Кварнерски залив
Кварнерски залив, или краће Кварнер, је поред Тршћанског залива највећи морски залив на Јадрана. У заливу се налазе острва међу којима су највећа Крк, Црес, Раб и Паг. Кварнерско приморје обухвата најисточнији део полуострва Истре, копно око Ријечког залива и приморску страну Велебита.[1] Највећа острва представљају планине у мору јер се дижу 600-700 m са дна мора дубоког педесетак m. Највећи град на обали Кварнерског залива је Ријека. Кварнер је административно подељен између четири жупаније: Истарску. Приморско-горанску, Личко-сењску и Задарску (Силба, Олиб и Премуда).
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Кварнер се дели на копнени део: кварнерско приморје или кварнерска ривијера или кварнерска обала, кварнерска острва и на морски део Кварнера.
Кварнерска острва[уреди | уреди извор]
Од југа према северу следећа су острва: Премуда, Силба, Олиб, Планик, Маун и Шкрда (под Задарском жупанијом), северни део Пага (Личко сењска жупанија), те у Приморско-горанској жупанији Долин, Раб, Голи, Гргур, Првић и Крк те према западу су Истарска острва Иловик, Орјуле (Веле и Мале), Лошињ, Сусак (или Сансего), Сракане, Уније и Црес[2].
Кварнерски залив - море[уреди | уреди извор]
Кварнерски залив је острвским низовима раздељен на Ријечки залив (север), Велебитско-винодолски канал (део између обале Хрватскога приморја и острва Крка, Раба и северног дела Пага), Кварнерић (итал. Qуарнероло) између острва Крка, Раба и Пага, с једне, и Цреса и Лошиња с друге стране те залива Кварнер у ужем смислу (Синус Фланатицус, лат.) - заљев између острва Цреса и Лошиња и истарске обале.
.jpg)
Вела врата (итал. Цанале ди Фаресина, тал.) је теснац (широк 4,2 км) на сјеверу Кварнера између Цреса и истарске обале који води у Ријечки залив (итал. Голфо ди Фиуме)[3] те Унијски канал између Лошиња и Унија и Сракана, Средња врата између Цреса и Лошиња на северу Кварнерића, те Пашки канал између Пага и Раба, Велебитски канал (итал. Цанале делла Морлацца) измешу копна и острва Пага, Раба, Голог, Гргура и Првића који се на северу продужава у Винодолски канал између копна и острва Крк који завршава теснацем Мала врата на улазу у Ријечки залив.
Кварнерски залв је врло разведен, просјечно дубок 50 м, у Ријечком заљеву 50-60 м. У Кварнерићу је максимална дубина 104 м, и то на истоку Цреса.[2] Заљев је најдубљи у каналу Крушија између Плавника и Цреса -114 м. Дно мора је муљевито у средишњим деловима залива шта погодује развоју кварнерских шкампа омиљене посластице, а уз отоке обала дно је каменито.
Просечна амплитуда плиме и осеке у Ријеци је 30 цм. Максимална амплитуда забиљежена у Ријеци износи 1.35 м, за разлику од тог у Венецији 2.15, а у Трсту 2,41 м.[4]
Кварнерска ривијера[уреди | уреди извор]
Кварнерска ривијера или Кварнерско приморје обухвата део Хрватског приморја најчешће се наводи од фјорда Јабланац према западу, Ријечко приморје до увале Прелука те истарску Либурнију (од Волоског до Пломина) те остали дио југоисточне истарске обале уз залив Кварнер. Испод Велебита обала је стрма и углавном неприступачна (у већем делу Велебитског канала) с изразитим крашким камењарима и вегетацијом макије, да би у Винодолском каналу између копна и отока Крка обала била питомија с блажим падинама и плажама, а од Новог Винодолског према западу вегетација је многто бујња (храстови и борови). На подручју Бакарског залива опет су изразите крашке појаве, да би се од Кострене до Прелуке рељеф и природа опет постали питомији.
Од већих река које се уливају у Кварнер су Рјечина и Раша, а на Хрватском приморју се улијевају воде из акумулационих језера Локве и Бајер (за хидроцентралу Трибаљ) које се спајају с водама потока у Винодолској долини и уливају у Цриквеници, а источно од Сења уливају се воде река Лике и Гацке за хидроцентралу код Калића.
На ривијери се налазе два већа заљева: Бакарски и Рашки заљев, те мањи заљеви попут фјорда Јабланац те Жрновице и Повиле крај Новог Винодолског и Пломинског залива на истарској обали Истре.
Клима[уреди | уреди извор]
Клима је типично медитеранска са благим зимама, али како је Кварнерски залив према североистоку окружен рубом високих планина, често је зими изложен утицају планинске, тј, континенталне климе са продорима хладнога ваздухаа - бура са североистока, и трамонтана са севера. Доста је локација на Кварнеру које су заштићене од удара буре као нпр читава југозападна страна отока Раба и Лошиња, затим подручје Либурније... гдје су микроклиматски услови зими са суптропским карактеристикама па на Рабу и Лошињу успешно расту агруми.[4]
Кварнерска страна Учке привлачи кишне облаке, тако да је у појединим годинама Ријека рекордер на источној обали Јадрана по количини падалина.
Насеља[уреди | уреди извор]
Највећи град Кварнера је Ријека, велика лука и бивши индустријски центар, остали већи урбани центри су летовалиште Црквеница и град Сењ на истоку, те Крк и Раб у средини Кварнера. На Кварнеру у ужем смислу већи град је Црес, уз хисторијски градић Осор на превлаци која раздваја острво Црес од Лошиња. те највећи град на свим јадранским острвима - Мали Лошињ.
Дуж истарске обале Кварнера, након љетовалишта и зимовалишта Опатије и Ловрана, нема већих градова, већ само мањих лука; Пломин, Ракаљ, летовалиште Рабац, Крница, Лижњан и Медулин.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Некад интезиван поморски саобраћај Кварнером одвијао се из Ријеке за Далмацију где бродови плове Кварнерићем, а кроз Вела врата и залив Кварнер плове већи теретни бродови према отвореном мору. Због дубине мора ријечка лука може примати цапесизе бродове (који премашују мере за пловидбу Панамским и Суеским каналом). Од свих острва је једино Крк мостом повезан с копном (Титов или Крчки мост), а најпрометније трајектне линије су Призна-Новаља за острво Паг, Стиница (раније Јабланац)-острво Раб те Брестова-Порозина за острва Црес и Лошињ. Поред тога добром катамаранском везом повезани су Раб, Мали Лошињ и Сусак са Ријеком, а у летно сезони актуална је путничка бродска и катамаранска линија Пула-Мали Лошињ-Задар.[2]
Кроз источне кварнерске отоке пролази пут Плава магистрала која води од Титовог до Пашоги моста са трајектним везама Крка и Раба (Башка-Лопар), Раба и Пага (Пударица-Стара Новаља). Оток Крк је од недавно спојен трајектном линијом с отоком Цресом (Мераг) тако да се плава магистрала проширила и на цреско-лошињски архипелаг.
Етимологија[уреди | уреди извор]
За ране антике залив Кварнер у ужем смислу) се називао Синус Фланатицус, по Фланони (данашњи Пломин у Истри), а за читав Кварнерски залив у касној антици се користи назив Либурницус Синус (Либурнски залив) дат по римској покрајини Либурнији у саставу Далмације. Спомиње се и римски назив Синус Полатицус (назван по римској Поли), а назив Синус Царнариус (вероватно Крањски залив) је из потпуно несигурних извора.
У касном средњем веку спомиње се назив Царнарио (Данте) и Кварнер, али етимолошки остају загонетно.
По једној хипотези име Кварнер можда потиче од латинског маре qуатернариум = четири мора, јер је острвима наводно био подељен на четири пловна пута, али та 4 пловна пута (западни према Венецији и Равени, јужни према Задру, источни према Сењу и северни према Ријеци)[5] спада у натегнуту тезу.
Најближа реч су кварнар, у истарском чакаском дијалекту значи четрдесет, што се тешко може смислено повезати са Кварнером, те енглеска ријеч цорнер смислено би одговарало Кварнеру, морски кут, угао према копну, али та реч, историјски гледано, није могла доћи из енглеског језика, једино ако је реч корнер келтског порекла
Име Царнарио који је споменуо Данте асоцира на царне (месо) или, по другим хипотезама, име потиче од италијанског цавернариу = залив пећина, али кварнерски залив ипак не карактеризују морске пећине (има их пет).[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Зонн, Игор С.; Костианоy, Андреy Г.; Семенов, Александр V.; Јоксимовић, Александар; Ђуровић, Мирко (2021), Кварнер Баy, Кварнерски Заљев, Спрингер Интернатионал Публисхинг, стр. 195—195, Приступљено 2023-11-18
- ^ а б в Кварнерски заљев”. Истрапедиа.
- ^ Кварнерски заљев” (хрватска). Истрапедиа.
- ^ а б в „Енцицлопедиа италиана ди сциензе, леттере ед арти”. Леxикон дес гесамтен Буцхwесенс Онлине. Приступљено 2023-11-17.
- ^ Скок,Петар Славенство и романство на Јадранским отоцима, Загреб 1952.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
