Лауринска киселина
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
dodekanoinska kiselina
| |
| Други називи
н-Додеканоинска киселина; Додецилинска киселина; Додекоинска киселина; Лауростеаринска киселина; Вулвинска киселина; 1-Ундеканкарбоксилна киселина; Дуодецилинска киселина;
Ц12:0 (Липидни бројеви) | |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.005.075 |
| Својства | |
| C12H24O2 | |
| Моларна маса | 200,31776 |
| Агрегатно стање | бели прах |
| Мирис | блигаи мирис на Pimenta racemosa |
| Густина | 0,880 g/cm3 |
| Тачка топљења | 43.2 °C[3] |
| Тачка кључања | 298.9 °C |
| нерастворна | |
| Индекс рефракције (nD) | 1.423 |
| Вискозност | 7.30 mPa·s на 323 K |
| Опасности | |
| НФПА 704 | |
| Тачка паљења | ≥ 110 °C |
| Сродна једињења | |
Сродна једињења
|
Глицерил лаурат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Лауринска киселина (додеканоинска киселина) је засићена масна киселина са 12-угљеника дугим ланцом. Она је бео прах са слабим мирисом на Pimenta racemosa или сапун.
Заступљеност[уреди | уреди извор]
Лауринска киселина је главна киселина у кокосовом уљу и у уљу палмине коштице (које не треба мешати са палминим уљем),[4] и сматра се да има антимикробна својства.[5][6][7][8] Она је такође присутна у људском млеку (6.2% тоталне масноће), крављем млеку (2.9%), и козјем млеку (3.1%).[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ а б Beare-Rogers, J.; Dieffenbacher, A.; Holm, J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. doi:10.1351/pac200173040685.
- ^ Hoffman KL, Han IY, Dawson PL (2001). „Antimicrobial effects of corn zein films impregnated with nisin, lauric acid, and EDTA”. J. Food Prot. 64 (6): 885—9. PMID 11403145.
- ^ Ouattar B, Simard RE, Piett G, Bégin A, Holley RA (2000). „Inhibition of surface spoilage bacteria in processed meats by application of antimicrobial films prepared with chitosan”. Int. J. Food Microbiol. 62 (1–2): 139—48. PMID 11139014. doi:10.1016/S0168-1605(00)00407-4.
- ^ PL Dawson; GD Carl; JC Acton & IY Han (1. 5. 2002). „Effect of lauric acid and nisin-impregnated soy-based films on the growth of Listeria monocytogenes on turkey bologna”. Poultry Science. 81 (5): 721—726. PMID 12033424. Архивирано из оригинала (Free full text) 13. 01. 2009. г. Приступљено 03. 09. 2011.
- ^ Alexey Ruzin & Richard P. Novick (2000). „Equivalence of Lauric Acid and Glycerol Monolaurate as Inhibitors of Signal Transduction in Staphylococcus aureus” (Free full text). J Bacteriol. 182 (9): 2668—2671. PMC 111339
. PMID 10762277. doi:10.1128/JB.182.9.2668-2671.2000.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Berner, Louise A. (1993). Defining the Role of Milkfat in Balanced Diets. In John E. Kinsella (Ed.) Advances in Food and Nutrition Research – Volume 37. Academic Press. pp. 159–166. ISBN 978-0-12-016437-0.
- Kabara, Jon J. (1978). The Pharmacological Effect of Lipids. Champaign IL: American Oil Chemist's Society. ISBN 9991817697.
- Kabara, Jon J. (2008). Fats Are Good for You and Other Secrets – How Saturated Fat and Cholesterol Actually Benefit the Body. North Atlantic Books. ISBN 1-55643-690-4.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
