Липолиза

С Википедије, слободне енциклопедије

Липолиза је разлагање липида. Она обухвата хидролизу триглицерида у слободне масене киселине, чему следи даља деградација у ацетилне јединице посредством бета оксидације. Овај процес производи кетонска тела. Она су присутна у великим количинама током кетозе, метаболичког стања које се јавља кад јетра конвертује маст у масне киселине и кетонска тела, које тело користи као гориво. Траке за тестирање липолизе се користе за препознавања тог стања.

Следећи хормони индукују липолизу: епинефрин, норепинефрин, глукагон, хормон раста, тестостерон, и кортизол (мада дејство кортизола још увек није јасно[1]). Они подстичу 7ТМ рецепторе (Г протеин спрегнуте рецепторе), који активирају аденилат циклазу. То доводи до повишене продукције цАМП-а, која активира протеинску киназу А, и она накнадно активира липазе у адипозном ткиву.

Триглицериди се транспортују путем крви до одговарајућих ткива (масног, мишића, етц.) посредством липопротеина као што је VLDL (енгл. Very-Low-Density-Lipoproteins). Триглицериди присутни на VLDL подлежу липолизи деством ћелијских липаза циљног ткива, чиме се формирају глицерол и слободне масне киселине. Слободне масне киселине се отпуштају у крв, и затим их друге ћелије преузимају.[2] Слободне масне киселине које ћелије одмах не преузму могу да се вежу за албумин за транспорт до околних ткива којима је потребна енергија. Серумски албумин је главни преносник слободних масних киселина у крви.[3] Глицерол такође улази у крвоток и бива апсорбован у јетри или бубрезима, где се конвертује до глицерол 3-фосфата ензимом глицеролна киназа. Хепатички глицерол 3-фосфат се углавном конвертује у дихидроксиацетон фосфат (DHAP) и затим глицералдехид 3-фосфат (GA3P).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Journal of Endocrinology (2008) 197, 189-204
  2. ^ Мицхаел W Кинг, ПхД. „Оxидатион оф Фаттy Ацидс”. тхемедицалбиоцхемистрyпаге.орг, ЛЛЦ. Архивирано из оригинала 14. 01. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2012. 
  3. ^ Tom Brody, Nutritional Biochemistry, (Academic Press, 2nd edition 1999), 215-216. ISBN 978-0-12-134836-6

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]