ЛХЦГР

С Википедије, слободне енциклопедије
Лутеинизирајући хормон/хориогонадотропински рецептор
Идентификатори
Симболи ЛХЦГР; ЛХР; ЛЦГР; ЛГР2; хЛХР
Вањски ИД ОМИМ: 152790 МГИ: 96783 ХомолоГене: 37276 ИУПХАР: ЛХ ГенеЦардс: ЛХЦГР Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3973 16867
Енсембл ЕНСГ00000138039 ЕНСМУСГ00000024107
УниПрот П22888 П30730
РефСеq (мРНА) НМ_000233 НМ_013582
РефСеq (протеин) НП_000224 НП_038610
Локација (УЦСЦ) Цхр 2:
48.77 - 48.84 Мб		 Цхр 17:
88.65 - 88.7 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

LHCGR, лутеинизирајући хормон/хориогонадотропински рецептор, лутропин/хориогонадотропински рецептор (LCGR) или рецептор лутеинизирајућег хормона (LHR), је трансмембрански рецептор нађен у јајницима, тестисима и екстрагонодалним органима као што је материца. Овај рецептор интерагује са лутеинизирајућим хормоном (LH) и хорионским гонадотропинима (као што је hCG код човека). Он је члан фамилије Г протеин-спрегнутих рецептора. Његова активација је неопходна за функционисање хормона током репродукције.

LHCGR ген[уреди | уреди извор]

LHCGR ген је нађен на хромозому 2 p21 код људи, близо гена FSH рецептора. Он се састоји од 70 kbp (versus 54 kpb за ФСХР).[1] Ген је сличан генима FSH и TSH рецептора.

Структура рецептора[уреди | уреди извор]

LHCGR се састоји од 674 аминокиселина и има молекулску масу од око 85–95 kDa у зависности од степена гликозилације.[2]

LHCGR абнормалности[уреди | уреди извор]

Мутације које доводе до губитка функције овог рецептора могу да доведу до неплодности код жена. Опсежна инактивација може да узрокује псеудохермафродитизам мушкараца, због одсуства респонса феталних Леидигових ћелија и стога индукује маскулинизације.[3] Инактивација мање јачине може да доведе до хипоспадије или до развоја микропениса.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Алфред Г. Гилман и Мартин Родбел су награђени Нобеловом наградом за физиологију или медицину 1994. за откриће Г протеинског система.

Интеракције[уреди | уреди извор]

За лутеинизирајући хормон/хориогонадотропински рецептор да интерагује са GIPC1.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Симони M, Громолл Ј, Ниесцхлаг Е (1997). „Тхе фоллицле-стимулатинг хормоне рецептор: биоцхемистрy, молецулар биологy, пхyсиологy, анд патхопхyсиологy”. Ендоцр. Рев. 18 (6): 739—73. ПМИД 9408742. дои:10.1210/ер.18.6.739. 
  2. ^ а б Асцоли M, Фанелли Ф, Сегалофф DL (2002). „Тхе лутропин/цхориогонадотропин рецептор, а 2002 перспецтиве”. Ендоцр. Рев. 23 (2): 141—74. ПМИД 11943741. дои:10.1210/ер.23.2.141. 
  3. ^ Wу СМ, Цхан WY (1999). „Мале псеудохермапхродитисм дуе то инацтиватинг лутеинизинг хормоне рецептор мутатионс”. Арцх. Мед. Рес. 30 (6): 495—500. ПМИД 10714363. дои:10.1016/С0188-4409(99)00074-0. 
  4. ^ Хиракаwа, Такасхи; Галет Цолетте; et al. (2003). „GIPC binds to the human lutropin receptor (hLHR) through an unusual PDZ domain binding motif, and it regulates the sorting of the internalized human choriogonadotropin and the density of cell surface hLHR”. J. Biol. Chem. United States. 278 (49): 49348—57. ISSN 0021-9258. PMID 14507927. doi:10.1074/jbc.M306557200.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Ji TH, Ryu KS, Gilchrist R, Ji I (1997). „Interaction, signal generation, signal divergence, and signal transduction of LH/CG and the receptor.”. Recent Prog. Horm. Res. 52: 431—53; discussion 454. PMID 9238862. 
  • Dufau ML (1998). „The luteinizing hormone receptor.”. Annu. Rev. Physiol. 60: 461—96. PMID 9558473. doi:10.1146/annurev.physiol.60.1.461. 
  • Ascoli M, Fanelli F, Segaloff DL (2002). „The lutropin/choriogonadotropin receptor, a 2002 perspective.”. Endocr. Rev. 23 (2): 141—74. PMID 11943741. doi:10.1210/er.23.2.141. 
  • Amsterdam A; Hanoch T; Dantes A; et al. (2003). „Мецханисмс оф гонадотропин десенситизатион.”. Мол. Целл. Ендоцринол. 187 (1-2): 69—74. ПМИД 11988313. дои:10.1016/С0303-7207(01)00701-8. 
  • Фанелли Ф, Пуетт D (2003). „Струцтурал аспецтс оф лутеинизинг хормоне рецептор: информатион фром молецулар моделинг анд мутагенесис.”. Ендоцрине. 18 (3): 285—93. ПМИД 12450321. дои:10.1385/ЕНДО:18:3:285. 
  • Латроницо АЦ, Сегалофф DL (2007). „Инсигхтс леарнед фром Л457(3.43)Р, ан ацтиватинг мутант оф тхе хуман лутропин рецептор.”. Мол. Целл. Ендоцринол. 260-262: 287—93. ПМЦ 1785107 Слободан приступ. ПМИД 17055147. дои:10.1016/ј.мце.2005.11.053. 
  • Нагаyама Y; Руссо D; Wадсwортх ХЛ; et al. (1991). „Елевен амино ацидс (Лyс-201 то Лyс-211) анд 9 амино ацидс (Глy-222 то Леу-230) ин тхе хуман тхyротропин рецептор аре инволвед ин лиганд биндинг.”. Ј. Биол. Цхем. 266 (23): 14926—30. ПМИД 1651314. 
  • Јиа XC; Оикаwа M; Бо M; et al. (1991). „Еxпрессион оф хуман лутеинизинг хормоне (ЛХ) рецептор: интерацтион wитх ЛХ анд цхориониц гонадотропин фром хуман бут нот еqуине, рат, анд овине специес.”. Мол. Ендоцринол. 5 (6): 759—68. ПМИД 1922095. дои:10.1210/менд-5-6-759. 
  • Минегисхи Т; Накамура К; Такакура Y; et al. (1990). „Цлонинг анд сеqуенцинг оф хуман ЛХ/хЦГ рецептор цДНА.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 172 (3): 1049—54. ПМИД 2244890. дои:10.1016/0006-291X(90)91552-4. 
  • Роуссеау-Мерцк МФ; Мисрахи M; Атгер M; et al. (1991). „Лоцализатион оф тхе хуман лутеинизинг хормоне/цхориогонадотропин рецептор гене (ЛХЦГР) то цхромосоме 2п21.”. Цyтогенет. Целл Генет. 54 (1-2): 77—9. ПМИД 2249480. дои:10.1159/000132962. 
  • Xие YБ, Wанг Х, Сегалофф DL (1991). „Еxтрацеллулар домаин оф лутропин/цхориогонадотропин рецептор еxпрессед ин трансфецтед целлс биндс цхориогонадотропин wитх хигх аффинитy.”. Ј. Биол. Цхем. 265 (35): 21411—4. ПМИД 2254302. 
  • Фразиер АЛ; Роббинс ЛС; Сторк ПЈ; et al. (1991). „Исолатион оф ТСХ анд ЛХ/ЦГ рецептор цДНАс фром хуман тхyроид: регулатион бy тиссуе специфиц сплицинг.”. Мол. Ендоцринол. 4 (8): 1264—76. ПМИД 2293030. дои:10.1210/менд-4-8-1264. 
  • Кеутманн ХТ; Цхарлесwортх MC; Масон КА; et al. (1987). „А рецептор-биндинг регион ин хуман цхориогонадотропин/лутропин бета субунит.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 84 (7): 2038—42. ПМЦ 304579 Слободан приступ. ПМИД 3470775. дои:10.1073/пнас.84.7.2038. 
  • Атгер M; Мисрахи M; Сар С; et al. (1995). „Струцтуре оф тхе хуман лутеинизинг хормоне-цхориогонадотропин рецептор гене: унусуал промотер анд 5' нон-цодинг регионс.”. Мол. Целл. Ендоцринол. 111 (2): 113—23. ПМИД 7556872. дои:10.1016/0303-7207(95)03557-Н. 
  • Латроницо АЦ; Анасти Ј; Арнхолд ИЈ; et al. (1995). „А новел мутатион оф тхе лутеинизинг хормоне рецептор гене цаусинг мале гонадотропин-индепендент прецоциоус пубертy.”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 80 (8): 2490—4. ПМИД 7629248. дои:10.1210/јц.80.8.2490. 
  • Схенкер А; Лауе L; Косуги С; et al. (1993). „А цонститутивелy ацтиватинг мутатион оф тхе лутеинизинг хормоне рецептор ин фамилиал мале прецоциоус пубертy.”. Натуре. 365 (6447): 652—4. ПМИД 7692306. дои:10.1038/365652а0. 
  • Yано К; Саји M; Хидака А; et al. (1995). „А неw цонститутивелy ацтиватинг поинт мутатион ин тхе лутеинизинг хормоне/цхориогонадотропин рецептор гене ин цасес оф мале-лимитед прецоциоус пубертy.”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 80 (4): 1162—8. ПМИД 7714085. дои:10.1210/јц.80.4.1162. 
  • Кремер Х; Крааиј Р; Толедо СП; et al. (1995). „Мале псеудохермапхродитисм дуе то а хомозyгоус миссенсе мутатион оф тхе лутеинизинг хормоне рецептор гене.”. Нат. Генет. 9 (2): 160—4. ПМИД 7719343. дои:10.1038/нг0295-160. 
  • Косуги С; Ван Доп C; Геффнер МЕ; et al. (1995). „Цхарацтеризатион оф хетерогенеоус мутатионс цаусинг цонститутиве ацтиватион оф тхе лутеинизинг хормоне рецептор ин фамилиал мале прецоциоус пубертy.”. Хум. Мол. Генет. 4 (2): 183—8. ПМИД 7757065. дои:10.1093/хмг/4.2.183. 
  • Кремер Х; Мариман Е; Оттен БЈ; et al. (1994). „Цосегрегатион оф миссенсе мутатионс оф тхе лутеинизинг хормоне рецептор гене wитх фамилиал мале-лимитед прецоциоус пубертy.”. Хум. Мол. Генет. 2 (11): 1779—83. ПМИД 8281137. дои:10.1093/хмг/2.11.1779. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=LHCGR&oldid=27557586”