Лауринска киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Лауринска киселина
Називи
IUPAC назив
dodekanoinska kiselina
Други називи
н-Додеканоинска киселина; Додецилинска киселина; Додекоинска киселина; Лауростеаринска киселина; Вулвинска киселина; 1-Ундеканкарбоксилна киселина; Дуодецилинска киселина;
Ц12:0 (Липидни бројеви)
Идентификација
ECHA InfoCard 100.005.075
Својства
C12H24O2
Моларна маса 200,31776
Агрегатно стање бели прах
Мирис блигаи мирис на Pimenta racemosa
Густина 0,880 g/cm3
Тачка топљења 43.2 °C[3]
Тачка кључања 298.9 °C
нерастворна
Индекс рефракције (nD) 1.423
Вискозност 7.30 mPa·s на 323 K
Опасности
НФПА 704
НФПА 704 фоур-цолоред диамондФламмабилитy цоде 1: Муст бе пре-хеатед бефоре игнитион цан оццур. Фласх поинт овер 93 °Ц (200 °Ф). Е.г., цанола оилХеалтх цоде 1: Еxпосуре wоулд цаусе ирритатион бут онлy минор ресидуал ињурy. Е.г., турпентинеРеацтивитy цоде 1: Нормаллy стабле, бут цан бецоме унстабле ат елеватед температурес анд прессурес. Е.г., цалциумСпециал хазардс (wхите): но цоде
1
1
1
Тачка паљења ≥ 110 °C
Сродна једињења
Сродна једињења
Глицерил лаурат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Лауринска киселина (додеканоинска киселина) је засићена масна киселина са 12-угљеника дугим ланцом. Она је бео прах са слабим мирисом на Pimenta racemosa или сапун.

Заступљеност[уреди | уреди извор]

Лауринска киселина је главна киселина у кокосовом уљу и у уљу палмине коштице (које не треба мешати са палминим уљем),[4] и сматра се да има антимикробна својства.[5][6][7][8] Она је такође присутна у људском млеку (6.2% тоталне масноће), крављем млеку (2.9%), и козјем млеку (3.1%).[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  4. ^ а б Beare-Rogers, J.; Dieffenbacher, A.; Holm, J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. doi:10.1351/pac200173040685. 
  5. ^ Hoffman KL, Han IY, Dawson PL (2001). „Antimicrobial effects of corn zein films impregnated with nisin, lauric acid, and EDTA”. J. Food Prot. 64 (6): 885—9. PMID 11403145. 
  6. ^ Ouattar B, Simard RE, Piett G, Bégin A, Holley RA (2000). „Inhibition of surface spoilage bacteria in processed meats by application of antimicrobial films prepared with chitosan”. Int. J. Food Microbiol. 62 (1–2): 139—48. PMID 11139014. doi:10.1016/S0168-1605(00)00407-4. 
  7. ^ PL Dawson; GD Carl; JC Acton & IY Han (1. 5. 2002). „Effect of lauric acid and nisin-impregnated soy-based films on the growth of Listeria monocytogenes on turkey bologna”. Poultry Science. 81 (5): 721—726. PMID 12033424. Архивирано из оригинала (Free full text) 13. 01. 2009. г. Приступљено 03. 09. 2011. 
  8. ^ Alexey Ruzin & Richard P. Novick (2000). „Equivalence of Lauric Acid and Glycerol Monolaurate as Inhibitors of Signal Transduction in Staphylococcus aureus” (Free full text). J Bacteriol. 182 (9): 2668—2671. PMC 111339Слободан приступ. PMID 10762277. doi:10.1128/JB.182.9.2668-2671.2000. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]