Лумбаго

С Википедије, слободне енциклопедије
Лумбаго
Лумбаго је чест и скуп медицински проблем
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностОртопедија, rehabilitation
MKB-10M54.5
MKB-9-CM724.2
MedlinePlus007422 007425
eMedicinepmr/73
MeSHD017116

Lumbago (bol u krstima, engl. low back pain - ЛБП) је чест поремећај који захвата мишиће и кости леђа.[1] Он обухвата око 40% људи у неком делу њиховог живота. Лумбаго се може класификовати по трајању, као акутни (бол који траје мање од 6 недеља), субхронични (6 до 12 недеља), или хронични (више од 12 недеља). Ово стање се може даље класификовати по основном узроку на механички, немеханички, и рефлективни бол.

У већини епизода лумбага, специфични узрок није познат или се чак ни не тражи, већ се сматра да је бол последица механичких проблема као што су напрезања мишића или уганућа зглобова.[2][3] Ако бол не нестане применом конзервативног третмана, или ако је праћен „црвеним заставима“, као што су необјашњиво мршављење, грозница, или знатни проблеми при додиру или кретању, додатно тестирање је потребно да би се утврдили узрочници проблема. У већини случајева, оруђа за скенирање као што је компјутеризована томографија нису корисни и носе своје ризике. Упркос тога, примена снимања леђа је у порасту. Поједини облици лумбага су узроковани оштећењима међупршљенских дискова. При њиховој идентификацији је користан тест подизања испружење ноге. Код особа са хроничним болом, могући узрок је проблем у систему за перцепцију бола, који изазива велике количине бола у одговору на тривијалне стимулусе.

Третман акутног неспецифичног лумбага се типично своди на конзервативне мере, као што је употреба једноставних лекова за бол уз наставак нормалних активности колико год то бол дозволи. Лекови се препоручују за период током којег помажу, при чему је ацетаминофен (такође познат као парацетамол) преферентни лек. Симптоми лумбага обично почну да се губе у току неколико недеља, при чему се 40-90% људи комплетно опорави у току шест недеља.

Бројне друге опције су доступне особама које се не оправе применом уобичајеног третмана. Опиоиди могу да буду корисни, ако једноставни лекови за бол нису довољни, мада се они генерално не препоручу због њихових нуспојава. Хируршки захвати могу да буду корисни за особе са хроничним болом и инвалидитетом услед поремећаја међупршљенских дискова. Такав приступ такође може да буде користан за оболеле од кичмене стенозе, док за друге случајеве неспецифичног лумбага није користан. Лумбаго често утиче на расположење, те се прибегава примени психотерапије и/или антидепресива. Ппостоји мноштво алтернативних медицинских терапија, међу којима су Александрова техника и биљни лекови, мада нема довољно евиденције да би се убедљиво препоручивали. Евиденција за хиропрактичну негу и кичмену манипулацију је мешовита.

Симптоми и знакови[уреди | уреди извор]

Типичан приказ акутног бола у доњем делу леђа је развој бола након покрета који укључују подизање, увијање или нагињање према напријед. Симптоми могу почети брзо након покрета или након буђења следећег јутра. Опис симптома може се кретати од осетљивости у одређеној тачки до раширеног бола. Може се погоршавати с одређеним покретима, попут подизања ноге, или у позицијама, попут седења или стајања. Може бити присутно и ширење бола низ ногу познато као ишијас. Прво искуство акутног бола у доњем делу леђа јавља се типично између 20-те и 40-те године, те је често први разлог за посету лекару у одраслом добу.[2] Понављајуће епизоде јављају се код више од половине људи,[4] с тиме да су поновљене епизоде обично болније од прве.[2]

Други се проблеми могу јавити као последица бола у леђима. Хронични бол у доњем делу леђа може бити повезан с проблемима са спавањем, укључујући продужено време потребно за уснивање, немиран сан, краће спавање, и смањено задовољство сном.[5] Уз то, већина људи с хроничном болом у доњем делу леђа показује симптоме депресије[6] или анксиозности.[7]

Узрок[уреди | уреди извор]

Хернија диска приказана на МРИ-у, један је од могућих узрока бола у доњем делу леђа.

Бол у доњем делу леђа није одређена болест, већ симптом који може бити узрокован великим бројем подлежећих проблема различитих степена озбиљности.[1] Већина случајева крстобоље нема јасан узрок,[2] али верује се да је резултат мање значајне озледе мишића или костију, попут уганућа или истегнућа.[3] Гојазност, пушење, увећање телесне масе за време трудноће, стрес, лоше физичко стање, лоше држање тела, те лоша позиција при спавању такође могу доприњети болу у доњем делу леђа.[3] Пуна листа могућих узрока укључује многе ређе болести.[8] Физички узроци укључују остеоартритис, реуматски артритис, дегенерацију диска између пршљена или хернијацију кичменог диска, фрактуру пршљена (на пример због остеопорозе) или, ретко, због инфекције или тумора кичме.[9]

Жене могу патити од акутног бола у доњем делу леђа као последица медицинских поремећаја који захваћају Женске полне органе, укључујући ендометриозу, цисте јајника, туморе јајника, или фиброме материце.[10] Готово пола свих трудних жена жали се на бол у доњем делу леђа или у делу крстне кости током трудноће, због промена у држању тела и центра гравитације што узрокује истезање мишића и лигамената.[11]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Структуре леђа[уреди | уреди извор]

Лумбално подручје у односу на остатак кичме
Пет лумбалних пршљенова дефинишу подручје доњих леђа
Живчани и коштани делови пршљена
Структуре које окружују и подупиру пршљенове могу бити узрок бола у леђима

Лумбално подручје (или доњи дио леђа) састоји се од пет пршљена (Л1-Л5). Између ових пршљена су везивно-хрскавични дискови, који служе као јастуци, те спречавају трљање пршљена једног о други док у исто време штите кичмену мождину. Живци излазе из и улазе у кичмену мождину кроз специфичне отворе између пршљења, те осигуравају кожи осећај и сигнале за мишиће. Стабилност пршљена се одржава помоћу лигамената и мишића леђа те абдомена. Мали зглобови који се зову фасетни зглобови ограничавају те усмеравају покрете кичме.[12]

Мишићи мултифидуси налазе се дуж стражње стране кичме, те су важни за одржавање кичме равном и стабилном током пуно уобичајених покрета попут седења, ходања и подизања.[13] Проблеми с овим мишићима често се налазе у људи с хроничним болом у доњем делу леђа, јер бол у леђима резултира у томе да особа користи мишиће леђа на неисправан начин у покушају избјегавања бола.[14] Проблеми с мишићима мултифидусима настављају се и након што бол престане, те је то веројатно један од важних разлога због којих се бол враћа.[14] Као део програма опоравка код људи с хроничним болом у доњем делу леђа препоручује се учење правилног кориштења ових мишића.[14]

Међупршљенски диск има желатинозно језгро окружено фиброзним прстеном.[15] У својем нормалном, неоштећеном стању, већина диска није опскрбљена циркулацијом нити живчаним системом – крв и живци налазе се само с вањске стране диска.[15] Специјализоване ћелије које могу да преживе без изравне опскрбе крвљу налазе се у средини диска.[15] Током времена, диск губи своју флексибилност те способност апсорпције физичких сила.[1] Ова смањена способност суочавања с физичким силама повећава притисак на друге делове кичме, узрокујући задебљање лигамената кичме те развој коштаних израслина на пршљеновима.[1] Као резултат, простор кроз који пролази кичмена мождина и живчани корени постаје мањи.[1] Када дође до дегенерације диска као резултат озледе или болести, састав диска се мења: крвне жиле и живци могу урасти у средиште диска и/или пролабирани материал може стварати директан притисак на корен живца.[15] Било која од ових промена може узроковати бол у леђима.[15]

Осећај бола[уреди | уреди извор]

Бол је уопштено неугодан осећај који настаје као одговор на догађај који или оштећује или потенцијално оштећује ткиво у телу. Постоје четири главна корака у процесу осећања бола: трансдукција, трансмисија, перцепција, те модулација.[13] Живчане ћелије које препознају бол имају ћелијска тела у ганглијама стражњих корена те влакна која преносе сигнале у кичмену мождину.[16] Процес осећања бола почиње када догађај који узрокује бол активира крајеве прикладних осетних живчаних ћелија. Ова врста ћелија претвара догађај у електрични сигнал процесом трансдукције. Неколико различитих врста живчаних влакана врше трансмисију електричног сигнала од трансдукцијске ћелије до стражњег рога кичмене мождине, од тамо до можданог стабла, те затим од можданог стабла до различитих делова мозга као што су таламус и лимбички систем. У мозгу, сигнали бола се обрађују те добијају контекст у процесу перцепције боли. Кроз модулацију, мозак може модификовати слање даљњих живчаних импулса тако да повећа или смањи отпуштање неуротрансмитера.[13]

Делови система за осећај и обраду бола могу неисправно функционисати; стварајући тако осећај бола када за то не постоји вањски узрок, сигнализирајући превише бола након неког узрока, или сигнализирајући бол након неког иначе неболног догађаја. Уз то, механизми модулације бола могу неправилно функционирати. Ови су феномени укључени у механизам хроничног бола.[13]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Како је грађа леђа комплексна, а тужење на бол је субјективно те зависно од социјалних фактора, дијагноза бола у доњем делу леђа није једноставна.[8] Док је већина бола у доњем делу леђа узрокована проблемима с мишићима и зглобовима, ови узроци се морају оделити од неуролошких проблема, тумора кичме, прелома кичме, те инфекција, између осталог.[2][17]

Подела[уреди | уреди извор]

Постоји више начина поделе бола у доњем делу леђа, без сугласности о томе која је најбоља.[8] Постоје три главне врсте бола у доњем делу леђа према узроку: механички бол у леђима (укључујући неспецифична истезања мускулоскелетног система, хернију диска, компресију корена живца, дегенерацију диска или болести зглобова, те преломе пршљена), немеханички бол у леђима (тумори, упални поремећаји попут спондилооартритиса, инфекције), те пренесени бол из унутарњих органа (болести жучне кесе, бубрежни каменац, упале бубрега, те анеуризме аорте, између осталих).[8] Механички или мускулоскелетни проблеми подлога су у већини случајева (око 90% или више),[8][18] а од њих, за већину (око 75%) не бива идентификован специфични узрок, а сматра се да је узрок у истезању мишића или озледи лигамената.[8][18] Ретко, притужба на бол у доњем делу леђа јавља се као последица системских или психолошких проблема, попут фибромијалгије те соматоформних поремећаја.[18]

Бол у доњем делу леђа може се поделити према симптомима и знаковима. Дифузни бол која се не мења с одређеним покретима, те је локализован на доњи дио леђа, без ширења даље од стражњице, класификује се као неспецифичан, што је најчешћа класификација.[8] Бол која се шири низ ногу до испод колена, налази се с једне стране (у случају херније диска), или обе стране (у кичменој стенози), те чија се јачина мења с одређеним покретима и маневрима јесте радикуларна, те чини око 7% случајева.[8] Бол коју прате упозоравајући фактори попут трауме, врућице, тумора у историји болести или значајна слабост мишића може указивати на озбиљнији проблем у подлози бола те се класификује као бол који захтева хитну пажњу или пажњу специјалиста.[8]

Симптоми се такође могу класификовати према трајању као акутни, субхронични (такође познати као субакутни), или хронични. Одређено трајање потребно за припадање овим групама није универзално договорено, али уопштено бол који траје краће од шест недеља класификује се као акутни, бол која траје шест до дванаест недеља је субхроничан, а онај која траје дуже од дванаест недеља је хроничан.[17] Лечење и прогноза могу се мењати зависно од времена трајања симптома.

Упозоравајући знакови[уреди | уреди извор]

Упозоравајући знакови (енг. ред флагс) су знакови који упозоравају на озбиљнији проблем|-
Упозоравајући знакови[19] Могући узроци[2]
Тумор у историји болести Тумор
Необјашњиви губитак телесне масе
Губитак контроле над бешиком или цревима Цауда
еqуина
синдром
Значајна мишићна слабост
или сензорни дефицит
Губитак осећаја у
стражњици (анестезија седла)
Значајна траума везана за доба Прелом
Хронична употреба кортикостероида
Јак бол након операција
лумбалног подручја током протекле године		 Инфекција
Врућица
Инфекција мокраћног система
Имуносупресија
Интравенозна примена дрога

Присутност одређених знакова, названих упозоравајући знакови, указује на потребу за даљим тестовима у потрази за озбиљнијим проблемом у подлози бола, који могу захтевати непосредно или специфично лечење.[8] Присутност упозоравајућег знака не значи да постоји значајан проблем. Његово је значење сугестивно,[20][21] те већина људи с упозоравајућим знаковима немају озбиљнијих проблема у подлози бола.[2][17] Уколико нису присутни упозоравајући знакови, подвргавање сликовној дијагностици или лабораторијским тестовима током прве четири недеље од почетка симптома није се показало корисно.[8]

Корисност упозоравајућих знакова је слабо подржана доказима.[22] Најкориснији знакови за детекцију прелома су: старије доба, употреба кортикостероида, те значајна траума, поготово уколико резултира ознакама на кожи.[22] Најбоља детерминанта за утврђивање присутности тумора су претходни тумори у историји болести.[22]

Након искључивања других узрока, људи с неспецифичним болом у доњем делу леђа лечени су симптоматски, без одређивања тачног узрока бола.[2][17] Од користи могу бити напори за откривање фактора који би могли компликовати дијагнозу, попут депресије, злоупотребе лекова и дрога, или намера везаних за исплату осигурања.[8]

Испитивања[уреди | уреди извор]

Тест подизања испружене ноге може детектовати бол који настаје због херније диска. Када је оправдана, сликовна дијагностика попут МРИ-ја може пружити детаљан приказ узрока бола у леђима везаних за диск (приказана хернија диска Л4–Л5)

Сликовна је дијагностика оправдана када су присутни упозоравајући знакови, неуролошки симптоми који не пролазе, те континуирани бол или бол у погоршању.[8] Конкретно, рана употреба сликовне дијагностике (МРИ или ЦТ) препоручује се код сумње на тумор, инфекцију или цауда еqуина синдром.[8] МРИ има већу осјетљивост од ЦТ-а за идентификацију болести диска; обе технологије су једнако корисне у дијагностици кичмене стенозе.[8] Само неколико физичких дијагностичких тестова је корисно.[8] Тест подизања пружене ноге је готово увек позитиван код оних с хернијом диска.[8] Лумбална провокативна дискографија може бити корисна у идентификацији специфичног узрока бола код оних с јаким хроничним болом у доњем делу леђа.[23] Слично томе, терапијски поступци попут блокаде живца могу се користити у одређивању специфичног извора бола.[8] Неки докази подупиру кориштење ињекција у фасетне зглобове, трансформиналних епидуралних ињекција, те сакроилијачних ињекција као дијагностичких тестова.[8] Већина других физичких тестова, попут процене сколиозе, слабости или трошења мишића, поремећаја рефлекса, од мале су користи.[8]

Притужба на бол у доњем делу леђа један је од најчешћих разлога за посету лекару.[24][25] За бол који траје тек неколико недеља, веројатно је да ће се повући сам од себе.[26] Према томе, уколико историја болести те физички преглед особе не указују на специфичну болест као узрок, медицинска друштва саветују да се пацијенти не упућују на сликовну дијагностику попут рендгена, ЦТ-а, те МРИ-ја.[25] Појединци могу желети да буду подвргнути оваквој дијагностици, али уколико нису присутни упозоравајући знакови,[27][28] то се сматра непотребном здравством.[24][26] Рутинска примена сликовне дијагностике повећава трошкове, и повезана је с већом учесталости операција без укупне користи,[29][30] те зрачење које се користи може бити штетно за здравље пацијента.[29] Мање од 1% тестова сликовне дијагностике проналази узрок проблема.[24] Сликовна дијагностика може детектовати и безопасне абнормалности, што подстиче тражење даљњих непотребних тестова и забринутост.[24] Ипак, кориштење МРИ-ја лубмалне регије повећано је за више од 300% међу корисницима Унитед Статес Медицаре здравственог осигурња између 1994. и 2006.[31]

Превенција[уреди | уреди извор]

Делотворне методе за превенцију бола у доњем делу леђа нису добро развијене.[32] Физичка вежба је веројатно делотворна у превенцији враћања бола код оних чија је бол трајала више од шест недеља.[2][33] Средње тврд мадрац благотворнији је код хроничног бола од тврдих мадраца.[34] Постоји врло мало доказа да појас за леђа помаже у превенцији бола у доњем делу леђа више од едукације о правилним техникама подизања терета.[35] Улошци за ципеле не помажу у превенцији бола у доњем делу леђа.[36]

Менаџмент бола[уреди | уреди извор]

Контрола бола у доњем делу леђа зависи од категорије: механички проблеми, немеханички проблеми, или пренесен бол.[37] За акутни бол који узрокује само благе до средњих проблема, циљ је вратити нормалну функцију, оспособити појединца за повратак на посао, те смањити бол. Бол обично није озбиљан и пролази без знатне терапије, а опоравак је олакшан уколико се покуша вратити нормалним активностима што је пре могуће с обзиром на бол.[17] Пружање вештина за суочавање кроз потпору и потврђивање претходно наведених чињеница корисно је у убрзавању опоравка.[2] За оне са субхроничним или хроничним болом у доњем делу леђа, мултидисциплинарни програми лечења могу бити од користи.[38]

Физички поступци[уреди | уреди извор]

Генерално се препоручује повећање телесне активности, али њена јасна повезаност са болом или инвалидности није утрђена у примерима у којима се користила за лечење акутног стања бола.[33][39] Код акутних болова, слабих до умерених, квалитетни показатељи говоре у прилог активности ходања.[40] Лечење по МцКензијевој методи је донекле делотворно код болова који се понављају у доњем делу леђа, али њене предности краткорочно не изгледају значајне.[2] Постоје несигурни докази у корист употребе терапије топлотом за акутне и субхроничне болове у крстима,[41] али је врло мало доказа за кориштење било топлоте било хладноће за терапију хроничног бола.[42] Слаби су докази који показују да би појасеви за леђа могли смањити број пропуштених радних дана, али не постоји ништа што би сугерисало да ће они помоћи код умањивања бола.[35] Ултразвучне терапије и ударни вал се нису показали делотворним па се стога не препоручују.[43]

Терапија вежбама је делотворна у смањењу болова и побољшавању функционалности код особа с хроничним боловима у доњем делу леђа.[35] Такође се чини да смањује стопу учесталости поновљених болова у току шест месеци након завршетка програма[44] и побољшава функционалност на дужа раздобља.[42] Нема доказа да би једна одређена врста терапије вежбом била делотворнија од друге.[45] Александерова техника се показала корисном при хроничним боловима у леђима,[46] а постоје и условни докази који подупиру примену јоге.[47] Транскутана електрична стимулација живаца (ТЕНС) се није показала делотворном при хроничном болу леђа.[48] Докази за употребу уложака за ципеле као третман нису уверљиви.[36] Стимулација периферних живаца, минимално инвазиван поступак, би могао бити користан у случајевима хроничног бола кад тај не реагује на друге подузете мере, премда показатељи који би га потврдили нису коначни и није делотворан код бола који се шири у ногама.[49]

Употреба лекова[уреди | уреди извор]

Ублажавање крстобоље често укључује лекове толико дуго док су од помоћи. Кад је крстобоља тек почела настоји се постићи потпуни престанак бола; међутим, ако проблем постане хроничан, циљеви се могу променити у умањивање бола и враћање највише могуће функције. Будући да су лекови против болова само донекле делотворни, очекивања пацијената што се тиче њихове корисности могу бити другачија него што је стварна делотворност, а то може довести до смањења задовољства терапијом.[6]

Лек који се најприје препоручује је ацетаминофен или нестероидни антиупални лијекови (НСАИД) (али не аспирин), и за већину људи је то довољно. Стандардне дозе ацетаминофена су веома сигурне; ипак, врло високе дозе могу изазвати проблеме с јетром.[6] НСАИД-и су делотворнији од ацетаминофена за акутне епизоде. Међутим они носе већи ризик од пратећег деловања укључујући: отказивање бубрега, чир на желуцу и чак можда проблеме са срцем. Стога, НСАИД-и су тек на другом месту, иза ацетаминофена и препоручују се тек кад ови први не помажу. НСАИД-и су доступни у неколико различитих класа; не постоји ништа што би препоручивало употребу ЦОX-2 инхибитора пре него другу врсту НСАИД-а с обзиром на делотворност.[6] С обзиром на сигурну употребу најбољи би могао бити напроксен.[50] Муишићни релаксанси могу такође бити корисни.[6]

Уколико бол ипак није делотворно третиран претходном терапијом могу се употребити и опиоиди, као што је морфин. Ти лекови могу бити опасни, због тога што носе у себи ризик од зависности, могу имати негативне интеракције с другим лековима и ризичнији су због пратећих појава укључујући вртоглавицу, мучнину и затвор. Опиоиди могу послужити за краткотрајно савладавање јаког, акутног бола који проузрокује значајне проблеме.[6] Групе специјалиста не препоручују дуготрајно узимање опиоида за хроничне болове у доњем делу леђа.[6] За старије особе с хроничним болом, опијати могу користити особе за које НСАИД-и представљају превелик ризик, попут оних с дијабетесом, с проблемима с желудцом или срчаним проблемима. Такође могу бити корисни за изабрану групу људи са неуропатским болом.[51]

Антидепресиви могу бити делотворни у лечењу хроничних болова повезаних са симптомима депресије, али носе у себи ризик од нуспојава. Иако се антиконвулзивни лекови габапентин и карбамазепин понекад користе против хроничних болова у доњем делу леђа и могу ублажити болове ишијаса, премало је доказа који би подупрли њихову употребу.[6] Системски орални стероиди се нису показали успешнима при боловима у доњем делу леђа.[2][6] Давање ињекција у међукичмене зглобове и стеродне ињекције у дискове се није показало корисним код особа с истрајним боловима који се не шире; ипак могли би бити делотворни код особа с сталним ишијасем.[52] Епидуралне ињекције кортикостероида пружају благо и упитно крактотрајно побољшање при ишијасу, али нису дуготрајно корисни.[53]

Операција[уреди | уреди извор]

Операција може бити делотворна код особа с хернијом диска која узрокује јак бол који се шири у ногу, који изазива значајну слабост у нози, проблеме с бешиком или губитак контроле над цревима.[54] Може бити корисна и за особе са кичменом стенозом.[55] Уколико нема таквих проблема, не постоји јасан доказ о користи операције.[54]

Дискектомија (деломично одстрањивање диска који урокује бол у нози) ослобађа од болова делотворније од нехируршког лечења.[54] Дискектомија даје боље резултате након године дана, али не и након четири до десет година.[54] Мање инвазивна микродискектомија није показала другачији исход од обичне дискектомије.[54] За већину других стања нема довољно доказа који би говорили у прилог томе да се препоручује хируршко решење.[54] Није посве јасан ни дугорочни учинак који операција има на оболели диск.[54] Мање инвазивне хируршке опције побољшале су време опоравка, али су докази о њиховој делотворности недовољни.[54]

За особе код којих је бол локализован у доњем делу леђа због дегенерације диска, има доста доказа који говоре да је кичмена фузија исто тако делотворна као и интензивна физичка терапија и нешто боља од нехируршких мера ниског интензитета.[55] Фузија долази у обзир код пацијената који имају болове у доњем делу леђа узроковане стеченим исклизнућем пршљена, а при којима не долази до побољшања уз конзервативну терапију.[54] Истина је да само мали број оних на којима је спроведена спинална фузија доживе добре резултате.[55] Бројни су и различити хируршки поступци којима се постиже фузија, али нема јасних доказа о томе да би један био бољи од других.[56] Додавање имплантата у кичму током фузије повећава ризик, али не пружа никакво додатно побољшање у болу или побољшање функције.[31]

Алтернативна медицина[уреди | уреди извор]

Није јасно да ли хиропрактично лечење или терапија кичмене манипулације (СМТ) побољшава резултате више или мање од осталих третмана код особа с боловима у доњем делу леђа.[57] Неке оцене говоре да СМТ показује једнаке или боље резултате у савладавању бола и у побољшању функције у поређењу с другим често кориштеним интервенцијама у краткорочним, средњерочним и дугорочним контролама;[58][59] друге пак кажу да нису делотворније у смањењу бола од било које друге инертне интервенције, лажне манипулације или других третмана и закључују да додавање СМТ третмана заиста побољшава резултате.[7][60] Терапијске смернице у различитим земљама доводе до различитих закључака. Неки не препоручују кичмену манипулацију, неки описују манипулацију као опцију, а други препоручују кратки курс за оне код којих нема побољшања с другим третманима.[17] За манипулацију под анестезијом или медицински потпомогнуту манипулацију, још нема довољно доказа да би је са сигурношћу препручили.[61]

Акупунктура није делотворнија од плацеба, опште неге, или плацебо акупунктуре за третман неспецифицираног акутног или субхроничног бола.[62] Код хроничног бола, акупунктура побољшава стање са смањењем бола више од мањка било какве терапије и подједнако као и употреба лекова, али нема учинка на функционалну неспособност.[62] Ово побољшање у осећају бола је присутно само непосредно након третмана, али не у дажем праћењу болести.[62] Акупунктура може бити разумни избор код пацијената с хроничним болом који не реагирају на друге врсте терапије, као неинвазивне методе или лекове.[2][63] Иако се терапија масажом не чини посебно делотворном у смањењу акутног бола у доњем делу леђа,[2] она може помоћи пацијентима са субхроничним и хроничним болом, поготово ако се комбинује с физичком активношћу и едукацијом.[64] Новији резултати наводе већу делотворност при комбинацији акупунктуре и масаже од третмана самом масажом.[64]

Пролотерапија, третман ињектирања лекова у компромитоване зглобове лумбалних пршљена како би се изазвала упала и тиме стимулисао одговор организма у смеру излечења, није се сама по себи показала делотворном, али би могла бити од помоћи у асоцијацији с другом терапијом.[7] Неурорефлексотерапија, при којој се мали комадићи метала постављају плитко испод коже уха или доњих леђа, привидно је делотворна у смањењу бола у леђима и функционалном побољшању, иако постоји врло мало доказа у прилог томе.[7][65] Терапија биљем, као нпр. вражјом канџом и белом врбом може умањити број појединаца који перципирају висок ниво бола, међутим за оне који већ користе аналгетике ова је разлика безначајна.[7] Цапсицум се доказао делотворним и у смањењу бола и у повећању функционалности, како у облику гела, тако и у облику фластера који садржи активну материју.[7]

Бехавиорална тхерапија би могла бити делотворна против хроничног бола.[66] Постоји више врста бихевиоралне терапије кондициониране оператором, који користе појачање како би умањило непожељно понашање и ојачало пожељно; когнитивна бехавиорална терапија, која помаже пацијенту у идентификацији и исправљању негативног размишљања и понашања; и бихевиорална терапија кондиционирана пацијентом, које модификује пацијентов психолошки одговор на бол. Болничко особље у правилу предлаже пацијенту интегрирани програм различитих бихевиоралних терапија.[7] Докази да редукција стреса темељена на пуној свесности смањује интензитет хроничног бола у крстима или асоцирану функционалну ограниченост нису коначни, иако ова терапија може бити корисна у бољем прихваћању постојећег бола.[67]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Прогноза за акутни бол у доњем делу леђа је углавном позитивна. Бол и моторна ограниченост се најчешће увелико побољша у првих шест недеља и у потпуности нестаје у 40 до 90% случајева.[68] У случајевима код којих су симптоми присутни након шест недеља, побољшање је генерално спорије с врло малим напретком у првој години. Код огромне већине пацијената, ниво бола и моторног ограничења је мали или занемарив након прве године од напада акутног бола.[68] Одређени психолошки проблеми, као нпр. психолошки стрес, депресија или незадовољство губитком посла могу продужити трајање бола у леђима.[6] У више од половине случајева крстобоље, након прве епизоде долази до поновљених епизода бола у наредним годинама.[4]

Код перзистентног бола у леђима, краткорочни исход је такође позитиван, с битним побољшањем у првих шест недеља, али врло малим побољшањем након тога. Након године дана, пацијенти с хроничним болом најчешће и даље пате од умереног бола и моторног ограничења.[68] Особе с већим ризиком од хроничних последица крстобоље су оне с негативним приступом према болести и лошом способношћу прихваћања бола и функционалног ограничења, особе које лоше следе упутства медицинског особља и пацијенти са страхом да ће физичка активност поново изазвати бол (2,5 већа вероватноћа за негативни исход у првој години),[69] особе с лошим општим здравственим стањем или с битним психолошким и психијатријским поремећајима (Ваделови знакови).[69]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Бол у доњем делу леђа која траје најмање један дан и ограничава активност појединца врло је честа тегоба.[32] Око 40% светске популације је бар једном у животу имало крстобољу,[32] док се постотак у развијеном свету пење и до 80%.[70] У сваком тренутку, од 9 до 12% свих људи у свету (око 632 милиона) тренутно пати од бола у доњем делу леђа, а готово четвртина људи (23,2%) се жали да је у последњих месец дана патила од истог бола.[32][71] Први симптоми често почињу између 20. и 40. године живота.[2] Најчешће је присутан у добу од 40. до 80. године, с константним трендом повећања укупног броја случајева због повећања старости популације.[32]

Нејасно је да ли више пате од бола у леђима жене или мушкарци.[32][71] Преглед студија из 2012. показује учесталост од 9,6% међу мушкарцима и 8,7% међу женама.[71] Друга студија из 2012. показала је већу учесталост жаљења на бол у лумбалом делу међу женама у односу на мушкарце, што би могло бити последица често асоцираног бола од остеопорозе, криво интерпретираног бола везаног за менструалне тегобе и бола у леђима од трудноће, као и опће тенденије избегавања тражења лекарске помоћи од стране мушкараца у односу на жене.[32] Процењује се да 70% жена пати од крстобоље за време трудноће с повећањем учесталости с напретком трудноће.[72] Пушачи, поготово адолесценти, имају већу вероватноћу појаве бола у леђима од бивших пушача, који пак имају већу вероватноћу појаве бола у леђима од особа које су одувек биле непушачи.[73]

Историја[уреди | уреди извор]

Харви Вилијамс Кушинг, 1920-их.

Бол у доњем делу леђа је код човека био присутан најмање од бронзаног доба. Најстарији познати трактат о хирургији, Едвин Смитов папирус, процењен на око 1500. п. н. е. описује дијагностички поступак и терапију за ишчашење пршљена. Хипократ је био први који је користио појам крстобоља, док ју је Гален детаљније описао. Током првог миленијума нове ере, лекари су избегавали било какав покушај хируршког поступка и препоручали су само контролу кроз време. Током средњег века, народни су лекари темељили терапијске поступке бола у леђима на веровању да је он изазван утицајем духова.[74]

Почетком 20. века, лекари су веровали да је крстобоља изазвана упалом иил оштећењем живаца,[74] тако да је појам неуралгија или неуритис спомиње као најчешћа дијагноза у медицинској литератури оног доба.[75] Популарност овог наводног узрока почела је опадати кроз цео 20 век.[75] У раном 20. веку, амерички неурохирург Харви Вилијамс Кушинг повећава прихваћеност хируршких третмана за бол у леђима.[54] Током 1920-их и 1930-их, јављају се нове теорије о настанку ове тегобе. Лекари су тврдили да је то комбинација психолошких болести с патологијама живчаног система, као неурастеније (живчане слабости) и женске хистерије.[74] Мишићна реума, данас позната као фибромијалгија, је такође све више цитирана као узрок крстобоље.[75]

Нове технологије у медицини, као откриће рендгенских зрака омогућили су лекарима нове и прецизније дијагностичке поступке, стављајући у први план патолошке промене на међупршљенским дисковима као главне разлоге болова у леђима. Године 1938, ортопедски хирург Џосеф С. Бар известио је о случајевима побољшања или нестанка крстобоље хируршким захватом на кичми.[75] Као резултат овог пионирског третмана, током 1940-их, модел патологије међупршљенских дискова постаје превладавајући,[74] те доминира медицинском литературом кроз целе 1980-те, додатно потпомогнут новим доказима добијених развојем дијагностичких техника ЦТ и МРИ.[75] Овај је модел деломично изгубио на важности након што су истраживања доказала да је патологија дискова релативно редак узрок бола. Од тада су лекари схватили да је мање веројатно да се специфични узрок крстобоље може идентификовати код већине случајева, те доводе у питање потребу налажења спацифичног узрока, пошто у већини случајева бол пролази сам од себе унутар шест до дванаест недеља, независно од терапијског поступка.[74]

Друштво и култура[уреди | уреди извор]

Бол у доњем делу леђа узрокује велике економске губитке. У Сједињеним Америчким Државама он је један од најчешчих узрока бола код одраслих особа, што има за последицу губитак великог броја радних дана и најчешћа је тегоба мишићног и коштаног система због које се особе обраћају оделењима хитне помоћи.[1] Процењено је да је у 1998. години, утрошено 90 милијарди америчких долара у трошкове лечења крстобоље, а 5% пацијената је поднело већину (75%) укупних трошкова.[1] Између 1990. и 2001. у САД-у се извело двоструко више хируршких захвата кичмене фузије, упркос чињеници да није било промена у индикацији за хируршки захват, нити нових доказа о делотворности његове примене.[31] Додатни се трошкови јављају у облику изгубљених прихода и продуктивности, с крстобољом одговорном за 40% свих изгубљених радних дана у Сједињеним Америчким Државама.[76] Крстобоља узрокује већи постотак радне неспособности код радне снаге у Канади, Уједињеном Краљевству, Холандији и Шведској, него у САД и Немачкој.[76]

Истраживање[уреди | уреди извор]

Међупршљенска артропластика диска је експериментална опција,[15] али не постоје значајнији докази да је делотворна у односу на лумбалну фузију.[54] Научници истражују могућност индуковања поновног раста мешупршљенских структура путем ињектовања људских фактора раста, имплантираних материја, ћелијске терапије и ткивног инжењеринга.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Борцзук, Пиерре (2013). „Ан Евиденце-Басед Аппроацх то тхе Евалуатион анд Треатмент оф Лоw Бацк Пин ин тхе Емергенцy Департмент”. Емергенцy Медицине Працтице. 15 (7). 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Цасазза, БА (15. 2. 2012). „Диагносис анд треатмент оф ацуте лоw бацк паин”. Америцан фамилy пхyсициан. 85 (4): 343—50. ПМИД 22335313. 
  3. ^ а б в „Лоw Бацк Паин Фацт Схеет”. Натионал Институте оф Неурологицал Дисордерс анд Строке. Натионал Институте оф Хеалтх. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 12. 7. 2013. 
  4. ^ а б Стантон, ТР; Латимер, Ј; et al. (2010). „How do we define the condition 'recurrent low back pain'? A systematic review.”. European spine journal : official publication of the European Spine Society, the European Spinal Deformity Society, and the European Section of the Cervical Spine Research Society. 19 (4): 533. —539. PMID 19921522. doi:10.1007/s00586-009-1214-3. 
  5. ^ Kelly GA, Blake C, Power CK, O'keeffe D, Fullen BM (2011). „The association between chronic low back pain and sleep: a systematic review”. Clin J Pain. 27 (2): 169—181. PMID 20842008. doi:10.1097/AJP.0b013e3181f3bdd5. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и Miller, S. M. (2012). „Low back pain: pharmacologic management”. Prim. Care. 39 (3): 499—510. PMID 22958559. doi:10.1016/j.pop.2012.06.005. 
  7. ^ а б в г д ђ е Marlowe, D. (2012). „Complementary and alternative medicine treatments for low back pain”. Prim. Care. 39 (3): 533—546. PMID 22958563. doi:10.1016/j.pop.2012.06.008. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р Manusov, E. G. (2012). „Evaluation and diagnosis of low back pain”. Prim. Care. 39 (3): 471—479. PMID 22958556. doi:10.1016/j.pop.2012.06.003. 
  9. ^ „Fast Facts About Back Pain”. National Institute of Arthritis and Musculoskeletal and Skin Diseases. National Institute of Health. 2009. Приступљено 10. 6. 2013. 
  10. ^ „Low back pain – acute”. U.S. Department of Health and Human Services – National Institutes of Health. Приступљено 1. 4. 2013. 
  11. ^ Majchrzycki, M.; Mrozikiewicz, PM; Kocur P; et al. (2010). „[Low back pain in pregnant women]”. Ginekol. Pol. (на језику: Polish). 81 (11): 851—855. PMID 21365902. 
  12. ^ Floyd, R., & Thompson, Clem. (2008). Manual of structural kinesiology. New York, NY: McGraw-Hill Humanities/Social Sciences/Languages.
  13. ^ а б в г Salzberg, L. (2012). „The physiology of low back pain”. Prim. Care. 39 (3): 487—498. PMID 22958558. doi:10.1016/j.pop.2012.06.014. 
  14. ^ а б в Freedman MD, Woodham MA, Woodham AW (2010). „The role of the lumbar multifidus in chronic low back pain: a review.”. PM & R: the journal of injury, function, and rehabilitation. 2 (2): 142—146. PMID 20193941. doi:10.1016/j.pmrj.2009.11.006. 
  15. ^ а б в г д ђ е Hughes SP, Freemont AJ, Hukins DW, McGregor AH, Roberts S (2012). „The pathogenesis of degeneration of the intervertebral disc and emerging therapies in the management of back pain” (PDF). J Bone Joint Surg Br. 94 (10): 1298—1304. PMID 23015552. doi:10.1302/0301-620X.94B10.28986. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 10. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2014. 
  16. ^ Patel, NB (2010). „Chapter 3: Physiology of Pain”. Ур.: Kopf A; Patel, NB. Guide to Pain Management in Low-Resource Settings. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 25. 08. 2018. 
  17. ^ а б в г д ђ Koes, BW; van Tulder, M; et al. (2010). „Ан упдатед овервиеw оф цлиницал гуиделинес фор тхе манагемент оф нон-специфиц лоw бацк паин ин примарy царе.”. Еуропеан Спине Јоурнал. 19 (12): 2075—2094. ПМИД 20602122. дои:10.1007/с00586-010-1502-y. 
  18. ^ а б в Цохен СП, Аргофф ЦЕ, Царрагее ЕЈ (2008). „Манагемент оф лоw бацк паин”. БМЈ. 337: а2718. ПМИД 19103627. 
  19. ^ Давис, П. C.; Wипполд, Ф. Ј. II; Цорнелиус, РС; et al. (2011). „Америцан Цоллеге оф Радиологy АЦР Аппроприатенесс Цритериа – Лоw Бацк Паин” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 07. 2012. г. Приступљено 08. 06. 2014. 
  20. ^ Wиллиамс, C. M.; Хенсцхке, Н; Махер, ЦГ; et al. (2013). „Ред флагс то сцреен фор вертебрал фрацтуре ин патиентс пресентинг wитх лоw-бацк паин”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 1: ЦД008643. ПМИД 23440831. дои:10.1002/14651858.ЦД008643.пуб2. 
  21. ^ Хенсцхке Н, Махер ЦГ, Остело РW, де Вет ХЦ, Мацаскилл П, Ирwиг L (2013). „Ред флагс то сцреен фор малигнанцy ин патиентс wитх лоw-бацк паин”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 2: ЦД008686. ПМИД 23450586. дои:10.1002/14651858.ЦД008686.пуб2. 
  22. ^ а б в Доwние, А.; Wиллиамс, C. M.; et al. (11. 12. 2013). „Ред флагс то сцреен фор малигнанцy анд фрацтуре ин патиентс wитх лоw бацк паин: сyстематиц ревиеw”. БМЈ. 347 (дец111): ф7095. — ф7095. ПМИД 24335669. дои:10.1136/бмј.ф7095. 
  23. ^ Манцхиканти L, Гласер СЕ, Wолфер L, Дербy Р, Цохен СП (2009). „Сyстематиц ревиеw оф лумбар дисцограпхy ас а диагностиц тест фор цхрониц лоw бацк паин”. Паин Пхyсициан. 12 (3): 541—159. ПМИД 19461822. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2014. 
  24. ^ а б в г „Усе оф имагинг студиес фор лоw бацк паин: перцентаге оф мемберс wитх а примарy диагносис оф лоw бацк паин wхо дид нот хаве ан имагинг студy (плаин x-раy, МРИ, ЦТ сцан) wитхин 28 даyс оф тхе диагносис”. Агенцy фор Хеалтхцаре Ресеарцх анд Qуалитy. 2013. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  25. ^ а б Америцан Ацадемy оф Фамилy Пхyсицианс. „Тен Тхингс Пхyсицианс анд Патиентс Схоулд Qуестион”. Цхоосинг Wиселy: ан инитиативе оф тхе АБИМ Фоундатион. Америцан Ацадемy оф Фамилy Пхyсицианс. Приступљено 5. 9. 2012. 
  26. ^ а б Америцан Цоллеге оф Пхyсицианс. „Фиве Тхингс Пхyсицианс анд Патиентс Схоулд Qуестион”. Цхоосинг Wиселy: ан инитиативе оф тхе АБИМ Фоундатион. Америцан Цоллеге оф Пхyсицианс. Приступљено 5. 9. 2013. 
  27. ^ Цхоу, Р; Фу, Р; et al. (7. 2. 2009). „Имагинг стратегиес фор лоw-бацк паин: сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис.”. Ланцет. 373 (9662): 463—472. ПМИД 19200918. дои:10.1016/С0140-6736(09)60172-0. 
  28. ^ Цроwновер БК, Бепко ЈЛ (2013). „Аппроприате анд сафе усе оф диагностиц имагинг”. Ам Фам Пхyсициан. 87 (7): 494—501. ПМИД 23547591. 
  29. ^ а б Цхоу, Р; Qасеем, А; et al. (1. 2. 2011). „Diagnostic imaging for low back pain: advice for high-value health care from the American College of Physicians”. Annals of Internal Medicine. 154 (3): 181—189. PMID 21282698. doi:10.1059/0003-4819-154-3-201102010-00008. 
  30. ^ Flynn TW, Smith B, Chou R (2011). „Appropriate use of diagnostic imaging in low back pain: a reminder that unnecessary imaging маја do as much harm as good”. J Orthop Sports Phys Ther. 41 (11): 838—846. PMID 21642763. doi:10.2519/jospt.2011.3618. 
  31. ^ а б в Deyo, RA; Mirza, SK; Turner, JA; Martin, BI (2009). „Overtreating Chronic Back Pain: Time to Back Off?”. Journal of the American Board of Family Medicine: JABFM. 22 (1): 62. —68. PMC 2729142 Слободан приступ. PMID 19124635. doi:10.3122/jabfm.2009.01.080102. 
  32. ^ а б в г д ђ е Hoy, D.; Bain, C; Williams G; et al. (2012). „А сyстематиц ревиеw оф тхе глобал преваленце оф лоw бацк паин”. Артхритис Рхеум. 64 (6): 2028—2037. ПМИД 22231424. дои:10.1002/арт.34347. 
  33. ^ а б Цхои БК, Вербеек ЈХ, Там WW, Јианг ЈY (2010). Цхои БК, ур. „Еxерцисес фор превентион оф рецурренцес оф лоw-бацк паин”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (1): ЦД006555. ПМИД 20091596. дои:10.1002/14651858.ЦД006555.пуб2. 
  34. ^ Цхоу, Р.; Qасеем, А; Сноw V; et al. (2007). „Диагносис анд треатмент оф лоw бацк паин: а јоинт цлиницал працтице гуиделине фром тхе Америцан Цоллеге оф Пхyсицианс анд тхе Америцан Паин Социетy”. Анналс оф Интернал Медицине. 147 (7): 478—491. ПМИД 17909209. дои:10.7326/0003-4819-147-7-200710020-00006. 
  35. ^ а б в Гуилд, D. Г. (2012). „Мецханицал тхерапy фор лоw бацк паин”. Прим. Царе. 39 (3): 511—516. ПМИД 22958560. дои:10.1016/ј.поп.2012.06.006. 
  36. ^ а б Сахар, Т.; Цохен, МЈ; Увал-Не'еман V; et al. (2009). „Инсолес фор превентион анд треатмент оф бацк паин: а сyстематиц ревиеw wитхин тхе фрамеwорк оф тхе Цоцхране Цоллаборатион Бацк Ревиеw Гроуп”. Спине. 34 (9): 924—933. ПМИД 19359999. дои:10.1097/БРС.0б013е31819ф29бе. 
  37. ^ Спроусе, Р. (2012). „Треатмент: цуррент треатмент рецоммендатионс фор ацуте анд цхрониц ундифферентиатед лоw бацк паин”. Прим. Царе. 39 (3): 481—486. ПМИД 22958557. дои:10.1016/ј.поп.2012.06.004. 
  38. ^ Момсен АМ, Расмуссен ЈО, Ниелсен CV, Иверсен MD, Лунд Х (2012). „Мултидисциплинарy теам царе ин рехабилитатион: ан овервиеw оф ревиеwс”. Ј Рехабил Мед. 44 (11): 901—912. ПМИД 23026978. дои:10.2340/16501977-1040. 
  39. ^ Хендрицк, П.; Милосављевиц, С; Хале L; et al. (2011). „Тхе релатионсхип бетwеен пхyсицал ацтивитy анд лоw бацк паин оутцомес: а сyстематиц ревиеw оф обсерватионал студиес”. Еур Спине Ј. 20 (3): 464—474. ПМЦ 3048226 Слободан приступ. ПМИД 21053026. дои:10.1007/с00586-010-1616-2. 
  40. ^ Хендрицк П, Те Wаке АМ, Тиккисеттy АС, Wулфф L, Yап C, Милосављевиц С (2010). „Тхе еффецтивенесс оф wалкинг ас ан интервентион фор лоw бацк паин: а сyстематиц ревиеw”. Еур Спине Ј. 19 (10): 1613—20. ПМЦ 2989236 Слободан приступ. ПМИД 20414688. дои:10.1007/с00586-010-1412-з. 
  41. ^ Френцх, СД.; Цамерон, M.; Wалкер, БФ.; Реггарс, ЈW.; Естерман, АЈ. (2006). „Суперфициал хеат ор цолд фор лоw бацк паин.”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (1): ЦД004750. ПМИД 16437495. дои:10.1002/14651858.ЦД004750.пуб2. 
  42. ^ а б ван Мидделкооп M, Рубинстеин СМ, Куијперс Т, Верхаген АП, Остело Р, Коес БW, ван Тулдер МW (2011). „А сyстематиц ревиеw он тхе еффецтивенесс оф пхyсицал анд рехабилитатион интервентионс фор цхрониц нон-специфиц лоw бацк паин”. Еур Спине Ј. 20 (1): 19—39. ПМЦ 3036018 Слободан приступ. ПМИД 20640863. дои:10.1007/с00586-010-1518-3. 
  43. ^ Сецо Ј, Ковацс ФМ, Уррутиа Г (2011). „Тхе еффицацy, сафетy, еффецтивенесс, анд цост-еффецтивенесс оф ултрасоунд анд схоцк wаве тхерапиес фор лоw бацк паин: а сyстематиц ревиеw”. Спине Ј. 11 (10): 966—977. ПМИД 21482199. дои:10.1016/ј.спинее.2011.02.002. 
  44. ^ Смитх C, Гриммер-Сомерс К (2010). „Тхе треатмент еффецт оф еxерцисе программес фор цхрониц лоw бацк паин”. Ј Евал Цлин Працт. 16 (3): 484—491. ПМИД 20438611. дои:10.1111/ј.1365-2753.2009.01174.x. 
  45. ^ ван Мидделкооп M, Рубинстеин СМ, Верхаген АП, Остело РW, Коес БW, ван Тулдер МW (2010). „Еxерцисе тхерапy фор цхрониц нонспецифиц лоw-бацк паин”. Бест Працт Рес Цлин Рхеуматол. 24 (2): 193—204. ПМИД 20227641. дои:10.1016/ј.берх.2010.01.002. 
  46. ^ Wоодман, ЈП; Мооре, НР (2012). „Евиденце фор тхе еффецтивенесс оф Алеxандер Тецхниqуе лессонс ин медицал анд хеалтх-релатед цондитионс: а сyстематиц ревиеw.”. Интернатионал јоурнал оф цлиницал працтице. 66 (1): 98—112. ПМИД 22171910. дои:10.1111/ј.1742-1241.2011.02817.x. 
  47. ^ Посадзки, П; Ернст, Е (2011). „Yога фор лоw бацк паин: а сyстематиц ревиеw оф рандомизед цлиницал триалс.”. Цлиницал рхеуматологy. 30 (9): 1257—1262. ПМИД 21590293. дои:10.1007/с10067-011-1764-8. 
  48. ^ Дубинскy, Р. M.; Миyасаки, Ј. (2009). „Ассессмент: Еффицацy оф трансцутанеоус елецтриц нерве стимулатион ин тхе треатмент оф паин ин неурологиц дисордерс (ан евиденце-басед ревиеw): Репорт оф тхе Тхерапеутицс анд Тецхнологy Ассессмент Субцоммиттее оф тхе Америцан Ацадемy оф Неурологy”. Неурологy. 74 (2): 173—176. ПМИД 20042705. дои:10.1212/WНЛ.0б013е3181ц918фц. 
  49. ^ Низард Ј, Раоул С, Нгуyен ЈП, Лефауцхеур ЈП (2012). „Инвасиве стимулатион тхерапиес фор тхе треатмент оф рефрацторy паин”. Дисцов Мед. 14 (77): 237—246. ПМИД 23114579. 
  50. ^ Цоxиб анд традитионал НСАИД Триалистс' (ЦНТ), Цоллаборатион; Бхала, Н; et al. (31. 8. 2013). „Васцулар анд уппер гастроинтестинал еффецтс оф нон-стероидал анти-инфламматорy другс: мета-аналyсес оф индивидуал партиципант дата фром рандомисед триалс.”. Ланцет. 382 (9894.): 769—779. ПМИД 23726390. дои:10.1016/С0140-6736(13)60900-9. 
  51. ^ де Леон-Цасасола ОА (2013). „Опиоидс фор цхрониц паин: неw евиденце, неw стратегиес, сафе пресцрибинг”. Ам. Ј. Мед. 126 (3 додатак 1): С3. — С11. ПМИД 23414718. дои:10.1016/ј.амјмед.2012.11.011. 
  52. ^ Цхоу Р, Лоесер ЈД, Оwенс ДК, Росенqуист РW, Атлас СЈ, Баисден Ј, Царрагее ЕЈ, Грабоис M, Мурпхy ДР, Ресницк ДК, Станос СП, Схаффер WО & Wалл ЕМ (2009). Америцан Паин Социетy Лоw Бацк Паин Гуиделине Панел. „Интервентионал тхерапиес, сургерy, анд интердисциплинарy рехабилитатион фор лоw бацк паин: Ан евиденце-басед цлиницал працтице гуиделине фром тхе Америцан Паин Социетy”. Спине. 34 (10): 1066—1077. ПМИД 19363457. дои:10.1097/БРС.0б013е3181а1390д. 
  53. ^ Пинто, РЗ; Махер, ЦГ; et al. (18. 12. 2012). „Epidural corticosteroid injections in the management of sciatica: a systematic review and meta-analysis.”. Annals of Internal Medicine. 157 (12): 865—877. PMID 23362516. 
  54. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Manusov, EG (2012). „Surgical treatment of low back pain.”. Primary care. 39 (3): 525—531. PMID 22958562. doi:10.1016/j.pop.2012.06.010. 
  55. ^ а б в Chou R, Baisden J, Carragee EJ, Resnick DK, Shaffer WO, Loeser JD (2009). „Surgery for low back pain: a review of the evidence for an American Pain Society Clinical Practice Guideline”. Spine. 34 (10): 1094—1109. PMID 19363455. doi:10.1097/BRS.0b013e3181a105fc. 
  56. ^ Lee, CS; Hwang, CJ; et al. (2011). „Фусион ратес оф инструментед лумбар спинал артхродесис аццординг то сургицал аппроацх: а сyстематиц ревиеw оф рандомизед триалс.”. Цлиницс ин ортхопедиц сургерy. 3 (1): 39—47. ПМИД 21369477. дои:10.4055/циос.2011.3.1.39. 
  57. ^ Wалкер, БФ; Френцх, СД; et al. (1. 2. 2011). „А Цоцхране ревиеw оф цомбинед цхиропрацтиц интервентионс фор лоw-бацк паин”. Спине. 36 (3): 230—242. ПМИД 21248591. дои:10.1097/БРС.0б013е318202ац73. 
  58. ^ Дагенаис, С; Гаy, РЕ; Триццо, АЦ; Фрееман, MD; Свибњаер, ЈМ (2010). „НАСС Цонтемпорарy Цонцептс ин Спине Царе: спинал манипулатион тхерапy фор ацуте лоw бацк паин”. Тхе спине јоурнал: оффициал јоурнал оф тхе Нортх Америцан Спине Социетy. 10 (10): 918—940. ПМИД 20869008. дои:10.1016/ј.спинее.2010.07.389. 
  59. ^ Рубинстеин СМ, ван Мидделкооп M, Ассенделфт WЈ, де Боер МР, ван Тулдер МW (2011). Рубинстеин СМ, ур. „Спинал манипулативе тхерапy фор цхрониц лоw-бацк паин”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (2): ЦД008112. ПМИД 21328304. дои:10.1002/14651858.ЦД008112.пуб2. Архивирано из оригинала 09. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2014. 
  60. ^ Рубинстеин, СМ; Терwее, ЦБ; et al. (12. 9. 2012). „Спинал манипулативе тхерапy фор ацуте лоw-бацк паин.”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 9: ЦД008880. ПМИД 22972127. дои:10.1002/14651858.ЦД008880.пуб2. 
  61. ^ Дагенаис, С; Маyер, Ј; Wоолеy, Ј; Халдеман, С (2008). „Евиденце-информед манагемент оф цхрониц лоw бацк паин wитх медицине-ассистед манипулатион”. Тхе Спине Јоурнал. 8 (1): 142. —149. ПМИД 18164462. дои:10.1016/ј.спинее.2007.09.010. 
  62. ^ а б в Фурлан АД, Yазди Ф, Тсертсвадзе А, Гросс А, Ван Тулдер M, Сантагуида L, Гагниер Ј, Аммендолиа C, Дрyден Т, Доуцетте С, Скидморе Б, Даниел Р, Остерманн Т, Тсоурос С (2012). „А сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис оф еффицацy, цост-еффецтивенесс, анд сафетy оф селецтед цомплементарy анд алтернативе медицине фор нецк анд лоw-бацк паин”. Евиденце-басед цомплементарy анд алтернативе медицине. 2012: 953139. ПМИД 22203884. дои:10.1155/2012/953139. 
  63. ^ Лин ЦW, Хаас M, Махер ЦГ, Мацхадо ЛА, ван Тулдер МW (2011). „Цост-еффецтивенесс оф гуиделине-ендорсед треатментс фор лоw бацк паин: а сyстематиц ревиеw”. Еур Спине Ј. 20 (7): 1024—38. ПМЦ 3176706 Слободан приступ. ПМИД 21229367. дои:10.1007/с00586-010-1676-3. 
  64. ^ а б Фурлан АД, Имамура M, Дрyден Т, Ирвин Е (2008). „Массаге фор лоw-бацк паин”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (4): ЦД001929. ПМИД 18843627. дои:10.1002/14651858.ЦД001929.пуб2. 
  65. ^ Уррúтиа Г, Буртон К, Моррал А, Бонфилл X, Заноли Г (2005). „Неурорефлеxотхерапy фор нонспецифиц лоw бацк паин: а сyстематиц ревиеw”. Спине. 30 (6): Е148—53. ПМИД 15770167. 
  66. ^ Хенсцхке, Н.; Остело, РW; ван Тулдер МW; et al. (2010). „Бехавиоурал треатмент фор цхрониц лоw-бацк паин”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (7): ЦД002014. ПМИД 20614428. дои:10.1002/14651858.ЦД002014.пуб3. 
  67. ^ Црамер Х, Халлер Х, Лауцхе Р, Добос Г (2012). „Миндфулнесс-басед стресс редуцтион фор лоw бацк паин. А сyстематиц ревиеw”. БМЦ Цомплемент Алтерн Мед. 12: 162. ПМЦ 3520871 Слободан приступ. ПМИД 23009599. дои:10.1186/1472-6882-12-162. 
  68. ^ а б в Менезес Цоста Лда, C; Махер, ЦГ; et al. (7. 8. 2012). „Тхе прогносис оф ацуте анд персистент лоw-бацк паин: а мета-аналyсис.”. ЦМАЈ : Цанадиан Медицал Ассоциатион јоурнал = јоурнал де л'Ассоциатион медицале цанадиенне. 184 (11): Е613. —Е624. ПМЦ 3414626 Слободан приступ. ПМИД 22586331. дои:10.1503/цмај.111271. 
  69. ^ а б Цхоу, Р; Схекелле, П (2010). „Wилл тхис патиент девелоп персистент дисаблинг лоw бацк паин?”. ЈАМА: тхе Јоурнал оф тхе Америцан Медицал Ассоциатион. 303 (13): 1295. —1302. ПМИД 20371789. дои:10.1001/јама.2010.344. 
  70. ^ Малхотра, Винод; Yао, Фун-Сун Ф.; Фонтес, Мануел да Цоста (2011). Yао анд Артусио'с Анестхесиологy: Проблем-Ориентед Патиент Манагемент. Хагерстwон, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. поглавље 49. ИСБН 978-1-4511-0265-9. 
  71. ^ а б в Вос, Т (2012). „Yеарс ливед wитх дисабилитy (YЛДс) фор 1160 сеqуелае оф 289 дисеасес анд ињуриес 1990–2010: а сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2010.”. Ланцет. 380 (9859.): 2163—2196. ПМИД 23245607. дои:10.1016/С0140-6736(12)61729-2. 
  72. ^ Цуннингхам, Ф (2009). Wиллиамс Обстетрицс (23 изд.). МцГраw Хилл Профессионал. стр. 210. ИСБН 9780071702850. 
  73. ^ Схири Р, Карппинен Ј, Леино-Арјас П, Соловиева С, Виикари-Јунтура Е (2010). „Тхе ассоциатион бетwеен смокинг анд лоw бацк паин: а мета-аналyсис”. Ам. Ј. Мед. 123 (1). ПМИД 20102998. дои:10.1016/ј.амјмед.2009.05.028. 
  74. ^ а б в г д Махартy, D. C. (2012). „Тхе хисторy оф лоwер бацк паин: а лоок "бацк" тхроугх тхе центуриес”. Прим. Царе. 39 (3): 463—470. ПМИД 22958555. дои:10.1016/ј.поп.2012.06.002. 
  75. ^ а б в г д Лутз ГК, Бутзлафф M, Сцхултз-Венратх У (2003). „Лоокинг бацк он бацк паин: триал анд еррор оф диагносес ин тхе 20тх центурy”. Спине. 28 (16): 1899—1905. ПМИД 12923482. дои:10.1097/01.БРС.0000083365.41261.ЦФ. 
  76. ^ а б Манцхиканти L, Сингх V, Датта С, Цохен СП, Хирсцх ЈА (2009). „Цомпрехенсиве ревиеw оф епидемиологy, сцопе, анд импацт оф спинал паин”. Паин Пхyсициан. 12 (4): Е35. — Е70. ПМИД 19668291. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lumbago&oldid=27447945”