Кверцетин
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
2-(3,4-dihidroksifenil)-3,5,7-trihidroksi-4H-hromen-4-on
| |
Други називи
Софоретин
Мелетин Ксантаурин Кверцетол Кверцитин Квертин Флавин мелетин | |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
DrugBank | |
ECHA InfoCard | 100.003.807 |
КЕГГ[2] | |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C15H10O7 | |
Моларна маса | 302,236 g/mol |
Агрегатно стање | жути кристални прах[1] |
Густина | 1,799 g/cm3 |
Тачка топљења | 316 °C |
Практично је нерастворан у води; растворан у воденим алкалним растворима[1] | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Кверцетин се сматра биофлавоноидом из групе полифенола због тога што је његова хемијска структура основни "скелет" већине других биофлавоноида, укључујући рутин и хесперидин. Неки научници га зову још и краљем флавоноида. Кверцетин је флавонол. Овај биљни флавоноид је присутан у воћу, поврћу, лишћу, и житарицама.
У бројним студијама кверцетин се показао као најактивнији од већине биофлавоноида, а бројне лековите биљке своју активност дугују управо кверцетину. Показало се да је кверцетин добар протупални агенс јер директно блокира неколико почетних ступњева упалног процеса. На пример, кверцетин блокира синтезу и ослобађање хистамина и других медијатора упале. Осим тога доказано је да је јак антиоксиданс, па штити LDL холестерол од оксидације, и на тај начин смањује опасност од његовог накупљања на унутарњим зидовима артерија. Кверцетин такође спречава згрушавање крви, а тиме и стварање крвних угрушака.
Могућа деловања[уреди | уреди извор]
Алергије[уреди | уреди извор]
Неки научници верују како је кварцетин антихистаминик и да благотворно делује код лечења поленске грознице у комбинацији с флавоноидима из агрума.
Упале[уреди | уреди извор]
Кверцетин потискује стварање материја одговорних за ширење упалних болова код поремећаја попут реуматског артритиса и колитиса. Научна студија која говори томе у прилог, а обављена на Корнел универзитету. Она указује на деловање кверцетина приликом стишавања и ублажавања упалних процеса, ова студија је показала да флавоноиди из сока грејпфрута, спречавају стварање ензима који гуши кортизон, природно протупално средство створено властитим телесним механизмима против болова[5].
Срчане болести[уреди | уреди извор]
Спроведено је неколико опсежних истраживања везаних за кверцетин и срчане болести. Кверцетин можда има боље деловање од витамина Е у онеспособљавању опасног холестерола у штети коју може нанијети срцу и крвотоку. Закључак тих истраживања гласи: „Већа конзумирана количина кверцетина је у посебној сразмери с мањом опасношћу од болести срца и инфаркта“[6][7].
Карцином[уреди | уреди извор]
Спроведена су испитивања на животињама и људима. Закључак је да кверцетин успорава развој тумора и напредовање различитих врста карцинома. Код људи зауставља раст леукемијских ћелија и успорава развој рака дојке[8][9]. Кверцетин може превентивно дјеловати или лијечити рак дебелог цријева[10], а можда и рака једњака те рака ендометрија.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Quercetin dihydrate safety sheet on http://www.pvp.com.br (English) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2011)
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Reidenberg. M. M., Clinical Pharmacology and Therapeutics, 1996; 59: 62-71.
- ^ Hertog, M., et al., Lancet, 1993; 342: 1007-11.
- ^ Hertog, M., et al., Aichives of Internal Medicine, 1995; 155: 381-86.
- ^ Fischer, M, et al. Carcinogenesis-Oxford, 1982; 3: 1243-45
- ^ Singhal, R., et al., Biochemical and Biophysical Research Communications, 1995; 208(1): 425-31.
- ^ Agullo, G., et al., Cancer Letters, 1994; 87(1): 5563.