Максимална потрошња кисеоника
Максимална потрошња кисеоника (VO2 макс, максимални унос кисеоника) је максимални капацитет тела да транспортује и користи кисеоник током инкременталне вежбе. Она одражава физичку кондицију појединца.
VO2 макс се изражава било као апсолутна брзина у литрама кисеоника по минуту (l/min), или као релативна брзина у милилитрама кисеоника по килограму телесне тежине по минуту (ml / kg min). Релативна брзина се често користи за поређење перформансе или издржљивости спорта. Име је изведено из V - запремина, О2 - кисеоник, макс - максимум.
Мерење VO2 макс вредности[уреди | уреди извор]
Прецизно мерење VO2 макс вредности се врши путем излагања особе физичком напору који је довољног трајања и интензитета да се потпуно исцрпи аеробни енергијски систем. У општем клиничком и атлетском тестирању се обично користи тест градираног вежбања (на траци за трчање или бицикл ергометру). Интензитет вежбања се прогресивно повећава током мерења вентилације и концентрација кисеоника и угљен-диоксида у удахнутом и издахнутом ваздуху. VO2 макс се достиже кад потрошња кисеоника остаје у стационарном стању упркос повећања оптерећења.
Фикова једначина[уреди | уреди извор]
VO2 макс се дефинише Фиковом једначином:
- , кад су те вредности добијене током вежбања са максималним напором.
где је Q срчани излаз, CaO2 је артеријски кисеонични садржај, и CvO2 је кисеонични садржај вена. (CaO2 – CvO2) је такође познат као артерио-венозна кисеонична разлика.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Артериовеноус оxyген дифференце”. Спортс Медицине, Спортс Сциенце анд Кинесиологy. Нет Индустриес анд итс Лиценсорс. 2011. Архивирано из оригинала 12. 06. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2011.