ЛПХН3
| Латрофилин 3 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЛПХН3; ЦИРЛ3; ЛЕЦ3 | ||||||||||
| Вањски ИД | МГИ: 2441950 ХомолоГене: 22878 ИУПХАР: ЛПХН3 ГенеЦардс: ЛПХН3 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 23284 | 319387 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000150471 | ЕНСМУСГ00000037605 | |||||||||
| УниПрот | Q9ХАР2 | Q80ТС3 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_015236.4 | НМ_198702.2 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_056051.2 | НП_941991.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 4: 62.07 - 62.94 Мб |
Цхр 5: 81.45 - 82.25 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Латрофилин-3 је протеин који је код људи кодиран LPHN3 геном.[1][2]
Фунцтион[уреди | уреди извор]
Овај протеин је члан латрофилинске фамилије Г протеин спрегнутих рецептора (ГПЦР). Латрофилини могу да учествују у ћелијској адхезији и у преносу сигнала. Ендогено протеолитичко разлагање унутар цистеином богатог ГПС (ГПЦР протеолизно место) домена производи две подјединице (велику екстрацелуларну N-терминалну адхезиону јединицу и подјединицу која је у знатно мери слична са секретинском/калцитонинском фамилијом).[2]
Клинички значај[уреди | уреди извор]
Једна верзија овог гена је повезана са хиперкинетичким поремећајем (ADHD).[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хаyфлицк ЈС (2001). „А фамилy оф хептахелицал рецепторс wитх адхесион-лике домаинс: а марриаге бетwеен тwо супер фамилиес”. Ј Рецепт Сигнал Трансдуцт Рес. 20 (2–3): 119—31. ПМИД 10994649. дои:10.3109/10799890009150640.
- ^ а б „Ентрез Гене: ЛПХН3 латропхилин 3”.
- ^ Арцос-Бургос M; Јаин M; Ацоста МТ; et al. (2010). „A common variant of the latrophilin 3 gene, LPHN3, confers susceptibility to ADHD and predicts effectiveness of stimulant medication” (PDF). Mol. Psychiatry. 15 (11): 1053—66. PMID 20157310. doi:10.1038/mp.2010.6.[мртва веза]
Literatura[уреди | уреди извор]
- Südhof TC (2001). „alpha-Latrotoxin and its receptors: neurexins and CIRL/latrophilins”. Annu. Rev. Neurosci. 24: 933—62. PMID 11520923. doi:10.1146/annurev.neuro.24.1.933.
- Ushkaryov YA, Volynski KE, Ashton AC (2004). „The multiple actions of black widow spider toxins and their selective use in neurosecretion studies”. Toxicon. 43 (5): 527—42. PMID 15066411. doi:10.1016/j.toxicon.2004.02.008.
- Soares MB; Bonaldo MF; Jelene P; et al. (1994). „Construction and characterization of a normalized cDNA library”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 91 (20): 9228—32. PMC 44785
. PMID 7937745. doi:10.1073/pnas.91.20.9228. - „Toward a complete human genome sequence”. Genome Res. 8 (11): 1097—108. 1999. PMID 9847074. doi:10.1101/gr.8.11.1097.
- Nagase T; Ishikawa K; Suyama M; et al. (1999). „Prediction of the coding sequences of unidentified human genes. XI. The complete sequences of 100 new cDNA clones from brain which code for large proteins in vitro”. DNA Res. 5 (5): 277—86. PMID 9872452. doi:10.1093/dnares/5.5.277.
- Kreienkamp HJ; Zitzer H; Gundelfinger ED; et al. (2000). „The calcium-independent receptor for alpha-latrotoxin from human and rodent brains interacts with members of the ProSAP/SSTRIP/Shank family of multidomain proteins”. J. Biol. Chem. 275 (42): 32387—90. PMID 10964907. doi:10.1074/jbc.C000490200.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Ota T; Suzuki Y; Nishikawa T; et al. (2004). „Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs”. Nat. Genet. 36 (1): 40—5. PMID 14702039. doi:10.1038/ng1285.
- Bjarnadóttir TK; Fredriksson R; Höglund PJ; et al. (2005). „Тхе хуман анд моусе репертоире оф тхе адхесион фамилy оф Г-протеин-цоуплед рецепторс”. Геномицс. 84 (1): 23—33. ПМИД 15203201. дои:10.1016/ј.yгено.2003.12.004.
